Пређи на садржај

Пређи на садржај

Подстакнути „величанственим Божјим стварима“

Подстакнути „величанственим Божјим стварима“

Подстакнути „величанственим Божјим стварима“

„Чујемо их како говоре нашим језицима о величанственим Божјим стварима“ (ДЕЛА АПОСТОЛСКА 2:11).

1, 2. Која се необична ствар догодила у Јерусалиму на Пентекост 33. н. е.?

 ЈЕДНОГ јутра крајем пролећа 33. н. е, групи мушкараца и жена, ученика Исуса Христа који су били окупљени у једној кући у Јерусалиму, десило се нешто необично. „Одједном с неба наста хука као код налета јаког ветра, и испуни целу кућу у којој су седели. И показаше им се језици као од ватре... и сви се испунише светим духом и почеше да говоре различитим језицима“ (Дела апостолска 2:2-4, 15).

2 Испред те куће се окупило много људи. Међу њима је било Јевреја који нису били рођени у Израелу, ’богобојазних људи‘ који су дошли у Јерусалим да прославе Пентекост. Били су збуњени јер је свако од њих чуо ученике како на њиховом матерњем језику говоре „о величанственим Божјим стварима“. Како је то било могуће кад су сви који су говорили били Галилејци? (Дела апостолска 2:5-8, 11).

3. Коју је поруку апостол Петар саопштио окупљенима на Пентекост?

3 Један од тих Галилејаца је био апостол Петар. Он је објаснио да су неправедни људи неколико седмица раније убили Исуса Христа. Међутим, Бог је подигао свог Сина из мртвих. Исус се после тога појавио пред много својих ученика, укључујући и Петра и друге који су сада били присутни. Само десет дана пре овог догађаја, Исус је узашао на небо. Он је тај који је излио свети дух на своје ученике. Да ли је то било од икаквог значаја за те људе који су славили Пентекост? Наравно да је било. Исусовом смрћу је положен темељ за то да им се опросте греси и да приме „бесплатни дар светог духа“ ако покажу веру у њега (Дела апостолска 2:22-24, 32, 33, 38). Стога, како су ти посматрачи реаговали на ’величанствене Божје ствари‘ које су чули? И како нам овај извештај помаже да преиспитамо своју службу Јехови?

Покренути на акцију!

4. Које се Јоилово пророчанство испунило на Пентекост 33. н. е.?

4 Кад су добили свети дух, ученици у Јерусалиму су одмах почели да говоре другима о доброј вести о спасењу, почевши од мноштва које се окупило тог јутра. Њиховим проповедањем се испунило једно изванредно пророчанство које је осам векова раније забележио Јоил, Фатуилов син: „Излићу затим дух свој на свако тело, и прорицаће синови и кћери ваше, старци ваши снове ће сањати и младићи ваши имаће виђења. И на слуге и на слушкиње своје излићу ја дух свој у то време... пре нег’ дође дан Јеховин, дан велики и страховити“ (Јоил 1:1; 2:28, 29, 31; Дела апостолска 2:17, 18, 20).

5. У ком смислу су хришћани из првог века прорицали? (Види фусноту.)

5 Да ли је то значило да ће Бог подићи читаву генерацију пророка, како мушкараца тако и жена, сличних Давиду, Јоилу и Девори, преко којих ће прорицати будуће догађаје? Не. Хришћански ’синови и кћери, слуге и слушкиње‘ прорицаће у том смислу што ће их Јеховин дух покренути да објављују ’величанствене ствари‘ које је Јехова урадио и које ће тек урадити. Дакле, они ће служити као говорници у име Свевишњег. a Међутим, како је реаговало то мноштво? (Јеврејима 1:1, 2).

6. На шта су многи појединци из мноштва били покренути када су саслушали Петров говор?

