Како треба да гледамо на кушње?

ИСПИТИ! Кушње! Свако мора да се суочи с њима. Њих могу изазвати разлике у личностима, економске потешкоће, слабо здравље, искушења, притисак вршњака да се учини нешто неисправно, прогонство, изазови повезани с нашим ставом неутралности или са идолопоклонством, и многе друге ствари. У каквом год облику биле, кушње често доводе до велике узнемирености. Како се можемо успешно борити с њима? Да ли нам оне на било који начин користе?

Најбоља подршка

Живот древног краља Давида био је пун кушњи, па ипак он је до смрти остао веран. Како је могао да истраје? Он је показао ко је извор његове снаге када је рекао: „Јехова је мој пастир, ништа ми не фали!“ Затим је рекао: „И када бих ходио долином сенке смрти, не бих се зла бојао, јер си ти са мноме. Штап твој и палица твоја храбре ме“ (Псалам 23:1, 4). Да, Јехова је извор безграничне подршке. Он је водио Давида кроз неке веома тешке периоде живота, и он је спреман да уради исто то и за нас када то буде било потребно.

Како можемо добити Јеховину подршку? Библија показује на који начин када каже: „Окусити и видите да је добар Јехова“ (Псалам 34:8, NW). То је заиста срдачан позив, али шта он значи? То је охрабрење да служимо Јехови и да у потпуности ускладимо свој живот с његовом вољом. Такав начин живота подразумева да се у извесној мери одрекнемо своје слободе и да се жртвујемо. У неким случајевима, то чак може водити до кушњи, у облику прогонства и патњи. Па ипак, они који целим срцем прихватају Јеховин позив никада не треба да зажале због тога. Јехова ће бити веома добар према њима. Он ће их водити и бринути о њима у духовном смислу. Подржаће их током кушњи путем своје Речи, светог духа и хришћанске скупштине. И на крају ће их наградити вечним животом (Псалам 23:6; 25:9; Исаија 30:21; Римљанима 15:5).

Они који одлуче да промене свој живот како би служили Јехови и чврсто се држе те одлуке запажају да Јехова испуњава сва своја обећања. То су доживели и Израелци који су следили Исуса Навина док их је водио у Обећану Земљу. Када су  прешли Јордан, суочили су се с кушњама које су морали да издрже, с биткама које је требало да изборе и с тешким лекцијама које су морали да науче. Али та генерација се показала вернијом од својих очева, који су изашли из Египта и умрли у пустињи. Дакле, Јехова је подржавао те верне особе, и што се тиче стања у ком су се они налазили пред крај живота Исуса Навина, библијски извештај каже: „Јехова им удели мир свуда унаоколо као што се беше заклео оцима њиховим... Ништа не изоста од свега добра што Јехова беше обрекао дому Израеловом. Све се испуни“ (Исус Навин 21:44, 45). То можемо и ми доживети ако се у потпуности ослонимо на Јехову када смо под кушњама и у свим другим околностима.

Шта би могло да ослаби наше поверење у Јехову? Исус је указао на једну ствар када је рекао: „Нико не може робовати двојици господара... Не можете робовати Богу и Богатству“ (Матеј 6:24). Ако се уздамо у Јехову, нећемо бити попут већине људи у свету, који траже сигурност у материјалним стварима. Исус је саветовао своје следбенике: „Стално, дакле, тражите најпре краљевство и Божју праведност, а све ће вам се ово друго [што је неопходно] додати“ (Матеј 6:33). Хришћанин који има уравнотежен став према материјалним стварима и који ставља Божје Краљевство на прво место у свом животу направио је добар избор (Проповедник 7:12). Наравно, то га је можда коштало нечега. Можда је учинио неке жртве у материјалном смислу. Али он ће пожњети многе награде. И Јехова ће га подржати (Исаија 48:17, 18).

Шта учимо из кушњи

Наравно, то што смо одлучили да ’испитамо и да видимо да је Јехова добар‘, не значи да смо заштићени од неочекиваних догађаја у животу; нити нас то у потпуности штити од напада Сатане и његових људских заступника (Проповедник 9:11). Као последица тога, може бити испитано колико смо као хришћани искрени и одлучни. Зашто Јехова дозвољава да његове слуге буду изложене таквим кушњама? Апостол Петар је навео један разлог када је написао: „Иако сте сада накратко, ако то мора бити, ражалошћени разним кушњама, да би се испитани квалитет ваше вере, што је много вредније од злата које пропада премда се испитује ватром, показао као разлог за хвалу и славу и част приликом откривења Исуса Христа“ (1 Петрова 1:6, 7). Да, испити нам пружају могућност да покажемо квалитет своје вере и своју љубав према Јехови. Осим тога, они помажу да се пружи одговор на ругања и оптужбе Сатане Ђавола (Пословице 27:11; Откривење 12:10).

