Хоћеш ли сачувати своју беспрекорност?

КОЛИКО је врабаца јуче угинуло? То нико не зна и вероватно је малом броју људи стало до тога — јер има тако много птица. Међутим, Јехови је заиста стало. Указујући на ове на изглед безначајне птице, Исус је својим ученицима рекао: „Ниједан од њих неће пасти на земљу, а да ваш Отац не зна за то“. Он је рекао још и ово: „Не бојте се дакле: ви вредите више од много врабаца“ (Матеј 10:29, 31).

Касније су ученици још јасније разумели колико их Јехова цени. Апостол Јован, који је био један од њих, написао је: „По томе се показала Божја љубав у нашем случају, што је Бог послао свог јединорођеног Сина на свет да преко њега добијемо живот“ (1. Јованова 4:9). Јехова не само што је обезбедио откупнину већ и сваког његовог слугу уверава: „Никако те нећу оставити и нипошто те нећу напустити“ (Јеврејима 13:5).

Без сумње, Јеховина љубав према његовом народу не може се уздрмати. Међутим, поставља се питање: ’Да ли смо Јехови толико привржени да га никад нећемо напустити?‘

Сатанини покушаји да сломи нашу беспрекорност

Када је Јехова Сатани скренуо пажњу на Јовову беспрекорност, Сатана је узвратио: „Да ли се несебично Јов боји Бога?“ (Јов 1:9). Он је сугерисао да је човекова лојалност Богу искључиво ’себична‘. Ако је то тако, онда беспрекорност сваког хришћанина може бити нарушена — ако понуда буде довољно примамљива.

У случају Јова, Сатана је у почетку тврдио да Јов не би био лојалан Богу ако би изгубио своју имовину, којој је јако привржен (Јов 1:10, 11). Када се ова клевета доказала лажном, Сатана је изјавио: „Све што човек има даће за живот свој“ (Јов 2:4). Сатанина тврдња би могла да се покаже тачном код неких особа, али Јов је одбио да компромитује своју беспрекорност. Историјски извештај то доказује (Јов 27:5; 42:10-17). Да ли је и твоја лојалност слична Јововој? Или би дозволио Сатани да сломи твоју беспрекорност? Размишљај о себи док разматрамо неке чињенице које се односе на сваког хришћанина.

Апостол Павле је веровао да права хришћанска лојалност може бити веома јака. Он је записао: „Уверен сам да ни смрт, ни живот... ни оно што је сада, ни оно што ће доћи... ни било шта друго што је створено, неће моћи да нас растави од Божје љубави која је у Христу Исусу, нашем Господу“ (Римљанима 8:38, 39). Ми можемо имати слично уверење ако је наша љубав према Јехови јака. Таква љубав је неуништива веза коју чак ни смрт не може победити.

Ако имамо такав однос с Богом, никад се нећемо питати: ’Хоћу ли служити Јехови и кроз неколико година?‘ Таква колебљивост би указала на то да наша  лојалност Богу зависи од тога шта би могло да нам се деси у животу. На истинску беспрекорност не утичу спољне околности. Она зависи од тога какве смо особе унутра (2. Коринћанима 4:16-18). Ако волимо Јехову целим срцем никада га нећемо разочарати (Матеј 22:37; 1. Коринћанима 13:8).

Међутим, морамо имати на уму да Сатана стално настоји да сломи нашу беспрекорност. Могао би да нас намами да подлегнемо жељама тела, да попустимо притиску вршњака или да нас наведе да због неке невоље напустимо истину. Свет који је отуђен од Бога јесте Сатанин главни савезник у овом нападу, мада му и наша сопствена несавршеност олакшава посао (Римљанима 7:19, 20; 1. Јованова 2:16). Ипак, имамо неке предности у овој борби, а једна од најистакнутијих јесте да ми нисмо у незнању што се тиче његових сплетки (2. Коринћанима 2:11).

Павле те „сплетке“ спомиње и у свом писму Ефешанима a (Ефешанима 6:11). Сатана користи лукавство да би сломио нашу беспрекорност. Срећом, ми можемо препознати та лукавства пошто су Ђаволове методе записане за нас у Божјој Речи. Сатанини покушаји да уништи Исусову и Јовову беспрекорност објашњавају неке начине на које он покушава да сломи нашу хришћанску беспрекорност.

