Пређи на садржај

Пређи на садржај

Чините оно што сте научили

Чините оно што сте научили

Чините оно што сте научили

„Оно што сте научили а и прихватили и чули и видели у вези са мном, то чините; и Бог мира биће с вама“ (ФИЛИПЉАНИМА 4:9).

1, 2. У глобалу, да ли Библија има утицај на живот људи који за себе сматрају да су религиозни? Објасни.

 „РЕЛИГИЈА јача док морал слаби.“ Овај наслов у билтену Emerging Trends сажео је резултате једне анкете која је спроведена широм Сједињених Држава. Очигледно је да у тој земљи већина људи посећује цркве и каже да религија заузима важно место у њиховом животу. Међутим, у извештају из тог билтена стоји: „Упркос овим импресивним подацима, многи Американци без устезања доводе у питање утицај који религија има на појединце и на друштво као целину.“

2 Ова ситуација није својствена само једној земљи. Широм света, многи људи који кажу да прихватају Библију и да су религиозни, не дозвољавају Библији да има било какав стваран утицај на њихов живот (2. Тимотеју 3:5). „Ми још увек имамо изузетно поштовање према Библији“, изјавио је шеф једне истраживачке групе, „али када је реч о читању, проучавању и примењивању — то је ствар прошлости.“

3. (а) Како Библија утиче на оне који су постали прави хришћани? (б) Како Исусови следбеници примењују Павлов савет из Филипљанима 4:9?

3 Међутим, код правих хришћана није тако. Примена савета из Божје Речи променила је њихово размишљање и понашање. Осим тога, други лако запажају нову личност коју они испољавају (Колошанима 3:5-10). За Исусове следбенике, Библија није нека књига која се не користи и која само скупља прашину на полици. Напротив, апостол Павле је рекао хришћанима у Филипима: „Оно што сте научили а и прихватили и чули и видели у вези са мном, то чините; и Бог мира биће с вама“ (Филипљанима 4:9). Хришћани иду даље од прихватања истине из Божје Речи. Они поступају по ономе што уче, стално примењујући савете из Библије — у породици, на послу, у скупштини и у свим другим аспектима живота.

4. Зашто је изазов примењивати Божје законе и начела?

4 Није лако примењивати Божје законе и начела. Живимо у свету који је под влашћу Сатане Ђавола, кога Библија назива ’богом овог система ствари‘ (2. Коринћанима 4:4; 1. Јованова 5:19). Зато је изузетно важно да се чувамо свега што би могло да нас омета у тежњи ка путу беспрекорности према Јехови Богу. Како можемо да будемо чувари беспрекорности?

Држи се „обрасца здравих речи“

5. Шта се подразумева под Исусовом изјавом: „Нека ме стално следи“?

5 Један аспект тога да чинимо оно што смо научили изискује да лојално подупиремо право обожавање, упркос противљењу неверника. За истрајност је потребан напор. „Ако неко хоће да пође за мном“, рекао је Исус, „нека се одрекне себе и узме свој мученички стуб и нека ме стално следи“ (Матеј 16:24). Исус није рекао да треба да га следимо само недељу дана, месец дана или једну годину. Он је, уместо тога, рекао: „Нека ме стално следи.“ Његове речи указују да бити ученик не може да се сведе само на неку фазу нашег живота, нити на неку пролазну оданост која је данас ту, а сутра је већ нема. Лојално подупирати право обожавање значи да верно истрајавамо на путу који смо изабрали, шта год да се деси. Како то можемо да постигнемо?

6. Шта је образац здравих речи који су хришћани из првог века научили од Павла?

6 Павле је подстицао свог сарадника Тимотеја: „Држи се обрасца здравих речи које си чуо од мене с вером и љубављу у Христу Исусу“ (2. Тимотеју 1:13). Шта је Павле имао на уму? Грчка реч која је овде преведена са ’образац‘ дословно се односи на скицу коју је направио неки уметник. Иако не садржи детаље, такав цртеж има јасно назначене контуре тако да један разборити гледалац може да види целокупну слику. Слично томе, образац истине којем је Павле поучио Тимотеја и друге, није био осмишљен да би се дао конкретан одговор на свако могуће питање. Ипак, скуп тих учења пружа довољно вођства — једну скицу, да тако кажемо — тако да искрене особе могу да разазнају шта Јехова захтева од њих. Наравно, да би угодили Богу, морали би да се држе тог обрасца истине тако што би практиковали оно што су научили.

