Када Јехова награђује марљив труд?

„ПУСТИ ме да идем, јер се зора диже.“

„Нећу те пустити док ме не благословиш.“

„Како ти је име?“

„Јаков.“

„Од сада се нећеш више звати Јаков, него Израел, јер си се и с Богом и с људима борио и победио си“ (Постање 32:26-28).

Овај занимљив разговор је уследио након што је 97-годишњи Јаков на упечатљив начин испољио своје физичке способности. Иако га Библија не представља као неког атлету, он се целу ноћ рвао с једним анђелом. Зашто? Јаков је био јако заинтересован за наслеђе које је Јехова обећао његовим прецима.

Много година пре овог догађаја Јаковљев брат Исав препустио је Јакову право првенаштва у замену за порцију варива. Јаков сада добија вест да му Исав са 400 људи долази у сусрет. Оправдано забринут, Јаков тражи потврду Јеховиног обећања да ће његова породица имати успеха у земљи с друге стране реке Јордан. У складу са својим молитвама, Јаков предузима одлучну акцију. Он шаље великодушне дарове Исаву који се приближава. Такође предузима превентивне мере тако што свој логор дели на два дела и пребацује своје жене и децу преко брзака Јавок. Улажући снажан напор и уз много суза он се целу ноћ рве с једним анђелом да би ’могао измолити милост за себе‘ (Осија 12:4, NW; Постање 32:1-32).

Размотри једну ситуацију која се догодила раније и у којој се нашла Рахела, Јаковљева друга жена коју је заиста волео. Она је добро знала за Јеховино обећање да ће благословити Јакова. Њена сестра Лија, Јаковљева прва жена, била је благословљена с четири сина, док је Рахела била нероткиња (Постање 29:31-35). Уместо да се препусти самосажаљењу, Рахела је наставила да преклиње Јехову у својим молитвама и одлучно је деловала у складу с њима. Као што је њена преткиња Сара учинила са Агаром, Рахела је довела своју служавку Билху и дала је Јакову као конкубину да би, као што је Рахела  рекла, ’и она имала децу преко ње‘. a Билха је родила Јакову два сина, Дана и Нефталима. Приликом рођења Нефталима Рахела је следећим речима описала емоционалну борбу коју је водила: „Борах се жестоко са сестром својом, али одољех.“ (ДК) Рахела је касније благословљена с два сина, Јосифом и Бењамином (Постање 30:1-8; 35:24).

Зашто је Јехова благословио физички и емоционални напор Јакова и Рахеле? Јеховина воља је била на најистакнутијем месту у њиховом животу и они су ценили своје наслеђе. Горљиво су се молили за његов благослов и предузимали су неопходне кораке у складу с Божјом вољом и својим молитвама.

Попут Јакова и Рахеле, данас многи могу потврдити да је марљив труд неопходан да би се добио Јеховин благослов. Напор тих појединаца често је пропраћен сузама, обесхрабрењем и фрустрацијом. Једна хришћанка по имену Елизабета, која је такође и мајка, сећа се снажног напора који је уложила да би поново почела да редовно посећује хришћанске састанке, након што дуже време није присуствовала. То је био велики изазов с обзиром да је имала петорицу малих синова, мужа неверника и да је најближа Дворана Краљевства била удаљена око 30 километара. „Редовно посећивање хришћанских састанака захтевало је велику самодисциплину, за коју сам знала да ће користити и мени и мојим синовима. Управо им је самодисциплина помогла да увиде да је вредно труда ићи тим путем.“ Јехова је благословио њен напор. Од тројице њених синова који су активни у хришћанској скупштини, двојица су у пуновременој служби. Радосна због њиховог духовног напретка, она каже: „Надмашили су ме у духовном расту.“ Каква награда за њен марљив труд!

