Добре комшије су право благо

„Више вреди сусед близу него брат далеко“ (Пословице 27:10).

ЈЕДАН изучавалац из првог века н. е. питао је Исуса: „Ко је у ствари мој ближњи?“ Исус му није одговорио ко је његов ближњи, већ шта неког чини правим ближњим. Вероватно ти је познато то Исусово поређење. Многима је познато као парабола о милосрдном Самарићанину и она је забележена у Лукином јеванђељу. Ево шта је Исус испричао:

„Један човек силажаше из Јерусалима у Јерихон и паде у руке разбојницима, који га свукоше, претукоше, те одоше, оставивши га полумртва. Тим путем случајно силажаше један свештеник, али, кад га виде, пређе на другу страну. Исто тако и Левит, кад дође до тог места и виде га, пређе на другу страну. Али један Самарићанин пролазећи тим путем дође до њега, и кад га виде сажали се. Он му приђе и преви му ране, заливши их уљем и вином. Затим га стави на своју животињу те га доведе у гостионицу и побрину се за њега. Сутрадан извади два денара, даде их гостионичару, и рече: ’Побрини се за њега, и што потрошиш више од овога, платићу ти кад се вратим.‘ Шта мислиш, који је од ове тројице био ближњи  човеку који је пао у руке разбојницима?“ (Лука 10:29-36).

Тај изучавалац је на крају разумео поенту. Без оклевања, он је тачно навео ко је био ближњи том рањеном човеку: „Онај који је поступио милосрдно према њему.“ Исус му је потом рекао: „Иди па и ти чини тако“ (Лука 10:37). Какво упечатљиво поређење о томе шта значи бити прави ближњи! Исусова парабола може чак да нас подстакне да се запитамо: ’Какав сам ја ближњи? Да ли моје расно или национално порекло утиче на одређивање тога ко су моји ближњи? Да ли такви фактори ограничавају моју обавезу да помогнем било ком човеку ког видим у невољи? Да ли дајем све од себе да бих био добар ближњи?‘

Где почети?

Ако осећамо да је потребно да се побољшамо у овој ствари, морамо почети с нашим менталним ставом. Треба да се усредсредимо на то да будемо добре комшије. То такође доприноси и томе да имамо добре комшије. Пре скоро две хиљаде година, Исус је у својој чувеној Проповеди на гори нагласио то важно начело у вези с међуљудским односима. Он је рекао: „Све, дакле, што желите да људи чине вама, тако чините и ви њима“ (Матеј 7:12). Када се према другима опходиш с поштовањем, достојанством и љубазношћу, то их подстиче да се и они према теби понашају на такав начин.

У чланку под насловом „Воли свој комшилук“, који је изашао у часопису The Nation Since 1865, новинар и писац Лиза Фундербург споменула је неке једноставне ствари које се могу учинити да би се подстакли добри односи с комшијама. Она је написала: „Желим... да наши односи обухватају безброј ситних услуга које ће комшије чинити једни за друге — да узму новине, да причувају децу, да купе нешто у продавници. Желим ту блискост у свету који је све више и више отуђен, где су заједнице крхке због страха и криминала.“ Она затим додаје: „Однекуд морате почети. Могли бисте баш од свог првог комшије.“

Часопис Canadian Geographic је такође истакао једну корисну мисао која може помоћи комшијама да развију добар став једни према другима. Писац Марни Џексон је запазила: „Комшије су, као и породица, људи које не можеш увек да бираш. Ти односи изискују тактичност, уљудност и толеранцију.“

Добре комшије — добри дароваоци

Истина, многима од нас је можда нелагодно да приђу комшијама. Можда се чини да је много лакше да избегавамо контакт и да се изолујемо. Међутим, Библија каже да „више има среће у давању, него у примању“ (Дела апостолска 20:35). Зато добар комшија настоји да се упозна с људима око себе. Премда није неопходно да развију блиска пријатељства, он се труди да с времена на време измени понеку реч, можда тако што почне само с пријатељским осмехом или гестом.

