Како те може заштитити способност размишљања?

ВЕЛИКИ таласи представљају призор импресивне лепоте, али за морнаре они представљају опасност. Узбуркана вода може их стајати живота.

На сличан начин, Божје слуге се могу суочавати са све већим притисцима који прете да их надвладају. Можда уочаваш да се талас за таласом брига и искушења сручују на хришћане. Сасвим сигурно желиш да им се одлучно супротставиш, решен да избегнеш духовни бродолом (1. Тимотеју 1:19). Способност размишљања је важан саставни део твоје одбране. Шта је способност размишљања и како можеш да је стекнеш?

Хебрејска реч мезимах која се преводи са „способност размишљања“ долази од корена речи која значи „намеравати или смишљати“ (Пословице 1:4). Тако се у неким Библијама реч мезимах преводи као „разборитост“ или „далековидост“. Библијски изучаваоци Џејмисон, Фосет и Браун описују мезимах као „опрезност помоћу које се може избећи зло и пронаћи добро“. То подразумева да се узму у обзир како дугорочне тако и непосредне последице наших поступака. Када поседујемо способност размишљања пажљиво ћемо размотрити могућности које нам стоје на располагању пре него што конкретно делујемо, и то посебно у ситуацији када морамо донети важне одлуке.

Када човек који има способност размишљања доноси неку одлуку о својој будућности или у вези са околностима у којима се тренутно налази, он прво анализира могуће ризике и замке. Када препозна могуће опасности, одлучује како да их избегне, узимајући у обзир утицај околине и људи с којима се дружи. На тај начин његови планови могу водити до успеха, можда чак до Божјег благослова. Размотримо неке ситуације из стварног живота које показују како се може применити овај образац размишљања.

Избегавај замку сексуалног неморала

Понекад ветар подиже велике таласе према прамцу брода. Уколико не маневришу тако да таласи фронтално долазе према прамцу, морнари ризикују да се брод преврне.

Ми смо у сличној ситуацији будући да живимо у свету који је опседнут сексом. Свакодневно се суочавамо с поплавом еротских идеја и слика. Не можемо занемарити чињеницу да то утиче на природну сексуалну жељу коју поседујемо. Морамо користити нашу способност размишљања и одлучно се супротставити таквим искушењима, уместо да се једноставно препустимо опасностима.

Хришћански мушкарци, на пример, често раде са онима који немају поштовања према женама и који на жене гледају као на обичан предмет сексуалног задовољавања. Колеге с посла могу у току разговора причати непристојне шале и користити изразе  који алудирају на секс. У таквој средини неморалне мисли могу ухватити корен у уму једног хришћанина.

Такође и једна хришћанка можда мора да има световно запослење где може да доживљава проблеме. Може се десити да ради с мушкарцима и женама који не деле њена морална мерила. Можда се један од њених колега занима за њу. У почетку, он може бити пажљив према њој, исказујући јој чак поштовање због њених религиозних гледишта. Његова стална пажња и близина могу у њој пробудити жељу за блискијом везом.

Како нама као хришћанима у овим околностима може помоћи способност размишљања? Као прво, способност размишљања нас може упозорити на духовне опасности, и као друго, може нас покренути да планирамо како бисмо предузели одговарајуће кораке (Пословице 3:21-23). У ситуацијама попут ових, можда се колегама мора јасно ставити до знања да су наша мерила другачија због наших веровања темељених на Писму. Наш говор и понашање могу ову разлику учинити још јаснијом. Надаље, можда је потребно поставити границе у опхођењу према неким колегама.

Међутим, не постоји само на радном месту притисак да се попусти неморалу. Он се може појавити и у браку ако брачни пар дозволи да проблеми поткопају њихово јединство. Један путујући слуга је приметио: „До распада брака не долази изненада. Ако брачни партнери ретко разговарају међу собом или проводе мало времена заједно, могу се постепено емоционално удаљити једно од другог. Како би испунили празнину у свом браку, они могу тежити за материјалним стварима. И пошто ретко похваљују једно друго, могу осетити да их привлачи нека друга особа супротног пола.“

Овај искусни слуга је даље рекао: „Требало би да брачни партнери, редовно седну и поразговарају о томе да ли постоји нешто што нарушава њихов однос. Требало би да направе план да би заједно проучавали, молили се и проповедали. Извукли би велику корист из међусобних разговора ’у кући својој и кад иду путем, кад леже и кад устају‘, баш као што је то случај између родитеља и деце“ (Поновљени закони 6:7-9).

