Пређи на садржај

Пређи на садржај

’Дао сам вам пример‘

’Дао сам вам пример‘

’Дао сам вам пример‘

„С обзиром на време, требало [би] да сте учитељи“ (ЈЕВРЕЈИМА 5:12).

1. Зашто је сасвим нормално то што би речи из Јеврејима 5:12 могле да проузрокују да се хришћанин донекле забрине?

 ДА ЛИ си се помало забринуо када си прочитао надахнуте речи из горњег стиха? Ако јеси, онда ниси једини. Ми као следбеници Христа знамо да морамо да будемо учитељи (Матеј 28:19, 20). Свесни смо да је због времена у коме живимо изузетно важно да поучавамо што боље можемо. И свесни смо да наше поучавање може чак донети живот или смрт онима које поучавамо! (1. Тимотеју 4:16). Због тога је сасвим нормално да се запитамо: ’Да ли сам стварно учитељ какав би требало да будем? Како могу да се побољшам?‘

2, 3. (а) Како је један учитељ објаснио шта је темељ за добро поучавање? (б) Какав нам је пример Исус дао у погледу поучавања?

2 Таква забринутост не треба да нас обесхрабри. Ако на поучавање гледамо само као на нешто за шта су потребне посебне вештине, можда ће нам помисао о напретку тешко пасти. Ипак, темељ доброг поучавања није вештина већ нешто много важније. Запази шта је у једној књизи о овоме написао један искусни учитељ: „Добро поучавање не зависи од неких посебних техника или стилова, планова или поступака... Поучавање првенствено зависи од љубави.“ Наравно, он на поучавање гледа из угла световног учитеља. Међутим, његова мисао се још више може односити на поучавање које ми вршимо као хришћани. Како то?

3 Наш Узор у погледу тога какав треба да буде учитељ није нико други до Исус Христ, који је рекао својим следбеницима: ’Дао сам вам пример‘ (Јован 13:15). Он је мислио на свој пример у показивању понизности. У пример који нам је Исус дао сигурно спада и најважније дело које је као човек обављао на Земљи — поучавање људи доброј вести о Божјем Краљевству (Лука 4:43). С обзиром на то, када би се од тебе захтевало да изабереш једну реч којом би описао Исусову службу, вероватно би изабрао реч „љубав“ (Колошанима 1:15; 1. Јованова 4:8). Исус је много волео свог небеског Оца Јехову (Јован 14:31). Међутим, Исус је као учитељ показивао љубав на још два начина. Волео је истине којима је поучавао и волео је људе које је поучавао. Хајде да се поближе усредсредимо на ова два аспекта примера који нам је дао.

Дуготрајна љубав према Божјим истинама

4. Како је Исус стекао љубав према Јеховиним поукама?

4 Учитељев став према предмету који предаје има значајан утицај на квалитет његовог поучавања. Сваки недостатак интересовања вероватно ће се приметити и пренети на ученике. Исус није био незаинтересован за драгоцене истине које је научавао о Јехови и Његовом Краљевству. Исусова љубав према свему томе била је веома дубока. Он је ту љубав стекао као ученик. Током дугог раздобља предљудског живота, јединорођени Син је био горљив ученик. У Исаији 50:4, 5 стоје забележене следеће одговарајуће речи: „Јехова, Вечни, вешт ми језик даде, да клонуле речју својом држим; и буди ми свако јутро уши да бих слушао као ученик што слуша. Јехова, Вечни, уши ми отвори и ја њему нити се противих, нити устукнух.“

5, 6. (а) Шта је Исус доживео приликом свог крштења, и како је то деловало на њега? (б) Какву разлику запажамо између Исуса и Сатане у погледу коришћења Божје Речи?

5 Исус је волео Божју мудрост и док је овде на Земљи растао као човек (Лука 2:52). А онда је приликом крштења имао јединствено искуство. Лука 3:21 каже да се ’небо отворило‘. По свему судећи, Исус се тада сетио свог предљудског живота. После тога је 40 дана постио у пустоши. Сигурно је био изузетно радостан када је медитирао о многим приликама када је на небу добијао поуке од Јехове. Међутим, убрзо после тога његова љубав према Божјим истинама била је стављена на испит.

