„Није им говорио без поређења“

„Исус [је] говорио народу у поређењима. Заиста, није им говорио без поређења“ (МАТЕЈ 13:34).

1, 2. (а) Зашто се упечатљива поређења не заборављају тако лако? (б) Каква је поређења Исус користио, и која се питања јављају у погледу његове употребе поређења? (Види и фусноту.)

 МОЖЕШ ли да се сетиш неког поређења које си чуо пре много година, можда у неком јавном предавању? Упечатљива поређења се не заборављају тако брзо. Један писац је запазио да поређења „претварају уши у очи и омогућавају слушаоцима да стварају слике у глави“. Често нам је замишљање ситуације најбоља помоћ да нешто разумемо, и зато нам поређења олакшавају да разумемо ствари. Поређења могу оживети речи, што доприноси да се поуке урежу у наше сећање.

² Ниједан учитељ на земљи никада није био вештији од Исуса Христа у коришћењу поређења. Лако је сетити се многих Исусових парабола, чак и скоро две хиљаде година након што су изречене. a Зашто се Исус толико ослањао баш на ову методу поучавања и зашто су његова поређења била тако делотворна?

Зашто је Исус поучавао помоћу поређења

3. (а) Према Матеју 13:34, 35, који је један разлог због којег је Исус користио поређења? (б) Шта показује да Јехова сигурно вреднује ову методу поучавања?

³ Библија наводи два пажње вредна разлога због којих је Исус користио поређења. Као прво, тиме је испуњено пророчанство. Апостол Матеј је написао: „Исус [је] говорио народу у поређењима. Заиста, није им говорио без поређења; да се  испуни што беше речено преко пророка који рече: ’Отворићу своја уста у поређењима‘“ (Матеј 13:34, 35). ’Пророк‘ кога је цитирао Матеј био је писац Псалма 78:2 (NW). Псалмиста је то записао под надахнућем Божјег духа вековима пре Исусовог рођења. Зар није изванредно то што је Јехова стотинама година унапред одредио да ће његов Син поучавати помоћу поређења? Јехова сигурно вреднује ову методу поучавања!

4. Како је Исус објаснио зашто је користио поређења?

⁴ Као друго, сам Исус је објаснио да је користио поређења да би одвојио особе с непријемљивим срцем. Након што је ’силном народу‘ испричао параболу о сејачу, његови ученици су упитали: „Зашто им говориш у поређењима?“ Исус је одговорио: „Вама је дано да разумете свете тајне небеског краљевства, али њима није дано. Зато им говорим у поређењима, јер гледајући, узалуд гледају, и слушајући, узалуд слушају, и не схватају смисао; и на њима се испуњава Исаијино пророчанство, које каже: ’Слушајући, ви ћете чути, али сигурно нећете схватити смисао; и гледајући, ви ћете гледати, али сигурно нећете видети. Јер је срце овог народа постало непријемчиво‘“ (Матеј 13:2, 10, 11, 13-15; Исаија 6:9, 10, NW).

5. Како су Исусова поређења одвајала понизне слушаоце од слушаоца с поносним срцем?

⁵ Како су Исусова поређења одвајала људе? У неким приликама, његови слушаоци су морали пажљиво да истражују да би схватили потпуни смисао његових речи. Понизне особе су биле подстакнуте да поставе питања како би добиле више информација (Матеј 13:36; Марко 4:34). Стога, Исусова поређења су откривала истину особама чија су је срца тражила, и у исто време, његова поређења су скривала истину од особа с поносним срцем. Стварно је Исус био изванредан учитељ! Хајде да сада испитамо неке од фактора захваљујући којима су његова поређења била тако делотворна.

Селективна употреба детаља

6-8. (а) Коју предност Исусови слушаоци из првог века још нису имали? (б) Који примери показују да је Исус бирао када ће користити детаље?

⁶ Да ли си се икада питао како је било тим ученицима из првог века који су непосредно слушали док је Исус поучавао? Иако су имали јединствену прилику да слушају лично Исуса, још увек нису имали предност да читају писани извештај који би их подсетио на оно што је он говорио. Уместо тога, морали су да упамте Исусове речи. Исус им је помоћу веште употребе поређења олакшао да се присете онога чему је поучавао. Како?