7. Како се хришћани могу држати обрасца здравих речи?

7 У првом веку, појединци као што су Именеј, Александар и Филит, унапређивали су идеје које се нису уклапале у ’образац здравих речи‘ (1. Тимотеју 1:18-20; 2. Тимотеју 2:16, 17). Како су први хришћани могли да избегну да их заведу отпадници? Тако што би пажљиво проучавали надахнуте списе и примењивали у животу оно што су научили. Они који су ходили у складу с примером Павла и других верних особа, могли су да препознају и одбаце све што се није слагало са обрасцем истине којем су били поучени (Филипљанима 3:17; Јеврејима 5:14). Уместо да им „ум болује од запиткивања и расправа о речима“, они су наставили да иду исправним путем оданости Богу (1. Тимотеју 6:3-6). Ми чинимо исто то када настављамо да примењујемо истине које смо научили. Како јача веру када видимо да се милиони који широм света служе Јехови чврсто држе обрасца библијске истине којем су били поучени (1. Солуњанима 1:2-5).

Одбацуј ’лажне приче‘

8. (а) Како Сатана данас покушава да уништи нашу веру? (б) Које Павлово упозорење налазимо у 2. Тимотеју 4:3, 4?

8 Сатана покушава да сломи нашу беспрекорност тако што сеје сумње у оно чему смо поучени. Данас, као и у првом веку, отпадници и други покушавају да униште веру искрених особа (Галатима 2:4; 5:7, 8). Понекад користе медије да би ширили искривљене информације или чак отворене лажи о методама и мотивима Јеховиног народа. Павле је упозорио да ће неки отпасти од истине. Он је написао: „Доћи [ће] време кад неће подносити здраво учење, него ће по сопственим жељама накупити себи учитеље да им голицају уши; па ће одвраћати уши од истине, и окренуће се лажним причама“ (2. Тимотеју 4:3, 4).

9. Шта је Павле можда имао на уму када је говорио о „лажним причама“?

9 Уместо да су се држали обрасца здравих речи, неке су привлачиле ’лажне приче‘. Шта су биле те лажне приче? Можда је Павле имао на уму измишљене легенде, као што је она која се налази у апокрифној књизи Тобија. a У лажне приче су се могле убрајати и сензационалне и сумњиве гласине. Затим, неки су можда — „по сопственим жељама“ — били интелектуално заведени од стране оних који су прихватали попустљиво гледиште о Божјим мерилима или оних који су били критички настројени према браћи која су предводила у скупштини (3. Јованова 9, 10; Јуда 4). Шта год да их је спотицало, неки су очигледно више волели лажи него истине из Божје Речи. Убрзо су престали да чине оно што су научили и то је било на њихову духовну штету (2. Петрова 3:15, 16).

10. Које су неке данашње лажне приче, и како је Јован нагласио потребу да будемо опрезни?

10 Ако пажљиво испитујемо и бирамо шта слушамо и шта читамо, можемо избећи да будемо привучени данашњим лажним причама. На пример, медији често унапређују неморал. Многи људи охрабрују на агностицизам или отворени атеизам. Виши критицизам исмева тврдњу Библије да је надахнута од Бога. Осим тога, данашњи отпадници настављају с покушајима да посеју семе сумње како би поткопали веру хришћана. Што се тиче сличне опасности коју су у првом веку представљали лажни пророци, апостол Јован је упозорио: „Вољени, не верујте сваком надахнутом изразу, него испитујте надахнуте изразе да видите да ли потичу од Бога, јер су многи лажни пророци дошли на свет“ (1. Јованова 4:1). Зато и ми треба да будемо опрезни.

11. Који је један од начина да испитамо себе и видимо да ли смо у вери?