Као што је претходно речено, „безброј ситних услуга“ које комшије чине једни за друге веома су важне у успостављању и очувању комшијских односа. Зато је добро да тражиш начине на које можеш показати неке мале изразе љубазности према комшији, јер то обично унапређује дух сарадње и узајамног поштовања. И не само то. Ако тако чинимо, ми следимо овај библијски савет: „Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити“ (Пословице 3:27; Јаков 2:14-17).

Добре комшије — захвални примаоци

Било би идеално када бисмо могли рећи да свако са захвалношћу прима помоћ или поклон. Нажалост, није увек тако. Многи тако незахвално реагују на пружену помоћ и добронамерне поклоне да искрени даровалац можда помисли: ’Ово је задњи пут да сам то урадио!‘ Понекад твоје комшије, на сав твој  труд уз срдачан поздрав и махање руком, могу узвратити само безвољним климањем главом.

Па ипак, у многим случајевима прималац заправо није незахвалан, иако на први поглед можда тако изгледа. Можда је због културе из које потиче неодлучан или збуњен, услед чега реагује на равнодушан, на изглед нељубазан начин. С друге стране, у овом незахвалном свету, неким људима је необично то што си пријатељски наклоњен или чак сумњају у твоје потицаје. Можда је потребно да их увериш у своју искреност. Према томе, да би се успоставили пријатељски односи потребно је време и стрпљење. Међутим, комшије које науче вештину тога да буду добри даваоци и захвални примаоци доприносе мирољубивим и добрим комшијским односима.

Када задеси невоља

Добар комшија је нарочито драгоцен када задеси нека недаћа. Током времена невоље, испољава се прави дух добрих комшијских односа. Постоје многи извештаји о несебичним делима комшија у то време. Изгледа да када комшије заједно задеси нека трагедија то их спонтано наведе да сарађују и да пруже помоћ једни другима. Често ће чак и они са супротним гледиштима сарађивати.

Примера ради, The New York Times је известио да када је један разоран земљотрес 1999. погодио Турску, они који су одвајкада непријатељи показали су комшијску солидарност. „Годинама смо поучавани да мрзимо Турке“, написала је за једне атинске новине Ана Стерју, грчки колумниста. „Али нимало се не радујемо због њиховог ужасног бола. Били смо ганути и плакали смо, чинило се као да је дугогодишња мржња нестала када смо видели мртве бебе.“ Када су операције спасавања званично престале, грчки тимови за спасавање нису хтели да престану с трагањем за преживелима.

Учествовање у делу спасавања после катастрофе свакако је племенито и херојско дело комшија. Па ипак, када се спасе живот комшије тиме што се он упозори пре неке невоље, то се сигурно може сматрати далеко вреднијим комшијским делом. Нажалост, историја показује да они који упозоравају ближње на неку предстојећу невољу обично нису добродошли, пошто у времену упозоравања та невоља није лако уочљива. Они који оглашавају упозорење често наилазе на неверицу. То изискује много истрајности и пожртвованости од сваког ко настоји да помогне људима који нису свесни опасности у којој се налазе.

Највеће комшијско дело

У овом времену ће нешто знатно веће од неке природне катастрофе задесити човечанство. То је проречено дело Свемоћнога Бога којим ће се са земље уклонити криминал, зло и с тим повезани проблеми (Откривење 16:16; 21:3, 4). Тај значајан догађај није нешто неизвесно, већ нешто сигурно! Јеховини сведоци  желе да што већем броју људи пренесу спознање неопходно за преживљавање тог предстојећег догађаја који ће потрести цео свет. Зато и јесу тако истрајни у проповедању које је добро познато широм света (Матеј 24:14). Они то раде добровољно, из љубави према Богу и ближњем.

Стога, немој дозволити да те предрасуде или то што те можда Сведоци иритирају спречи да их саслушаш када дођу на твоја врата или када ти приђу на неком другом месту. Они настоје да буду добре комшије. Зато прихвати њихову понуду да проучавају Библију с тобом. Сазнај како нам Божја Реч засигурава да је веома близу време када ће комшије радосно живети једни поред других. Тада више никакве расне, религиозне нити класне дискриминације неће нарушавати срдачне односе какве већина нас заиста прижељкује.

[Слике на странама 6, 7]

Лепо је да чиниш љубазна дела за своје комшије

[Извор]

Земља: Mountain High Maps® Copyright © 1997 Digital Wisdom, Inc.