6 Када је Исус био уморан и гладан, Сатана је покушао да га искуша. Какву разлику запажамо између ова два Божја сина! Обојица су цитирала Хебрејске списе — али с потпуно другачијим ставом. Сатана је изврнуо Божју Реч, користећи је без поштовања да би постигао своје себичне циљеве. Да, тај бунтовник је презирао Божје истине. С друге стране, Исус је са очигледном љубављу цитирао Писмо, пажљиво користећи Божју Реч приликом сваког одговора Сатани. Исус је постојао много пре него што су те надахнуте речи биле записане, а ипак их је веома поштовао. То су биле драгоцене истине од његовог небеског Оца! Он је рекао Сатани да су те речи од Јехове биле важније од хране (Матеј 4:1-11). Да, Исус је волео све истине којима га је Јехова научио. Међутим, како је као учитељ показивао ту љубав?

Љубав према истинама којима је поучавао

7. Зашто Исус није желео да измишља сопствена учења?

7 Исусова љубав према истинама којима је поучавао увек је била очигледна. На крају крајева, лако је могао да развије сопствене идеје. Поседовао је огромно спознање и мудрост (Колошанима 2:3). Ипак, своје слушаоце је увек изнова подсећао да све оно чему је поучавао не потиче од њега већ од његовог небеског Оца (Јован 7:16; 8:28; 12:49; 14:10). Он је толико волео Божје истине да није желео да их замени сопственим размишљањем.

8. Како је Исус на почетку своје службе дао пример у ослањању на Божју Реч?

8 Исус је дао пример чим је започео с јавном службом. Осмотри како је први пут објавио Божјем народу да је он обећани Месија. Да ли је једноставно изашао пред мноштво људи, прогласио себе Христом и онда извршио спектакуларна чуда да би то доказао? Није. Отишао је у синагогу где је Божји народ обично читао Писмо. Тамо је гласно прочитао пророчанство из Исаије 61:1, 2 и објаснио да се те пророчанске истине односе на њега (Лука 4:16-22). Многа чуда која је извео помогла су да се потврди да је заиста имао Јеховину подршку. Ипак, у свом поучавању се увек ослањао на Божју Реч.

9. Како је Исус својим опхођењем с фарисејима показао лојалну љубав према Божјој Речи?

9 Када су религиозни противници изазивали Исуса, он се није упуштао у надмудривање с њима, иако их је врло лако могао надмашити. Уместо тога, допустио је да их ућутка Божја Реч. Присети се, на пример, када су фарисеји оптужили Исусове следбенике за кршење закона о сабату зато што су пролазећи кроз поље жита откинули мало класја и појели га. Исус је одговорио: „Зар нисте читали шта Давид учини кад он и људи који беху с њим огладнеше?“ (Матеј 12:1-5). Наравно, ти самоправични људи су вероватно прочитали тај надахнути извештај који је забележен у 1. Самуиловој 21:1-6. Ако је тако, онда су пропустили да уоче важну поуку која се налази у том извештају. Међутим, Исус није само прочитао тај извештај. Он је размишљао о њему и његову поруку је узео к срцу. Он је волео начела која је Јехова саопштио у том делу Писма. Зато је тај извештај, као и један пример из Мојсијевог закона, употребио да покаже уравнотежени дух Закона. Исто тако, Исуса је његова лојална љубав покретала да брани Божју Реч од настојања религиозних вођа да је изврну у своју корист, или да је затрпају каљугом људских традиција.

10. Како је Исус испунио пророчанства о квалитету његовог поучавања?

10 Исус је волео истину и због тога је никада није научавао чисто рутински, на начин који је заморан или механички. Надахнута пророчанства су указивала да ће Месији ’из уста милост тећи‘ и да ће ’лепе речи зборити‘ (Псалам 45:3; Постање 49:21). Исус је испунио та пророчанства тако што је његова порука увек била интересантна и жива, и тако што је користио ’привлачне речи‘ док је поучавао истинама које је толико волео (Лука 4:22). Нема сумње да се његово одушевљење видело на његовом лицу и да су му очи сијале због живог занимања за оно чему је поучавао. Сигурно је било велико задовољство слушати га. Како нам је само оставио добар пример који треба да следимо када с другима разговарамо о ономе што смо научили!