⁷ Исус је бирао када ће користити детаље. Када су детаљи били важни за причу или неопходни ради наглашавања, старао се да их употреби. Зато је рекао колико је тачно оваца власник оставио док је тражио изгубљену овцу, колико сати су радници радили у винограду и колико таланата је било поверено (Матеј 18:12-14; 20:1-16; 25:14-30).

⁸ У исто време, Исус је изостављао неважне детаље који би могли да нам отежају да схватимо смисао поређења. На пример, у параболи о немилосрдном робу, није дато објашњење како је тај роб запао у дуг од 60 000 000 денара. Исус је истицао потребу за опраштањем. Није било важно како је тај роб запао у дуг, већ како му је дуг био опроштен и како је он потом поступао с другим робом који му је дуговао релативно мало новца (Матеј 18:23-35). Слично томе, у поређењу о изгубљеном сину, Исус није објаснио зашто је млађи син изненада захтевао да му се да његово наслеђе и зашто га је проћердао. Али зато је детаљно описао како се отац осећао и како је реаговао када му се син променио у срцу и вратио кући. Ти детаљи о очевој реакцији су били важни за оно што је Исус истицао — да Јехова „много“ опрашта (Исаија 55:7; Лука 15:11-32).

9, 10. (а) На шта се Исус усредсредио када је описивао ликове у својим поређењима? (б) Како је Исус олакшао својим слушаоцима и другима да се присете његових поређења?

 ⁹ Исус је био разборит и када је у својим параболама описивао ликове. Уместо да је детаљно описивао изглед тих ликова, Исус се често усредсређивао на оно што су урадили или како су поступали у ситуацијама о којима је причао. Зато, уместо да опише како је изгледао милосрдни Самарићанин, Исус је испричао нешто много значајније — како је Самарићанин самилосно помогао повређеном Јеврејину који је лежао на путу. Исус је пружио детаље који су били потребни да би поучио да љубав према ближњем треба да обухвата и људе који нису наше расе или националности (Лука 10:29, 33-37).

¹⁰ Захваљујући пажљивом коришћењу детаља, Исусова поређења су била сажета и једноставна. На тај начин је својим слушаоцима из првог века — и небројеном мноштву других људи који ће касније читати надахнута Јеванђеља — олакшао да се присете поређења и вредних поука које се у њима налазе.

Изведена из свакодневног живота

11. Наведи примере који показују да су Исусова поређења била о стварима које је сигурно посматрао док је одрастао у Галилеји.

¹¹ Исус је био мајстор у коришћењу поређења везаних за живот људи. Многе његове параболе су биле о стварима које је сигурно посматрао док је одрастао у Галилеји. Размисли на моменат о његовом детињству. Колико пута је видео своју мајку како припрема хлеб и то тако што узима мало ускислог теста које је остало од претходне припреме хлеба, и користи га као квасац? (Матеј 13:33). Колико пута је гледао рибаре како бацају мреже у бистре, плаве воде Галилејског мора? (Матеј 13:47). Колико је често посматрао децу како се играју на трговима? (Матеј 11:16). Исус је вероватно запажао и друге уобичајене ствари које су се нашле у његовим поређењима — сејање семена, радосне свадбе и житна поља која сазревају на сунцу (Матеј 13:3-8; 25:1-12; Марко 4:26-29).

12, 13. Како Исусова парабола о пшеници и кукољу показује да је познавао локалне околности?

¹² Онда не чуди што су многа Исусова поређења била прожета околностима и ситуацијама из свакодневног живота. Зато, да бисмо потпуније разумели  колико је био вешт у коришћењу ове методе поучавања, корисно је да осмотримо шта су његове речи значиле Јеврејима који су га слушали. Хајде да видимо два примера.