Исусова беспрекорност није могла бити сломљена

На самом почетку Исусове службе, Сатана је био толико дрзак да је искушавао Божјег сина да камен претвори у хлеб. Како је то било препредено! Исус није јео 40 дана и вероватно је био веома гладан (Лука 4:2, 3). Сатана је наводио Исуса да своју природну потребу одмах задовољи, на начин који је био у супротности с Јеховином вољом. Слично је и данас, светска пропаганда подстиче на тренутно задовољење жеља уз мало или нимало размишљања о последицама. Та пропагандна порука гласи: ’Ти то заслужујеш сада‘, или једноставно: ’Пробај!‘

Да је Исус утолио глад не размишљајући о последицама, Сатана би успео да га наведе да компромитује своју беспрекорност. Исус је гледао на ствари с духовног гледишта и одлучно је одговорио: „Писано је: ’Неће човек живети само од хлеба’“ (Лука 4:4; Матеј 4:4).

Сатана је онда променио правац. Погрешно примењујући Писмо из кога је Исус цитирао, Ђаво је подстицао Исуса да се баци с врха храмског зида. ’Анђео ће те сачувати‘, тврдио је Сатана. Исус није имао намеру да захтева чудесну заштиту од свог Оца само да би скренуо пажњу на себе. „Не искушавај Јехову, свог Бога“ (Матеј 4:5-7; Лука 4:9-12).

Последња тактика коју је Сатана користио била је директнија. Покушао је да се нагоди са Исусом понудивши му цео свет и његову славу за само један чин обожавања.  То је било практично све што је Сатана могао да понуди. Али, како је Исус могао извршити један чин обожавања пред Очевим главним непријатељем? То би било незамисливо! Исус је одговорио: „Јехову свог Бога обожавај, и њему јединоме врши свету службу“ (Матеј 4:8-11; Лука 4:5-8).

Кад су му та три покушаја пропала, Сатана ’оде од Исуса до неког другог повољног времена‘ (Лука 4:13). То указује да је Сатана стално вребао прилику да искуша Исусову беспрекорност. Погодно време је дошло око две и по године касније, када је Исус почео да припрема своје ученике на своју предстојећу смрт. Апостол Петар је рекао: „Буди добар према себи, Господе; тако нешто те нипошто неће снаћи“ (Матеј 16:21, 22).

Да ли је такав добронамеран, али погрешан савет био примамљив за Исуса пошто је долазио од једног његовог ученика? Исус је одмах препознао да те речи одражавају Сатанине намере, а не Јеховине. Христ је одлучно одговорио: „Одлази иза мене, Сатано! Ти си ми камен спотицања, јер не мислиш Божјим мислима, него људским“ (Матеј 16:23).

Због Исусове непролазне љубави према Јехови, Сатана је био немоћан да сломи његову беспрекорност. Било шта што би Ђаво могао понудити, било каква кушња, колико год тешка, не би могла ослабити Исусову лојалност према свом небеском Оцу. Хоћемо ли и ми имати сличну одлучност да сачувамо нашу беспрекорност када околности постану тешке? Јовов пример ће нам помоћи да боље разумемо изазове с којима се можемо суочити.

Лојалност када се суочавамо с невољама

Као што је Јов увидео, невоље нас могу погодити у било које време. Јов је имао срећан брак, десеторо деце и у свом животу је обраћао пажњу на духовне ствари (Јов 1:5). Али, Јов није знао да је његова беспрекорност покренула једно спорно питање на небеском суду и да је Сатана решио да га сломи на било који начин.

Јов је за кратко време изгубио своја материјална добра (Јов 1:14-17). Ипак, Јов је одолео тој кушњи захваљујући својој беспрекорности, јер се никада није поуздао у новац. Присећајући се времена када је био богат, Јов је рекао: „Ако сам на злато полагао наду своју... ако сам се великим имањем својим поносио... и то је злочин... јер бих се одрекао Бога на висини“ (Јов 31:24, 25, 28).

И данас је могуће да преко ноћи изгубимо практично све што поседујемо. Један послован човек, који је Јеховин сведок, био је преварен за једну велику суму новца, због чега је скоро банкротирао. Он искрено признаје: „Скоро да сам добио срчани напад. У ствари, мислим да бих га и добио да није било мог односа с Богом. Ипак, ово искуство ме је натерало да увидим да духовне вредности нису биле на првом месту у мом животу. Усхићење због зарађеног новца тежило је ка томе да засени све остало.“ Овај Сведок је тада смањио своје пословне активности на најмању меру и редовно служи као помоћни пионир посвећујући 50 или више сати месечно у хришћанској служби. Међутим, други проблеми могу бити разорнији од губитка имовине.