Изаћи на крај с нехришћанским понашањем

Поред тога што нам помаже да се успешно суочимо с моралним искушењима, способност размишљања нам такође помаже да превазиђемо проблеме са сухришћанима. Понекад ветар носи таласе према крми брода. Они могу задићи крму и гурнути је у страну. У том случају брод је окренут боком према таласима који га могу оштетити.

И ми бисмо могли бити рањиви на опасности које долазе из неочекиваног правца. Ми служимо Јехови „раме уз раме“ с много наше верне хришћанске браће и сестара (Софонија 3:9, NW). Ако неко од њих поступи на нехришћански начин, може нам изгледати као да је наше поверење изиграно и може нам задати велики бол. Како нам способност размишљања може помоћи да сачувамо равнотежу и да не будемо прекомерно повређени?

Присети се да „нема човека који не греши“ (1. Краљевима 8:46). Зато не би требало да нас изненади ако нас понекад неки наш хришћански брат наљути или увреди. Знајући то, можемо се припремити за ту могућност и медитирати о томе како да реагујемо ако дође до тога. Како је апостол Павле реаговао када су нека његова хришћанска браћа говорила о њему увредљиво и с презиром? Уместо да изгуби своју духовну равнотежу, он је закључио да је важније стицање Јеховиног одобравања него човечјег (2. Коринћанима 10:10-18). Поседовање оваквог става помоћи ће нам да не реагујемо пренагљено када смо испровоцирани.

Ово је слично као када се ударимо у прст на нози. Када се то деси неколико минута не можемо сталожено размишљати. Али када бол попусти, онда можемо нормално размишљати и поступати. Слично томе, не треба одмах да реагујемо на неку нељубазну примедбу или поступак. Уместо тога, застанимо и размислимо о томе какве ће бити последице ако непромишљено узвратимо.

 Малком, дугогодишњи мисионар, објашњава шта ради када га неко увреди. „Прво што урадим јесте да размотрим низ питања: Да ли сам љут на тог брата зато што међу нама постоји сукоб личности? Да ли је оно што је рекао заиста важно? Да ли ме маларија чини преосетљивим? Да ли ћу након неколико сати другачије гледати на ствари?“ Као што је Малком много пута установио, у питању су била безначајна неслагања која су се могла игнорисати. a

Малком додаје: „Понекад, упркос свим мојим напорима да смирим ситуацију, други брат задржава нељубазан став. Настојим да не дозволим да ме то узнемири. Када урадим све што могу, ту ствар посматрам другачије. Уместо да на њу гледам као на нешто што лично морам да средим, одлажем је на страну да се реши с временом. Не дозвољавам јој да угрози моју духовност или мој однос с Јеховом и с мојом браћом.“

Попут Малкома, не треба да дозволимо да нас лоше владање неког појединца претерано узнемири. У свакој скупштини има много дивне, верне браће и сестара. Задовољство је „једнодушно“ ићи с њима хришћанским путем (Филипљанима 1:27). Ако имамо на уму љубазну подршку нашег небеског Оца, то ће нам такође помоћи да објективно посматрамо ствари (Псалам 23:1-3; Пословице 5:1, 2; 8:12).

Не љубити оно што је на свету

Способност размишљања нам може помоћи да се супротставимо још једном подмуклом притиску. Понекад ветар носи таласе према боку брода. При нормалним временским условима овакви таласи могу полако скренути брод с правог курса. С друге стране, током олује таласи који ударају у бок могу преврнути брод.