¹³ Прво, у параболи о пшеници и кукољу, Исус је говорио о човеку који је на своју њиву посејао добру пшеницу, али је „непријатељ“ дошао на ту њиву и посејао кукољ. Зашто је Исус изабрао баш ту ситуацију? Па, задржи на уму да је то поређење испричао близу Галилејског мора, а главно занимање Галилејаца очигледно је била земљорадња. Шта би једном земљораднику могло да нанесе већу штету од тога да неки непријатељ крадом дође на његову њиву и посеје штетни кукољ? Световни закони тог времена показују да се тако нешто заиста дешавало. Зар није очигледно да је Исус употребио ситуацију коју су његови слушаоци могли да разумеју? (Матеј 13:1, 2, 24-30).

14. Зашто је значајно то што је Исус, да би нагласио оно што је желео да каже, у параболи о ближњем Самарићанину говорио о путу који води „из Јерусалима у Јерихон“?

¹⁴ Друго, присети се параболе о милосрдном Самарићанину. Исус је почео рекавши: „Један човек силажаше из Јерусалима у Јерихон и паде у руке разбојницима, који га свукоше, претукоше, те одоше, оставивши га полумртва“ (Лука 10:30). Значајно је то што је Исус, да би нагласио оно што жели да каже, говорио о путу који води „из Јерусалима у Јерихон“. Када је причао ову параболу, био је у Јудеји, недалеко од Јерусалима, тако да су његови слушаоци вероватно знали о ком се путу ради. Тај пут је био познат као опасан, посебно за некога ко је путовао сам. Он је кривудао кроз пустош што је разбојницима пружало многа места где су могли да се сакрију и вребају жртве.

15. Зашто нико није могао да нађе оправдани изговор за свештеника и Левита из поређења о милосрдном Самарићанину?

¹⁵ Вредно је запазити још нешто што је везано за Исусово спомињање да пут „силажаше из Јерусалима у Јерихон“. Према тој причи, тим путем је прво прошао један свештеник, а затим један Левит — али ниједан се није зауставио да помогне жртви (Лука 10:31, 32). Свештеници су служили у храму у Јерусалиму, а Левити су им помагали. Када нису радили у храму, многи свештеници и Левити су живели у Јерихону, јер је он био само 23 километра удаљен од Јерусалима. Нема сумње да су имали прилику да иду тим путем. Запази и то да су свештеник и Левит ишли тим путем „из Јерусалима“,  што значи да су ишли из храма. b Зато нико није могао да нађе оправдани изговор за ову двојицу који нису помогли човеку, можда тако што би рекао: ’Заобишли су повређеног човека зато што је изгледало да је мртав, а због додиривања леша били би привремено неприкладни да служе у храму‘ (Левитска 21:1; Бројеви 19:11, 16). Није ли очигледно да је у овом Исусовом поређењу било речи о стварима које су биле познате његовим слушаоцима?

Изведена из стварства

16. Зашто не чуди то што је Исус тако добро познавао стварство?

¹⁶ Бројна Исусова поређења и параболе откривају да је познавао биљке, животиње и временске прилике (Матеј 6:26, 28-30; 16:2, 3). Где је стекао такво спознање? Нема сумње да је док је одрастао у Галилеји, имао пуно могућности да посматра Јеховино стварство. Осим тога, Исус је „прворођенац свега стварства“ и Јехова га је употребио као ’вештог градитеља‘ када је стварао све ствари (Колошанима 1:15, 16; Пословице 8:30, 31, NW). Да ли је онда икакво чудо што је Исус тако добро познавао стварство? Хајде да видимо како је то знање вешто користио док је поучавао.

17, 18. (а) Како Исусове речи забележене у 10. поглављу Јована откривају да је познавао навике оваца? (б) Шта су посетиоци библијских земаља запазили у погледу везе између пастира и оваца?

¹⁷ Једно од најнежнијих Исусових поређења је оно које је забележено у 10. поглављу Јована, где Исус упоређује свој близак однос са ученицима са односом који има пастир са својим стадом. Исусове речи откривају да је врло добро познавао навике оваца. Он је указао да су овце спремне да буду вођене и да верно следе свог пастира (Јован 10:2-4). У библијским земљама се може видети јединствена веза између пастира и оваца. Природњак Х. Б. Тристрам из 19. века је запазио: „Једном сам гледао како се пастир игра са својим стадом. Правио се да бежи, а овце су га јуриле и окруживале... На крају је цело стадо формирало круг, скакућући око њега.“