Марљив труд који Јехова благосиља

Улагање марљивог труда и напоран рад сигурно доносе награде. Што више напора уложимо у одређени задатак или доделу, то више задовољства добијамо за узврат. Тако нас је Јехова створио. „И кад сваки човек једе и пије, и наужива се добра од свакога труда свога, то је од Бога дар“, писао је краљ Соломон (Проповедник 3:13; 5:18, 19). Међутим, да бисмо примили Божји благослов, морамо засигурати да су наши напори правилно усмерени. На пример, да ли је разумно очекивати Јеховин благослов ако духовне ствари у животу не стављамо на прво место? Може ли се предани хришћанин надати Јеховином одобравању ако прихвати запослење или унапређење због чега не би могао редовно да присуствује састанцима на којима се поучавамо и изграђујемо нашу веру? (Јеврејима 10:23-25).

Када неко занемари духовне ствари и свој радни век проведе у тежњи за световном каријером или просперитетом у материјалном смислу, то не значи обавезно да ће се такав појединац ’науживати добра‘. У својој илустрацији о сејачу, Исус је описао последице погрешно усмереног труда. С обзиром на семе „посејано међу трње“, Исус објашњава да је „то онај који чује реч, али брига овог система ствари и преварна  моћ богатства загуше реч, и он постане бесплодан“ (Матеј 13:22). Павле је такође упозорио на исту замку и додао да они који теже ка материјалистичким циљевима „падају у искушење и замку и у многе безумне и штетне жеље, које гурају људе у уништење и пропаст“. Шта је противотров за такав духовно погубан начин живота? Павле је наставио: ’Бежи од тога и не уздај се у несигурно богатство, него у Бога, који нам све богато даје за уживање‘ (1. Тимотеју 6:9, 11, 17).

Без обзира на наше године или на то колико дуго служимо Јехови, сви можемо имати користи ако опонашамо марљив труд који су показали Јаков и Рахела. У настојању да добију божанско одобравање, никада нису изгубили из вида своје наслеђе, без обзира како су застрашујуће или фрустрирајуће биле њихове околности. Притисци и тешкоће с којима се данас суочавамо могу бити подједнако застрашујући, фрустрирајући или чак обесхрабрујући. У искушењу смо да одустанемо од борбе и постанемо још једна жртва Сатаниног напада. Он може искористити било које средство које му стоји на располагању, било да се ради о забави или рекреацији, спорту или неком хобију, каријери или материјалном напретку, да би остварио свој циљ. Често се обећавају велике ствари али оне се ретко постижу. Они који су преварени или намамљени да се упусте у такве тежње веома често се на крају разочарају. Попут Јакова и Рахеле, развијајмо дух ватреног борца и успешно се одупиримо Сатаниним сплеткама.

Ђаво би највише желео да се предамо, да мислимо: ’Ситуација је безнадежна. Ништа се не може учинити. Нема сврхе ни покушавати.‘ Колико је онда важно да се чувамо од тога да се предајемо без отпора, мислећи ’мене нико не воли‘ или ’Јехова ме је заборавио‘. Подлећи таквом начину размишљања је погубно. Да ли бисмо тиме показали да смо се предали и да се више не боримо за благослов? Упамти, Јехова благосиља наш горљив труд.

Настави да се бориш за Јеховин благослов

Наше духовно добро у великој мери зависи од разумевања две основне истине у вези с нашим животом као Јеховиних слугу. (1) Нико нема потпуну контролу над животним проблемима, слабостима или тешкоћама, и (2) Јехова слуша повике оних који му се горљиво обраћају за помоћ и благослов (Излазак 3:7-10; Јаков 4:8, 10; 1. Петрова 5:8, 9).

Без обзира на то колико су твоје околности тешке или колико се осећаш ограниченим, немој подлећи ’греху који нас лако заплиће‘ — недостатку вере (Јеврејима 12:1). Настави да се бориш док не добијеш благослов. Буди стрпљив, и имај на уму остарелог Јакова који се за благослов рвао целу ноћ. Попут земљорадника који сеје семе у пролеће и чека жетву, стрпљиво чекај да Јехова благослови твоје духовне активности, без обзира на то што можда сматраш да су оне ограничене (Јаков 5:7, 8). И увек се сети речи псалмисте: „Који су у сузама сејали, нека певајући жању“ (Псалам 126:5; Галатима 6:9). Буди чврст и остани међу онима који се боре.

[Фуснота]