Само што је Јов примио вест о губитку свог богатства стигла је и вест о смрти његово десеторо деце. Он је и даље одлучно говорио: „Да је благословено име Јеховино“ (Јов 1:18-21). Да ли бисмо и ми сачували беспрекорност ако бисмо изненада изгубили неколико чланова своје породице? Франциско, један хришћански надгледник у Шпанији, изгубио је своје двоје деце у једној трагичној аутобуској несрећи. Нашао је утеху тако што се приближио Јехови и повећао своју активност у хришћанској служби.

Чак и после тог ужасног губитка деце, далеко од тога да се Јовово страдање завршило. Сатана га је погодио једном одвратном и мучном болешћу. У том  тренутку Јов је добио лош савет од своје жене. „Проклињи Бога и умри!“, наговарала га је. Јов се није обазирао на њен савет и није ’сагрешио својим уснама‘ (Јов 2:9, 10). Његова беспрекорност није зависила од подршке његове породице већ од личног односа с Јеховом.

Флора, чији су муж и најстарији син пре више од десет година напустили хришћански пут, разуме како се Јов осећао. „Када изненада изгубиш подршку своје породице, то може бити трауматично“, признаје она. „Али, знала сам да срећу нећу наћи ван Јеховине организације. Стога, била сам одлучна и ставила сам Јехову на прво место док сам настојала да и даље будем добра жена и мајка. Непрестано сам се молила и Јехова ме је јачао. Срећна сам јер сам и упркос мужевљевом одлучном противљењу научила да се у потпуности ослањам на Јехову.“

Сатанино следеће лукавство које је користио да би сломио Јовову беспрекорност била су његова три пријатеља (Јов 2:11-13). Како је то морало бити мучно када су почели да га критикују. Да је прихватио њихове аргументе изгубио би поверење у Јехову Бога. Њихов обесхрабрујући савет могао је да сломи његов дух и његову беспрекорност и на тај начин је Сатанина сплетка могла успети.

Међутим, Јов је упорно тврдио: „До последњег свог уздаха своју ћу ја невиност бранити“ (Јов 27:5) Он није рекао: ’Нећу дозволити да ми ви сломите беспрекорност!‘ Јов је знао да његова беспрекорност зависи од њега и његове љубави према Јехови.

Стара смицалица за нове жртве

Сатана још увек користи погрешан савет или непромишљене примедбе пријатеља и суобожавалаца. Обесхрабрење које долази из скупштине може много лакше ослабити наше поуздање него прогонство ван скупштине. Један хришћански старешина који је некада учествовао у једној војној акцији, упоредио је то с болом који су му нанеле непромишљене речи и дела неких сухришћана. О овом последњем он је рекао: „То је најтежа ствар коју сам икад доживео.“

Могло би доћи и до тога да нас несавршености сухришћана толико узнемире да с некима престанемо да разговарамо или чак да почнемо да пропуштамо хришћанске састанке. Могло би нам се чинити да је најважније да некако умиримо повређена осећања. Али, како је само жалосно имати једно такво кратковидо гледиште и допустити да наш највреднији посед — наш однос с Богом — ослаби због оног што други ураде или кажу. Ако допустимо да се то деси, онда ћемо постати жртве једне од Сатаниних врло старих смицалица.

С правом ми очекујемо висока мерила у хришћанској скупштини. Али, ако очекујемо превише од наших суобожавалаца, који су још увек несавршени, сигурно ћемо се разочарати. Насупрот томе, Јехова је реалан у ономе шта очекује од својих слугу. Ако опонашамо његов пример, ми ћемо бити припремљени да подносимо њихову несавршеност (Ефешанима 4:2, 32). Апостол Павле је дао следећи савет: „Гневите се, али не грешите; сунце да не зађе а да сте ви још испровоцирани, нити дајте места Ђаволу“ (Ефешанима 4:26, 27).

Као што Библија јасно показује, Сатана користи многа лукавства да би пронашао — ако може — начин како би сломио беспрекорност једног хришћанина. Неке од његових смицалица су примамљиве палом телу, док су друге извор патње. Из претходног разматрања можеш видети зашто никад не треба да будеш ухваћен неспреман. Буди одлучан да својом снажном љубављу према Богу докажеш да је Ђаво лажов и обрадујеш Јеховино срце (Пословице 27:11; Јован 8:44). Запамти, права хришћанска беспрекорност не сме се никада компромитовати, каква год кушња да нас снађе.

[Фуснота]