6 Пошто су саслушали Петрово објашњење, многи из тог мноштва су били покренути на акцију. ’Крстили су се они који срцем пригрлише његову реч, и тог дана било им је придодато око три хиљаде душа‘ (Дела апостолска 2:41). Пошто су били Јевреји или јеврејски прозелити, већ су имали основно знање о Писму. То знање, заједно с вером у оно што су сазнали од Петра, пружило им је основу да се крсте „у име Оца и Сина и светог духа“ (Матеј 28:19). После крштења „они се посветише апостолском учењу“. У исто време, почели су да говоре другима о својој новопронађеној вери. Да, „једнодушно су сваки дан проводили много времена у храму... хвалећи Бога и стичући наклоност свих људи“. Као резултат тог сведочења, „Јехова им је свакодневно придодавао оне који су се спасавали“ (Дела апостолска 2:42, 46, 47). У многим земљама у којима су живели ти нови верници брзо су основане хришћанске скупштине. Нема сумње да је до овог пораста, барем делимично, дошло због тога што су по повратку кући били ревни у проповедању „добре вести“ (Колошанима 1:23).

Божја Реч има моћ

7. (а) Шта у данашње време привлачи људе из свих нација ка Јеховиној организацији? (б) Какав потенцијал за даљњи пораст видиш на светском пољу и у својој средини? (Види фусноту.)

7 Шта је са онима који у данашње време желе да постану Божје слуге? И они треба да пажљиво проучавају Божју Реч. Док то раде, они упознају Јехову као Бога који је „милостив и милосрдан, спор на гнев и обилан добротом и верношћу“ (Излазак 34:6; Дела апостолска 13:48). Они уче да је Јехова с пуно љубави припремио откупнину посредством Исуса Христа, чија их проливена крв може очистити од сваког греха (1. Јованова 1:7). Сем тога, захвални су и за то што сада знају да Бог има намеру да ’ускрсне и праведнике и неправеднике‘ (Дела апостолска 24:15). У њима се буди љубав према Извору тих ’величанствених ствари‘ и покренути су да проповедају те драгоцене истине. Они затим постају предане, крштене Божје слуге и настављају да ’расту у тачном спознању о Богу‘ b (Колошанима 1:10б; 2. Коринћанима 5:14).

8-10. (а) Како искуство једне хришћанке показује да Божја Реч „има моћ“? (б) Шта си из овог искуства научио о Јехови, и о томе како користи своје слуге? (Излазак 4:12).

8 Спознање које Божје слуге стичу путем проучавања Библије није површно. То спознање подстиче њихово срце, мења начин размишљања и постаје део њих (Јеврејима 4:12). На пример, жена по имену Камила, радила је као неговатељица старијих особа. Један од њених пацијената била је Јеховин сведок по имену Марта. С обзиром да је била озбиљно оболела од деменције, Марти је био потребан сталан надзор. Неко је морао да је подсећа да једе — чак и да гута храну. Међутим, видећемо да је нешто оставило неизбрисив траг у њеном уму.

9 Марта је једног дана видела Камилу како плаче јер су је узнемиравали неки лични проблеми. Она је загрлила Камилу и позвала је да с њом проучава Библију. Али да ли би особа која је у Мартином стању могла да води библијски студиј? Да, могла би! Иако је много тога заборавила, Марта није заборавила свог величанственог Бога, нити је заборавила драгоцене истине које је научила из Библије. Марта је током студија упућивала Камилу да прочита сваки одломак, потражи стихове из Писма, прочита питање на дну странице и онда одговори. То је тако трајало неко време и упркос Мартиним ограничењима, Камила је стицала све веће библијско спознање. Марта је схватила да Камила треба да се дружи с другима који су заинтересовани за служење Богу. С тим на уму, својој студенткињи је дала једну хаљину и пар ципела како би имала нешто прикладно да обуче када први пут оде на састанак у Дворани Краљевства.

10 Камилу је дирнуло то што је Марта била заинтересована за њу с тако пуно љубави, као и њен пример и уверење. Пошто је Марта заборавила скоро све осим онога што је научила из Писма, Камила је закључила да је оно чему је Марта покушавала да је научи из Библије врло важно. Касније, када је Камила премештена у другу установу, схватила је да је време да предузме акцију. Првом приликом је отишла у Дворану Краљевства, носећи хаљину и ципеле које јој је дала Марта, и затражила је библијски студиј. Камила је лепо напредовала и крстила се.

Подстакнути да одражавамо Јеховина мерила

11. Осим ревношћу у делу проповедања, како још можемо показати да порука о Краљевству утиче на наш начин живота?