11 Павле је у погледу тога написао: „Испитујте да ли сте у вери“ (2. Коринћанима 13:5). Тај апостол нас је подстакао да се испитујемо да бисмо утврдили да ли се држимо свих хришћанских веровања. Ако смо склони да слушамо оне који су незадовољни, треба да под молитвом анализирамо себе (Псалам 139:23, 24). Да ли нагињемо ка томе да проналазимо грешке код Јеховиног народа? Ако је то случај, зашто смо такви? Да ли су нас повредиле речи или поступци других? Ако јесу, да ли на ствари гледамо из исправне перспективе? Свака невоља с којом се суочавамо у овом систему ствари је привремена (2. Коринћанима 4:17). Чак и ако се у скупштини суочавамо с неком кушњом, зашто бисмо престали да служимо Богу? Ако смо узнемирени због нечега, зар није далеко боље да учинимо оно што можемо да бисмо решили ствар и онда је препустили у Јеховине руке? (Псалам 4:4ДК; Пословице 3:5, 6; Ефешанима 4:26).

12. Како су нам Веријци оставили добар пример?

12 Уместо да будемо критични, задржимо духовно здраво гледиште о информацијама које добијамо путем личног студија и на скупштинским састанцима (1. Коринћанима 2:14, 15). И уместо да сумњамо у Божју Реч, колико је мудрије имати став Веријаца из првог века који су пажљиво разматрали Писмо! (Дела апостолска 17:10, 11). Стога, поступајмо у складу са оним што учимо, одбацујмо лажне приче и држимо се истине.

13. Како бисмо несвесно могли да ширимо лажне приче?

13 Постоји још једна врста лажних прича којих треба да се чувамо. Данас се шири много сензационалних прича, често путем Интернета. Мудро је да будемо опрезни с обзиром на такве приче, посебно ако не знамо од кога потичу. Чак и ако је искуство или причу послао неки уважени хришћанин, та особа можда није из прве руке сазнала чињенице. Зато је важно да будемо опрезни с обзиром на препричавање или ширење непроверених извештаја. Сигурно не треба да препричавамо „безбожне митове“, то јест, „лажне приче које скрнаве оно што је свето“ (1. Тимотеју 4:7; New International Version). Пошто смо обавезни да једни другима говоримо истину, мудро поступамо ако избегавамо све оно што би могло да доведе до тога да чак и несвесно ширимо неистине (Ефешанима 4:25).

Позитивни резултати живљења по истини

14. Које користи произлазе из чињења онога што смо научили из Божје Речи?

14 Практиковање онога што учимо путем личног студија Библије и хришћанских састанака, доноси многе користи. На пример, можда ћемо установити да се наши односи са онима који су нам сродни по вери побољшавају (Галатима 6:10). Наш карактер ће се побољшати када примењујемо библијска начела (Псалам 19:9). Штавише, када чинимо оно што учимо, ’украшавамо науку нашег Бога‘ и вероватно ћемо друге привући правом обожавању (Титу 2:6-10).

15. (а) Како је једна млада особа скупила храброст да сведочи у школи? (б) Шта учимо из овог искуства?

15 Међу Јеховиним сведоцима има много младих који чине оно што су научили путем личног студија Библије и хришћанских публикација, као и редовним присуствовањем на скупштинским састанцима. Њихово добро понашање пружа снажно сведочанство учитељима и ученицима у школи (1. Петрова 2:12). Узми за пример Лесли, 13-годишњу девојчицу из Сједињених Држава. Она признаје да јој је обично било тешко да говори школским друговима о својој вери, али то се једног дана променило. „Разред је говорио о томе како људи покушавају да вам продају ствари. Једна девојчица је подигла руку и споменула Јеховине сведоке.“ Како је Лесли реаговала, с обзиром да је Сведок? Она каже: „Бранила сам своју веру, што је сигурно све изненадило, пошто сам у школи обично тако тиха.“ До чега је довела Леслина одважност? Лесли каже: „Та ученица је имала још нека питања, па ми се указала прилика да јој дам једну брошуру и трактат.“ Јехова се сигурно много радује када млади који чине оно што су научили скупе храброст да сведоче у школи! (Пословице 27:11; Јеврејима 6:10).