Слично томе, ако попустимо притиску да уживамо у свему што овај зао свет  нуди, такав материјалистички начин живота може нас у духовном смислу избацити из колосека (2. Тимотеју 4:10). Уколико се не обузда, љубав према свету би могла на крају проузроковати да сасвим напустимо хришћански начин живота (1. Јованова 2:15). Како нам способност размишљања може помоћи да се то не догоди?

Прво, може нам помоћи да препознамо с којим се опасностима суочавамо. Овај свет користи сваки могући маркетиншки трик да би нас намамио. Непрестано истиче разметљив, раскошан и назовиуспешан начин живота ког би наводно требало свако да следи (1. Јованова 2:16). Обећава нам дивљење и одобравање свих, посебно наших вршњака и познаника. Способност размишљања ће нам помоћи да спречимо да ова врста пропаганде делује на нас, подсећајући нас на важност тога да „у нашем начину живота не буде љубави према новцу“, имајући у виду да нам је Јехова обећао да „нас никако неће оставити“ (Јеврејима 13:5).

Друго, способност размишљања ће нам помоћи да не следимо оне који су „одступили од истине“ (2. Тимотеју 2:18). Јако је тешко противречити онима у које смо имали поверење и према којима смо осећали наклоност (1. Коринћанима 15:12, 32-34). Ако би на нас само у ограниченој мери утицали они који су напустили хришћански начин живота, то би могло спречити наш духовни напредак и на крају би нас довело у опасну ситуацију. Могли бисмо проћи као брод који би пловио с веома малим одступањем од правог курса. На дугој пловидби, такав брод би завршио далеко од свог одредишта (Јеврејима 3:12).

Способност размишљања ће нам помоћи да препознамо у каквом се стању сада налази наша духовност као и да проценимо њено могуће стање у будућности. Можда увиђамо потребу да имамо потпуније учешће у хришћанским активностима (Јеврејима 6:11, 12). Запази како је способност размишљања помогла једном младом Сведоку да тежи ка духовним циљевима: „Имао сам могућност да направим каријеру као новинар. То ме је јако привлачило, ипак, имао сам на уму стих из Библије који каже да ’свет пролази‘ док ’онај ко врши Божју вољу остаје заувек‘ (1. Јованова 2:17). Увиђао сам да би мој начин живота требало да одражава моја веровања. Моји родитељи су напустили хришћанску веру, а ја нисам желео да следим њихов пример. Стога сам одлучио да имам смисаон живот и започео сам пуновремену службу као општи пионир. Након четири године испуњене задовољством, знам да сам направио прави избор.“

Успешно се суочити с духовним олујама

Зашто је данас преко потребно да користимо способност размишљања? Морнари морају бити опрезни како би уочили знаке опасности, посебно када се спрема олуја. Ако температура падне и ветар постане јачи, затварају отворе на палуби и припремају се за невреме. На сличан начин, ми се морамо припремити да бисмо се ухватили у коштац са снажним притисцима док се овај зао систем приближава свом крају. Моралне вредности у друштву нестају, а „зли људи и варалице напредују од зла на горе“ (2. Тимотеју 3:13). Баш као што морнари редовно слушају временску прогнозу, и ми морамо послушати упозорења Божје надахнуте Речи (Псалам 19:8-12).

Када користимо способност размишљања тада примењујемо спознање које води до вечног живота (Јован 17:3). Можемо предвидети проблеме и размислити о могућим решењима. На тај начин ћемо бити добро опремљени да се не колебамо на хришћанском путу и положићемо „добар темељ за будућност“, постављајући духовне циљеве и тежећи ка њима (1. Тимотеју 6:19).

Ако чувамо практичну мудрост и способност размишљања, не треба да се плашимо „нагле страхоте“ (Пословице 3:21, 25, 26). Уместо тога, наћи ћемо утеху у Божјем обећању: „Јер ће мудрост ући у срце твоје и знање ће души твојој омилети. Разборитост ће пазити на те и разум ће те чувати“ (Пословице 2:10, 11).

[Фуснота]

[Слика на 23. страни]

Редовна комуникација јача брак