„Септуагинта“ — корисна како некада тако и сада

ЈЕДАН утицајан човек из Етиопије враћао се кући из Јерусалима. Док је путовао у својим колима кроз пустињу, читао је гласно из једног религиозног свитка. На њега је објашњење стихова које је читао, утицало тако јако да се отада његов живот променио (Дела 8:26-38). Тај човек је читао Исаију 53:7, 8 из најранијег превода Библије — грчке Септуагинте. То дело је вековима играло тако  важну улогу у ширењу библијске поруке да је названо библијским преводом који је променио свет.

Када и под којим условима је Септуагинта настала? Зашто је постојала потреба за једним таквим преводом? Колико се корисном показала кроз векове? Чему нас, и да ли уопште, Септуагинта може данас поучити?

Састављена за Јевреје који су говорили грчки

Када је Александар Велики 332. пре н. е. умарширао у Египат после уништења феничанског града Тира, био је дочекан као ослободилац. Тамо је основао град који је назван Александрија, и он је био центар учености у древном свету. Желећи да прошири грчку културу на народе који су живели у освојеним земљама, Александар је у свом огромном царству увео народни грчки језик (коине).

У трећем веку пре н. е, у Александрију се доселио велики број Јевреја. Многи Јевреји који су после вавилонског изгнанства живели у расејаним колонијама ван Палестине, доселили су се у Александрију. Колико добро су ти Јевреји знали хебрејски језик? Cyclopedia од Маклинтока и Стронга каже: „Добро је познато да су Јевреји, након што су се вратили из вавилонског заробљеништва у великој мери заборавили древни хебрејски који им је био близак, тако да су им у палестинским синагогама стихови из Мојсијевих књига тумачени на халдејском језику... Јевреји у Александрији су вероватно још мање знали хебрејски; били су добро упознати са александријским грчким.“ Очигледно је у Александрији била повољна клима за превођење Хебрејских списа на грчки језик.

Аристобул, један Јеврејин који је живео у другом веку пре н. е., написао је да је хебрејски закон преведен на грчки и да је завршен током владавине Птолемеја Филаделфа (285-246. пре н. е.). Постоје различита мишљења о томе шта је Аристобул подразумевао под законом. Неки мисле да је он указивао само на Пентатеух, док други говоре да је можда имао на уму читаве Хебрејске списе.

У сваком случају, према традицији је око 72 јеврејска изучаваоца било укључено у тај први превод Писма с хебрејског на грчки. Касније је почео да се користи заокружен број 70. Стога је превод назван Септуагинта, што значи „70“ и означен је са LXX, што представља римски број 70. До краја другог века пре н. е., све књиге Хебрејских списа су се могле читати на грчком. Тако се име Септуагинта почело односити на комплетне Хебрејске списе који су преведени на грчки језик.

Корисна у првом веку

Пре појаве Исуса Христа и његових апостола, као и у њихово време, Јевреји који су говорили грчки користили су у великој мери Септуагинту. Многи од Јевреја и прозелита који су се окупили на дан Пентекоста 33. н. е., били су из области Азије, Египта, Либије, Рима и Крита — подручја у којима се говорио грчки. Без сумње, они су по обичају читали из Септуагинте (Дела апостолска 2:9-11). Тако се овај превод показао утицајним у ширењу добре вести у првом веку.

На пример, када је разговарао с људима из Кирене, Александрије, Киликије и Азије, ученик Стефан је рекао: „Јосиф посла по свог оца Јакова, и позва оданде [из Ханана] њега и сву родбину, укупно седамдесет и пет душа“ (Дела апостолска 6:8-10; 7:12-14). Хебрејски текст у 46. поглављу Постања каже да је број Јосифових рођака био седамдесет. Али Септуагинта користи број седамдесет и пет. Очигледно, Стефан је цитирао Септуагинту (Постање 46:20, 26, 27).

Док је апостол Павле током свог другог и трећег мисионарског путовања  пролазио кроз Малу Азију и Грчку, проповедао је многим нејеврејима који су имали страх од Бога и ’Грцима који су обожавали Бога‘ (Дела апостолска 13:16, 26; 17:4). Ти људи су почели да се боје Бога или да га обожавају јер су о њему сазнали нешто из Септуагинте. Када је проповедао тим људима који су говорили грчки, Павле је често цитирао или парафразирао делове из тог превода (Постање 22:18; Галатима 3:8).