¹⁸ Зашто овце прате пастира? „Јер познају његов глас“, рекао је Исус (Јован 10:4). Да ли овце стварно познају глас свог пастира? Џорџ А. Смит је у својој књизи The Historical Geography of the Holy Land описао лично искуство: „Понекад смо уживали у подневном одмору поред  једног од тих јудејских студенаца на који би дошла три или четири пастира са својим стадима. Стада би се помешала и питали смо се како ће пастир издвојити своје овце. Али кад су овце попиле довољно воде и поиграле се, пастири су један по један отишли на различите стране долине и сваки је упутио карактеристичан зов, а овце сваког пастира су изашле из мноштва и упутиле се према свом пастиру, тако да су стада отишла како су и дошла.“ Тешко да је Исус могао да нађе бољи начин да прикаже своју мисао. Ако препознамо његова учења, будемо им послушни и ако следимо његово вођство, тада ће о нама бринути „врсни пастир“ који је нежан и пун љубави (Јован 10:11).

Изведена из догађаја познатих слушаоцима

19. Како је Исус делотворно искористио локалну трагедију да би оповргао погрешно мишљење?

¹⁹ Делотворна поређења могу укључивати искуства или примере из којих се могу извући поуке. Исус је једном приликом искористио један недавни догађај да би оповргао погрешно мишљење да несрећа погађа оне који су то заслужили. Он је рекао: „Мислите да су се оних осамнаест на које је пала кула у Силоаму и убила их показали као већи дужници од свих осталих Јерусалимљана?“ (Лука 13:4). Исус је уверљиво оповргао фаталистичко размишљање. Тих 18 људи нису погинули због неког греха који је изазвао Божје незадовољство. Уместо тога, њихова трагична смрт је била последица времена и непредвиђених догађаја (Проповедник 9:11). На тај начин је, указивањем на догађај који је био добро познат његовим слушаоцима, побио лажно учење.

20, 21. (а) Зашто су фарисеји осудили Исусове ученике? (б) Који је библијски извештај Исус употребио да би показао да Јехова никада није намеравао да се сабатни закон круто примењује? (в) О чему ће бити речи у следећем чланку?

²⁰ Исус је у свом поучавању користио и библијске примере. Присети се прилике када су фарисеји осудили његове ученике зато што су тргали и јели жито на сабат. У ствари, ученици нису прекршили Божји закон, већ фарисејску стриктну интерпретацију онога што је представљало противзаконит чин на сабат. Да би показао да Бог никада није намеравао да се сабатни закон примењује толико круто, Исус се осврнуо на догађај који је забележен у 1. Самуиловој 21:3-6. Када су били гладни, Давид и његови људи су се зауставили код шатора од састанка и појели хлебове представљања које је требало заменити. Стари хлебови су обично били остављени да их поједу свештеници. Ипак, Давид и његови људи нису били осуђени зато што су их појели под тим околностима. Значајно је то што је ово једини забележени случај у Библији да је неко други осим свештеника појео старе хлебове. Исус је тачно знао који извештај да употреби, и сигурно је да су Јевреји који су га слушали знали за тај извештај (Матеј 12:1-8).

²¹ Исус је стварно био Велики Учитељ! Можемо само да се дивимо његовој ненадмашној способности да важне истине саопшти на начин који је био разумљив његовим слушаоцима. Међутим, како можемо да га опонашамо када поучавамо? О томе ће бити речи у следећем чланку.

[Фусноте]

Да ли се сећаш?

• Зашто је Исус поучавао помоћу поређења?

• Који пример показује да је Исус користио поређења која су његови слушаоци из првог века могли да разумеју?

• Како је Исус у поређењима вешто користио оно што је знао о стварству?

• Како је Исус искористио догађаје који су били познати његовим слушаоцима?

[Питања за разматрање]

[Слике на 15. страни]

Исус је испричао причу о робу који је одбио да опрости релативно мали дуг, и о оцу који је опростио сину који је проћердао цело своје наслеђе

[Слика на 16. страни]

Која је била поента Исусовог поређења о милосрдном Самарићанину?

[Слика на 17. страни]

Да ли овце стварно могу да препознају глас свог пастира?