Испити нам такође помажу да развијемо друге хришћанске особине. Примера ради, размотри следеће речи псалмисте: ’Јехова види пониженог [„понизног“, NW] и охола из далека познаје‘ (Псалам 138:6). Многи од нас нису по природи понизни, али кушње нам могу помоћи да развијемо ту неопходну особину. Сети се догађаја још из времена Мојсија када је неким Израелцима досадило да из недеље у недељу, из месеца у месец једу ману. Очигледно је то била кушња за њих, иако је мана била чудом обезбеђивана. Шта је била сврха тог испита? Мојсије им је рекао: „[Јехова] те је хранио у пустињи маном... да би те понизио и да би те искушао“ (Поновљени закони 8:16, NW).

На сличан начин би и наша понизност могла бити испитана. Како? Рецимо,  како реагујемо на промене у организацији? (Исаија 60:17). Да ли пружамо свесрдну подршку делу проповедања и поучавања? (Матеј 24:14; 28:19, 20). Да ли спремно прихватамо објашњења библијске истине која пружа „верни и разборити роб“? (Матеј 24:45-47; Пословице 4:18). Да ли се одупиремо притиску да имамо најмодерније уређаје, да се облачимо по последњој моди или да имамо најновији модел аутомобила? Понизна особа ће моћи потврдно одговорити на ова питања (1. Петрова 1:14-16; 2. Петрова 3:11).

Кушње нам помажу да развијемо још једну веома важну особину — истрајност. Ученик Јаков је рекао: „Сматрајте свом радошћу, браћо моја, кад се суочавате с разним кушњама, знајући да испитани квалитет ваше вере развија истрајност“ (Јаков 1:2, 3). Када из кушње у кушњу успешно истрајавамо с потпуним поуздањем у Јехову, тада развијамо непоколебљивост, постојаност и беспрекорност. То ће нас ојачати да се одупремо будућим нападима Сатане, разгневљеног бога овога света (1. Петрова 5:8-10; 1. Јованова 5:19; Откривење 12:12).

Задржи исправно гледиште о кушњама

Савршени Божји Син, Исус Христ, суочио се с многим кушњама док је био на земљи и извукао је велике користи из тога што их је издржао. Павле је написао да се Исус ’из онога што је претрпео научио послушности‘ (Јеврејима 5:8). То што је био лојалан до саме смрти донело је хвалу Јеховином имену и омогућило је њему самом да принесе вредност свог савршеног људског живота као откупнину за човечанство. То је онима који су исказивали веру у Исуса пружило могућност да добију вечни живот (Јован 3:16). Због тога што је остао веран под кушњом, Исус је сада наш Првосвештеник и устоличени Краљ (Јеврејима 7:26-28; 12:2).

Како је с нама? И ми ћемо, ако останемо лојални кад се суочавамо с кушњама, доживети велике благослове. У вези с онима који имају небеску наду, Библија каже: „Срећан је човек који истраје у кушњи, јер ће, кад буде прокушан, добити венац живота, који је Јехова обећао онима који га воле“ (Јаков 1:12). Они са земаљском надом имају засигурање да ће, уколико верно истрају, наследити вечни живот у земаљском рају (Откривење 21:3-6). Што је још важније, њихова верна истрајност доноси хвалу Јеховином имену.

Док следимо Исусове стопе, имамо разлога да будемо уверени да можемо успешно издржати све испите с којима се суочавамо у овом систему ствари (1. Коринћанима 10:13; 1. Петрова 2:21). Како? Тако што се ослањамо на Јехову који даје ’снагу која надилази уобичајену‘ онима који се уздају у њега (2. Коринћанима 4:7). Будимо уверени попут Јова, који је чак и када је подносио жестоке кушње с поуздањем тврдио: „Кад ме окуша, изаћи ћу као злато“ (Јов 23:10, ДК).

[Слика на 31. страни]

Исус је својом лојалношћу под испитом донео хвалу Јеховином имену. То можемо и ми