16. Како је Теократска школа службе користила једној девојци која је Сведок?

16 Елизабет је још један пример. Почевши са седам година и током школовања у основној школи, она је позивала своје наставнике у Дворану Краљевства кад год је имала задатак у Теократској школи службе. Ако наставник не би могао да дође, Елизабет је остајала после школе и пред тим наставником износила говор. У задњој години средње школе, Елизабет је написала један реферат од десет страна о користима које доноси Теократска школа службе и извела је једну презентацију пред комисијом од четири професора. Осим тога, била је замољена да покаже како изгледа један говор у Теократској школи службе и за то је изабрала тему „Зашто Бог допушта зло?“ Елизабет је имала користи од образовног програма који Јеховини сведоци спроводе у Теократској школи службе. Она је само један од многих младих хришћана који доносе хвалу Јехови тако што чине оно што су научили из његове Речи.

17, 18. (а) Који савет о поштењу пружа Библија? (б) Како је на једног човека утицало поштење једног Јеховиног сведока?

17 Библија саветује хришћане да се у свему поштено владају (Јеврејима 13:18). Непоштење може уништити наш однос с другима и, што је још горе, са самим Јеховом (Пословице 12:22). Наше понашање достојно поверења доказује да чинимо оно што смо научили и то је довело до тога да многи имају веће поштовање према Јеховиним сведоцима.

18 Осмотри искуство Филипа који је војно лице. Изгубио је непопуњен, потписани чек, а да тога није ни био свестан све док му поштом није био враћен. Чек је пронашао један Јеховин сведок, а на белешци која је била прикачена за чек стајало је да је проналазач био подстакнут да врати чек због својих религиозних уверења. Филип је био запањен. Он је рекао: „Могао сам остати без 10 000 евра.“ Једном другом приликом био му је украден шешир у цркви, што га је јако разочарало. Тај шешир је очигледно узео неко од његових познаника, док је чек у вредности од неколико хиљада евра вратио странац! Заиста, поштени хришћани доносе хвалу Јехови Богу!

Настави да чиниш оно што си научио

19, 20. Како ће нам користити поступање у складу са оним што учимо из Писма?

19 Они који чине оно што су научили из Божје Речи жању бројне користи. Ученик Јаков је написао: „Онај ко помно гледа у савршени закон који припада слободи и ко устраје у томе, он ће, зато што није био заборавни слушач већ извршилац дела, бити срећан што га твори“ (Јаков 1:25). Да, ако поступамо у складу са оним што учимо из Писма, бићемо стварно срећни и успешније ћемо излазити на крај с притисцима у животу. Што је важније од свега, имаћемо Јеховин благослов и изглед да вечно живимо! (Пословице 10:22; 1. Тимотеју 6:6).

20 Онда, свим силама настави да проучаваш Божју Реч. Буди редован на састанцима с другим обожаваоцима Јехове и пази на оно што се тамо износи. Примењуј то што учиш, настави да то чиниш и ’Бог мира биће с тобом‘ (Филипљанима 4:9).

[Фуснота]

a Књига Тобија, која је вероватно написана у трећем веку пре н. е., садржи једну причу пуну празноверја о Јеврејину по имену Тобит. За њега се каже да је помоћу срца, жучи и јетре једне џиновске рибе могао да лечи и да изгони демоне.

Да ли се сећаш?

• Шта је ’образац здравих речи‘, и како можемо да га се држимо?

• Које ’лажне приче‘ треба да одбацујемо?

• Које користи имају они који чине оно што су научили из Божје Речи?

[Питања за разматрање]

[Слика на 17. страни]

Како су први хришћани могли да избегну да их заведу отпадници?

[Слике на 18. страни]

Семе сумње могу да посеју медији, Интернет и данашњи отпадници

[Слика на 19. страни]

Немудро је ширити непроверене извештаје

[Слике на 20. страни]

На послу, у школи и другде Јеховини сведоци примењују оно што читају из Божје Речи.