11. Зашто Исуса његове учитељске способности никада нису навеле да се понесе због тога?

11 Да ли су неизмерно разумевање божанских истина и речитост навели Исуса да се понесе због тога? То се често дешава код људских учитеља. Међутим, присети се да је Исусова мудрост одражавала страх од Бога. Таква мудрост не оставља места за охолост, јер је „мудрост код смерних“ (Пословице 11:2). Још нешто је спречило Исуса да постане поносан и охол.

Исус је волео људе које је поучавао

12. Како је Исус показао да није желео да га се његови следбеници боје?

12 У Исусовом поучавању се увек видела дубока љубав према људима. За разлику од начина на који поучавају поносни људи, Исусово поучавање никада није застрашивало људе (Проповедник 8:9). Након што је био сведок једног од Исусових чуда, Петар је био толико запрепашћен да је пао ка Исусовим коленима. Али Исус није желео да његови следбеници осећају болестан страх од њега. Он је љубазно рекао: „Не бој се“, а затим је испричао Петру о узбудљивом делу стварања ученика у коме ће и он учествовати (Лука 5:8-10). Исус је желео да његове ученике мотивише љубав према драгоценим истинама о Богу, а не страх од њиховог учитеља.

13, 14. Како је Исус показивао да саосећа с људима?

13 Исусова љубав према људима које је поучавао видљива је и из саосећања које је имао према њима. „Видевши народ, сажали се на њих, јер беху измучени и расејани као овце без пастира“ (Матеј 9:36). Он је саосећао с њима због јадног стања у коме су се налазили и имао је жељу да им помогне.

14 Запази како је Исус у још једној прилици показао саосећање. Када му је жена која је крварила пришла у гужви и дотакла ресу његове хаљине, била је чудесно излечена. Исус је осетио да је сила изашла из њега, али није видео ко је био излечен. Инсистирао је на томе да пронађе ту жену. Зашто? Не да би је искритиковао због тога што је прекршила Закон или правила писмозналаца и фарисеја, чега се она можда плашила. Уместо тога, он јој је рекао: „Кћери, твоја вера те излечила. Иди с миром, и буди здрава од своје мучне болести“ (Марко 5:25-34). Запази саосећање у тим речима. Он није рекао само „буди излечена“, већ је рекао: „Буди здрава од своје мучне болести.“ Марко овде користи реч која дословно може да значи „бичевати“, што је био један облик шибања који се често користио као мучење. Дакле, Исус је признао да јој је њена болест наносила патњу, вероватно јак физички и емоционални бол. Он је саосећао с њом.

15, 16. Који догађаји из Исусове службе показују да је код других тражио добре особине?

15 Исус је показао да воли људе и тиме што је у њима тражио добре особине. Осмотри шта се десило када је срео Натанаила, који је касније постао апостол. „Исус виде Натанаила како долази к њему и рече за њега: ’Ево правог Израелца, у коме нема преваре.‘“ Исус је на чудесан начин видео Натанаилово срце и тако сазнао много тога о њему. Наравно, далеко од тога да је Натанаило био савршен. И он је, попут свих нас, имао своје мане. Штавише, када је чуо за Исуса, прилично грубо је прокоментарисао: „Може ли ишта добро доћи из Назарета?“ (Јован 1:45-51). Међутим, од свега што се могло рећи за Натанаила, Исус се усредсредио на нешто позитивно, на његово поштење.

16 Слично томе, када је један официр — можда нејеврејин, Римљанин — пришао Исусу и замолио га да излечи болесног роба, Исус је био свестан да тај војник има мане. Један официр тог времена вероватно је у свом животу много пута био насилан, пролио је много крви и обожавао је лажне богове. Ипак, Исус се усредсредио на нешто добро — на изванредну веру тог човека (Матеј 8:5-13). Касније, када је говорио злочинцу који је висио до њега на мученичком стубу, Исус није прекорио тог човека због тога што је био злочинац већ га је охрабрио надом у будућност (Лука 23:43). Исус је знао да би негативним, критичким ставом о другима само обесхрабрио те људе. Нема сумње да је својим настојањем да пронађе добро у другима многе охрабрио да се побољшају.