11 Данас има више од шест милиона Јеховиних сведока који попут Марте, а сада и Камиле, широм света проповедају ’добру вест о краљевству‘ (Матеј 24:14; 28:19, 20). Попут хришћана из првог века, и на њих дубоко утичу ’величанствене Божје ствари‘. Они цене што имају предност да носе Јеховино име и што је он излио свој дух на њих. Због тога се снажно труде да ’ходе достојно Јехове, с циљем да му потпуно угоде‘ тако што примењују његова мерила у сваком аспекту свог живота. Између осталог, у то спада и поштовање Божјих мерила у облачењу и дотеривању (Колошанима 1:10а; Титу 2:10).

12. Који конкретан савет о облачењу и дотеривању налазимо у 1. Тимотеју 2:9, 10?

12 Да, Јехова је поставио мерила за наш изглед. Апостол Павле је указао на неке од Божјих захтева у том погледу. „Желим да се жене украшавају уредном одећом, са скромношћу и здравим мислима, а не посебним плетењем косе и златом или бисерима или врло скупом одећом, него онако како доликује женама које изјављују да поштују Бога, наиме, добрим делима.“ c Шта учимо из ових речи? (1. Тимотеју 2:9, 10).

13. (а) Шта се подразумева под „уредном одећом“? (б) Зашто можемо рећи да су Јеховина мерила разумна?

13 Павлове речи показују да хришћани треба да се „украшавају уредном одећом“. Они не треба да буду аљкави, неуредни и запуштени. Дословно сви, чак и они који располажу скромним средствима, могу удовољити тим разумним мерилима тако што ће настојати да њихова одећа буде уредна, чиста и пристојна. На пример, Сведоци из једне јужноамеричке земље сваке године пешице превале километре и километре кроз џунглу, а онда сатима путују кануом да би били на обласном конгресу. Није ништа необично да неко током путовања упадне у реку или да о неки жбун поцепа одећу. Због тога изгледају донекле неуредно када стигну на место на ком ће се одржати конгрес. Зато издвоје време да пришију дугмад, поправе рајсфершлусе, и оперу и испеглају одећу коју ће носити на конгресу. Они цене позив који су добили да се хране за Јеховиним столом и желе да се прикладно обуку.

14. (а) Шта значи облачити се са „скромношћу и здравим мислима“? (б) Шта је укључено у то да се облачимо као ’особе које изјављују да поштују Бога‘?

14 Павле је надаље указао на то да треба да се облачимо са „скромношћу и здравим мислима“. То значи да не треба да изгледамо упадљиво, бизарно, провокативно, разголићено или помодно. Осим тога, треба да се облачимо на начин који одражава ’поштовање према Богу‘. То подстиче на размишљање, зар не? Није ствар у томе да се прикладно обучемо само када идемо на скупштинске састанке, а да у другим приликама не водимо рачуна о томе како ћемо се обући. Наш изглед увек треба да одражава богобојазност и часност зато што смо хришћани и објавитељи 24 часа дневно. Не треба ни спомињати да ће наше радно или школско одело бити у складу с природом посла који ћемо радити. Па ипак, треба да се облачимо скромно и с достојанством. Ако наша одећа увек одражава наше веровање у Бога, никада нам неће бити непријатно због свог изгледа када треба да дамо неформално сведочанство (1. Петрова 3:15).

’Немојте волети свет‘

15, 16 (а) Зашто је важно да избегавамо да опонашамо свет у погледу облачења и дотеривања? (1. Јованова 5:19). (б) Из ког практичног разлога треба да избегавамо модне трендове у облачењу и дотеривању?

15 Савет забележен у 1. Јовановој 2:15, 16 такође пружа смернице при избору нашег облачења и дотеривања. Тамо читамо: „Немојте волети ни свет ни оно што је у свету. Ако неко воли свет, у њему нема љубави према Оцу; јер све што је у свету — жеља тела и жеља очију и упадљиво разметање својим животним средствима — не потиче од Оца, него потиче од света.“

16 Овај савет је и те како правовремен! У времену када је притисак вршњака већи него икада, не смемо дозволити да нам свет диктира како ћемо се облачити. Стилови облачења и дотеривања су се погоршали недавних година. Чак ни начин на који се облаче пословни људи или познате личности не пружа увек поуздано мерило за то шта је прикладно за хришћане. То је још један разлог због ког увек треба да будемо свесни потребе да се ’више не обликујемо према овом систему ствари‘ ако желимо да живимо у складу с Божјим мерилима, и да на тај начин ’у свему украшавамо науку нашег Спаситеља, Бога‘ (Римљанима 12:2; Титу 2:10).

