„Води ме на тихе воде“

У ЗЕМЉАМА с топлом климом које се помињу у Библији, овце морају сваки дан да пију воду. Стога је један врло важан део пастирског посла да свом стаду обезбеди воду. Понекад пастири поје своја стада водом из неког извора тако што је сипају у корита да би овце могле пити (Постање 29:1-3). Нарочито у кишној сезони, подручја око потока и река нуде мирна „почивалишта богата водом“ (Псалам 23:2, NW).

Добар пастир мора да зна где може да нађе и воду и одговарајући пашњак за своје стадо. Од тога колико добро познаје неко подручје зависи преживљавање његових оваца. Давид, који је провео многе године чувајући овце у јудејским брдима, упоредио је Божје духовно вођство с вођством пастира који води своје овце на добар пашњак и неопходну воду. „Води ме на тихе воде“, рекао је Давид (Псалам 23:1-3).

Много година касније, Јехова је преко пророка Језекиља дао сличну илустрацију. Он је обећао да ће сакупити свој народ из земаља у које су се расејали, као што један пастир скупља своје овце. „Извешћу их... у земљу њихову; пашћу их на горама Израеловим покрај потока“, уверавао их је (Језекиљ 34:13).

Јехова Бог је такође веома заинтересован за пружање духовне воде. Књига Откривења описује једну „реку воде живота“ која тече из Божјег престола (Откривење 22:1). Позив да се пије из те реке упућује се свим људима. „Ко год жели нека узме воду живота забадава“ (Откривење 22:17).

Та симболична вода живота представља све оно што је Бог нама припремио за вечни живот. Свако може да пије ту воду тако што ’усваја спознање о једином истинитом Богу и о ономе кога је послао, Исусу Христу‘ (Јован 17:3).