Питања читалаца

Које смернице пружа Писмо за поучавање деце када је један родитељ Јеховин сведок, а други није?

Два кључна начела из Писма пружају смернице за поучавање деце родитељу који је Сведок а чији брачни друг то није. Једно начело гласи: „Бога као владара морамо слушати пре него људе“ (Дела апостолска 5:29). А друго: „Муж је поглавар својој жени као што је и Христ поглавар скупштини“ (Ефешанима 5:23). Ово друго начело примењује се не само на жене које имају мужеве Сведоке већ и на оне чији мужеви нису Сведоци (1. Петрова 3:1). Како може један родитељ који је Сведок да уравнотежи ова начела када поучава своју децу?

Ако је муж Јеховин сведок, он је одговоран да се брине и о духовним и о физичким потребама своје породице (1. Тимотеју 5:8). Иако мајка која није у вери можда проводи више времена с децом, отац који је Сведок треба да поучава своју децу тако што ће им пружати духовну поуку код куће и тако што ће их водити на хришћанске састанке где ће извући користи из моралне поуке и здравог друштва.

Шта ако његова жена која није у вери инсистира да води децу на своје религиозне скупове или да их поучава својим веровањима? Закон државе може јој дати право да то чини. Да ли ће деца бити привучена делима обожавања на таквим местима може много зависити од квалитета духовног поучавања оца. Како деца расту, библијско образовање које им отац пружа треба да им помогне да следе истину из Божје речи. Како би само отац Сведок био срећан ако би његова деца заузела став за истину!

Ако је мајка Јеховин сведок, она мора да поштује начело поглаварства док се брине за вечну добробит своје деце (1. Коринћанима 11:3). У многим случајевима, муж који није у вери неће имати ништа против ако његова жена која је Сведок пружа морално и духовно образовање њиховој деци, укључујући и помоћ која се у том правцу пружа на састанцима Јеховиног народа. Мајка може помоћи свом мужу који није у вери да увиди користи од изграђујућег образовања које њихова деца добијају посредством Јеховине организације. Она може тактично нагласити колико је важно усадити библијска морална начела у њихову децу, пошто стварно живе у једном морално поквареном свету.

Међутим, можда муж који није у вери захтева да његова деца практикују његову религију те их води на свој религиозни скуп и религиозно поучава у складу са својом вером. Или се можда муж противи свакој религији и упорно настоји да његова деца не добијају никакво религиозно образовање. Као поглавар породице, он је тај који је првенствено одговоран за доношење те одлуке. a

Иако као предана хришћанка поштује поглаварство свог мужа, побожна жена треба да има у мислима став апостола Петра и Јована, који су рекли: „Ми не можемо да не говоримо о ономе што смо видели и чули“  (Дела апостолска 4:19, 20). Због тога што брине за духовну добробит своје деце, мајка која је Сведок наћи ће прилике да им пружи морално вођство. Она има одговорност пред Јеховом да поучава друге ономе за шта зна да је истина и њена деца не треба да буду изузетак (Пословице 1:8; Матеј 28:19, 20). Како мајка која је Сведок може да изађе на крај са овим тешким проблемом?

Узмите на пример питање веровања у Бога. Можда мајка Сведок неће моћи да води један формалан библијски студиј са својом децом због тога што јој муж брани. Да ли она због тога треба да избегава да својој деци ишта говори о Јехови? Не. Њене речи и њена дела природно ће одражавати њено веровање у Створитеља. Њена деца ће без сумње постављати питања на ту тему. Она треба да осећа слободу у практиковању слободе вероисповести тако што изражава веру у Створитеља, између осталог и пред својом децом. Чак иако не може да води библијски студиј с децом или да их редовно води на састанке, она им може преносити спознање о Јехови Богу (Поновљени закони 6:7).

Што се тиче односа између неког Сведока и његовог брачног друга који није у вери, апостол Павле је написао: „Муж који није верник посвећен је због своје жене, и жена која није верница посвећена је због брата; иначе би ваша деца у ствари била нечиста, а сада су света“ (1. Коринћанима 7:14). Јехова сматра ту брачну везу светом због брачног друга који је верник, а такође су и деца света у Јеховиним очима. Жена која је Сведок треба да да̂ све од себе како би помогла деци да разумеју истину препуштајући коначан исход у Јеховине руке.

Како деца одрастају, она на основу информација које примају од својих родитеља морају да одлуче који ће став заузети. Они могу одлучити да поступају у складу са Исусовим речима: „Ко има већу наклоност према оцу или мајци него према мени, није ме достојан“ (Матеј 10:37). Такође им је дата заповест: „Децо, слушајте своје родитеље у Господу“ (Ефешанима 6:1). Многи млади су одлучили да ’слушају Бога као владара‘ уместо родитеља који није Сведок, упркос патњама које доживљавају од тог родитеља. Како ће само награђујуће бити за родитеља који је Сведок када његова деца изаберу да служе Јехови упркос противљењу!

[Фуснота]