17. (а) Која питања бисмо могли да узмемо у обзир када купујемо одећу или када бирамо стил? (б) Зашто поглавари породица треба да буду заинтересовани за изглед чланова породице?

17 Пре него што одлучимо да купимо нешто од гардеробе, мудро је да се запитамо: ’Зашто ми се свиђа тај стил? Да ли се тај стил везује за неку славну личност — некога коме се дивим? Да ли су тај стил прихватили чланови неке уличне банде или групе која унапређује независан, бунтован дух?‘ Поред тога, треба добро да погледамо и сам тај одевни предмет. Ако се ради о сукњи или хаљини, колико је дугачка? Какав крој има? Да ли изгледа скромно, прикладно и достојанствено или припијено, провокативно или неукусно? Запитај се: ’Да ли ћу ако то носим дати повод за спотицање?‘ (2. Коринћанима 6:3, 4). Зашто би то требало да нас занима? Зато што Библија каже: „Ни Христ није угађао себи“ (Римљанима 15:3). Поглавари хришћанских породица морају бити заинтересовани за изглед чланова породице. Из поштовања према величанственом Богу кога обожавају, поглавари породица не треба да оклевају да дају чврст савет пун љубави када је потребан (Јаков 3:13).

18. Шта те мотивише да добро пазиш на своје облачење и дотеривање?

18 Порука коју носимо потиче од Јехове, који је оличење узвишености и светости (Исаија 6:3). Библија нас подстиче да се „као вољена деца“ угледамо на њега (Ефешанима 5:1). На основу нашег облачења и дотеривања може се стећи или добра или лоша слика о нашем небеском Оцу. Сигурно желимо да обрадујемо његово срце! (Пословице 27:11).

19. Које користи проистичу из објављивања другима ’величанствених Божјих ствари‘?

19 Шта мислиш о „величанственим Божјим стварима“ које си сазнао? Колико смо привилеговани што смо сазнали истину! С обзиром да испољавамо веру у проливену крв Исуса Христа, греси су нам опроштени (Дела апостолска 2:38). Због тога имамо слободу говора пред Богом. Не плашимо се смрти као они који су без наде. Уместо тога, имамо Исусову гаранцију да ће једнога дана „сви који су у спомен-гробовима чути његов глас и изаћи“ (Јован 5:28, 29). Јехова нам је с пуно љубави открио све те ствари. Осим тога, излио је на нас свој дух. Зато, захвалност за све те добре дарове треба да нас покрене да поштујемо његова узвишена мерила и да га ревно хвалимо, објављујући другима ове ’величанствене ствари‘.

[Фусноте]

a Када је Јехова именовао Мојсија и Арона да разговарају с фараоном у корист његовог народа, Он је рекао Мојсију: „Правим те Богом за Фараона; а Арон, брат твој, биће твој пророк“ (Излазак 7:1, курзив наш). Арон није служио као пророк тако што је прорицао будуће догађаје, већ тако што је постао говорник у Мојсијево име.

b Од великог мноштва људи који су присуствовали годишњем обележавању Господове вечере, које је одржано 28. марта 2002, милиони још нису Јеховине активне слуге. Горљиво се молимо да срце многих од тих заинтересованих особа ускоро буде потакнуто да посегну за предношћу да буду објавитељи добре вести.

c Премда су Павлове речи биле упућене хришћанкама, иста начела се односе и на хришћане, као и на младе.

Како би одговорио?

• Које су ’величанствене ствари‘ људи чули на Пентекост 33. н. е., и како су реаговали?

• Како особа постаје ученик Исуса Христа, и шта то укључује?

• Зашто је важно да обратимо пажњу на своје облачење и дотеривање?

• Које факторе треба да узмемо у обзир када одлучујемо да ли су неки одевни предмет или стил прикладни?

[Питања за разматрање]

[Слика на 15. страни]

Петар је објавио да је Исус подигнут из мртвих

[Слике на 17. страни]

Да ли се на основу твог изгледа може стећи добра слика о Богу кога обожаваш?

[Слике на 18. страни]

Хришћански родитељи морају бити заинтересовани за изглед чланова породице