Хришћански грчки списи садрже отприлике 320 директних цитата из Хебрејских списа и свеукупно можда 890 навода и указивања на њих. Велики део тога се темељи на Септуагинти. Као резулат, стихови узети из тог превода, а не из хебрејских манускрипата постали су део надахнутих Хришћанских грчких списа. Како је само значајна та чињеница! Исус је прорекао да ће се добра вест о Краљевству проповедати по целој настањеној земљи (Матеј 24:14). Да би се то постигло, Јехова ће дозволити да се његова надахнута Реч преведе на различите језике којима људи широм света говоре.

Корисна данас

Септуагинта је и данас корисна и помаже да се разоткрију грешке које су се можда поткрале преписивачима хебрејских манускрипата каснијег датума. На пример, извештај у Постању 4:8 гласи: „Кајин проговори Авељу, брату своме [„хајдемо у поље“, NW]; али кад беху у пољу Кајин скочи на Авеља, брата свога, и уби га.“

Реченица у загради — „хајдемо у поље“ — није нађена у хебрејским манускриптима који датирају из десетог века н. е. Међутим, она се налази у старијим манускриптима Септуагинте и у неколико других ранијих указивања. Хебрејски текст има уводне речи стиха, али не и оне које затим следе. Шта се то могло десити? Постање 4:8 садржи две узастопне реченице које се завршавају хебрејским изразом за речи „у пољу“. Маклинтокова и Стронгова Cyclopedia наводи: „Преписивачи с хебрејског су вероватно били обманути због понављања истих речи... којима се завршавају обе реченице.“ Тако је преписивач можда изоставио прво помињање израза „хајдемо у поље“ у тим реченицама. Јасно је да Септуагинта, као и други старији, већ постојећи манускрипти, може бити од користи у идентификовању грешака у каснијим примерцима хебрејског текста.

С друге стране, копије Септуагинте могу такође имати грешке па се повремено користи хебрејски текст за исправљање текста на грчком. На тај начин, упоређујући хебрејске манускрипте с грчким и с преводима на другим језицима, проналазе се грешке у превођењу као и грешке преписивача и осигурава се један тачан превод Божје Речи.

Комплетни примерци Септуагинте који данас постоје датирају чак из четвртог века н. е. Такви манускрипти и каснији примерци не садрже Божје име Јехова, које је на хебрејском представљено тетраграмом (ЈХВХ). У овим примерцима је тетраграм замењен грчким речима за „Бог“ и „Господ“ где год се појављује у хебрејском тексту. Међутим, једно откриће у Палестини 1961. расветлило је ову ствар. Један тим је истражујући пећине на подручју рушевина Кумрана открио фрагменте једног древног кожног свитка 12 пророка (од Осије до Малахије) на грчком језику. Ови списи датирају између 50. пре н. е. и 50. н. е. У тим ранијим фрагментима, тетраграм није био замењен грчким изразима за „Бог“ и „Господ“. Стога је употреба божанског имена у раном преводу Септуагинте била потврђена.

Године 1971. објављени су фрагменти једног древног папирусног свитка (Fouad 266 papyri). Шта су ти делови Септуагинте који датирају уназад из другог или првог века пре н. е. открили? У њима је  такође задржано Божје име. Ови рани фрагменти Септуагинте дају снажан доказ да су Исус и његови ученици у првом веку знали и користили Божје име.

Данас је Библија најпревођенија књига у историји. Преко 90 посто људске породице има на располагању бар неки њен део на свом језику. Посебно смо захвални за један тачан савремени превод — New World Translation of the Holy Scriptures — који је сада доступан као комплетан или само део на преко 40 језика. New World Translation of the Holy Scriptures — With References садржи стотине указивања на Септуагинту и на друге древне манускрипте. Заиста, Септуагинта је све до данас корисна и од велике важности онима који истражују Библију.

[Слика на 26. страни]

Ученик Филип је објаснио део прочитан из „Септуагинте“

[Слике на 29. страни]

Апостол Павле је често цитирао из „Септуагинте“