Спремност да служи људима

17, 18. Како је Исус прихвативши задатак да дође на Земљу, показао да је спреман да служи другима?

17 Још један снажан доказ који иде у прилог Исусовој љубави према људима које је поучавао, била је његова спремност да им служи. Божји Син је и током предљудског живота увек волео људе (Пословице 8:30, 31). Као Јеховина „Реч“, то јест његов говорник, уживао је у многим приликама када је контактирао с људима (Јован 1:1). Међутим, да би, између осталог, што непосредније поучио људе, „[он] се одрекао самог себе и узео обличје роба“, оставивши свој узвишени положај на небу (Филипљанима 2:7; 2. Коринћанима 8:9). Исус није очекивао да му други служе док је био на Земљи. Напротив, он је рекао: „Син човечји није дошао да му служе, него да служи и да своју душу да као откупнину у замену за многе“ (Матеј 20:28). Исус је у потпуности живео у складу са овим речима.

18 Исус је понизно служио потребама оних које је поучавао, спремно се трошећи у њихову корист. Он је пешице пропутовао Обећану земљу уздуж и попреко, преваљујући стотине километара у проповедничким путовањима, настојећи да дође до што је могуће више људи. За разлику од поносних фарисеја и писмозналаца, он је остао понизан и приступачан. Радо и без страха приступали су му разни људи — достојанственици, војници, адвокати, жене, деца, сиромашни, болесни, чак и људи одбачени од друштва. Иако је био савршен, Исус је био човек, подложан умору и глади. Међутим, чак и када је био уморан, када му је био потребан одмор или неко мирно место да се помоли, интересе других је стављао испред својих (Марко 1:35-39).

19. Како је Исус дао пример у погледу понизности, стрпљивости и љубазности са својим ученицима?

19 Исус је исто тако био спреман да служи својим ученицима. То је радио тако што их је љубазно и стрпљиво поучавао. Када им је било тешко да разумеју неке важне поуке, он није одустајао, није се љутио, нити их је критиковао. Увек изнова је изналазио нове начине да им помогне да разумеју оно чему је желео да их поучи. На пример, помисли само на то колико су се ученици често препирали око тога ко је највећи међу њима. Увек изнова, све до вечери пре него што ће бити погубљен, Исус је изналазио нове начине да их поучи да буду понизни једни према другима. У погледу понизности, као и у свему другом, Исус је с правом могао рећи: ’Дао сам вам пример‘ (Јован 13:5-15; Матеј 20:25; Марко 9:34-37).

20. По ком се методу поучавања Исус разликовао од фарисеја, и зашто је тај метод био делотворан?

20 Запази да Исус није само рекао ученицима какав пример треба давати; он је „дао пример“. Он их је поучио примером. Он им није говорио с висине, као да је сматрао себе и сувише важним да би сам радио оно што им је причао. Фарисеји су тако радили. Исус је о њима рекао: „Говоре, а не чине“ (Матеј 23:3). Исус је понизно показао својим ученицима шта је конкретно мислио својим учењима тако што је живео по њима, тако што их је применио у пракси. Стога, када је подстицао своје следбенике да воде једноставан живот, да не буду материјалисти, нису морали да нагађају шта је мислио. Могли су да виде реалност његових речи: „Лисице имају јазбине и птице небеске имају гнезда, а Син човечји нема где да спусти главу“ (Матеј 8:20). Исус је служио својим ученицима тако што им је понизно дао пример.

21. Шта ће се осматрати у следећем чланку?

21 Јасно је да је Исус био највећи Учитељ који је икада ходао Земљом! Његова љубав према ономе чему је поучавао и према људима које је поучавао, била је очигледна свим искреним људима који су га видели и чули. То је и нама, који проучавамо пример који је дао, исто тако очигледно. Међутим, како можемо следити Христов савршени пример? Следећи чланак ће се позабавити тим питањем.

Како би одговорио?

• Шта је темељ доброг поучавања, и ко је то показао својим примером?

• Како је Исус показивао љубав према истинама којима је поучавао?

• Како је Исус показивао љубав према људима које је поучавао?

• Који примери показују Исусову понизну спремност да служи онима које је поучавао?

[Питања за разматрање]

[Слика на 12. страни]

Како је Исус показао да је волео начела која се налазе у Божјој Речи?