Јехова благосиља и чува послушне

„Ко мене слуша спокојан ће бити, и живеће мирно, зла се не бојећи“ (ПОСЛОВИЦЕ 1:33).

1, 2. Зашто је важно бити послушан Богу? Прикажи.

 ПАПЕРЈАСТИ, жути пилићи марљиво кљуцају по ниској трави тражећи храну, потпуно несвесни да изнад њих језди соко. Одједном, квочка уплашено и уз крештање упућује упозорење и шири крила. Пилићи трче ка њој и за неколико секунди безбедно су скривени под њеним крилима. Соко одустаје од напада. a Коју поуку извлачимо из овога? Послушност спасава живот!

² Та поука је посебно важна за хришћане данас јер се Сатана свим силама труди да ухвати као плен Божји народ (Откривење 12:9, 12, 17). Циљ му је да уништи нашу духовност како бисмо изгубили Јеховину наклоност и изглед на вечни живот (1. Петрова 5:8). Међутим, ако останемо близу Бога и брзо се одазивамо на упутства која добијамо путем његове Речи и организације, можемо бити сигурни да ће нас он штитити. Псалмиста је написао: „Перјем својим покриће те, и под крилима ћеш се његовим заклонити“ (Псалам 91:4).

Непослушна нација постаје плен

3. До чега је довело то што је Израел увек изнова био непослушан?

³ Када је нација Израел била послушна Јехови, увек је имала користи од његове велике бриге за њих. Ипак, народ је врло често напуштао свог Творца и окретао се боговима од дрвета и камена — „ништавим стварима, које нити помажу, нити избављају“ (1. Самуилова 12:21). После векова таквог бунтовништва, нација у целини је толико огрезла у отпадништву да опоравак није био могућ. Зато је Исус изразио жаљење речима: „Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и каменујеш оне који су послани к теби — колико сам пута хтео да скупим твоју децу, као што квочка скупља своје пилиће под крила! А ви нисте хтели. Ево, ваша кућа вам се оставља напуштена“ (Матеј 23:37, 38).

4. Како је 70. н. е. постало очигледно да је Јехова одбацио Јерусалим?

⁴ Године 70. н. е., на трагичан начин постало је очигледно да је Јехова одбацио отпаднички Израел. Те године се римска војска, носећи своје заставе украшене ликом орла, обрушила на Јерусалим да би извршила страшан покољ. Град је у то време био пун људи који су дошли да прославе Пасху. Многе жртве које су принели нису им донеле Божју наклоност. Био је то трагичан подсетник на речи које  је Самуило упутио непослушном краљу Саулу: „Зар су миле Јехови жртве паљенице и приноси као кад се слуша глас Јеховин? Гле, послушност више вреди од жртве, и слушање речи његове више вреди од претилине овнујске“ (1. Самуилова 15:22).

5. Какву послушност Јехова захтева, и како знамо да је могуће показати такву послушност?

⁵ Упркос томе што инсистира на послушности, Јехова је и те како свестан ограничења несавршених људи (Псалам 130:3, 4). Оно што он захтева је искрено срце и послушност која се темељи на вери, љубави и здравом страху од тога да му се не угоди (Поновљени закони 10:12, 13; Пословице 16:6; Исаија 43:10; Михеј 6:8; Римљанима 6:17). ’Велики облак претхришћанских сведока‘ који су очували своју беспрекорност упркос страшним кушњама, чак и смрти, показује да је таква послушност могућа (Јеврејима 11:36, 37; 12:1). Ти појединци су сигурно обрадовали Јеховино срце! (Пословице 27:11). Међутим, други су у почетку били верни, али нису остали послушни. Један од њих је био краљ древне Јуде Јоас.

Краљ кога је упропастило лоше друштво

6, 7. Какав је краљ био Јоас док је Јодај био жив?

⁶ Краљ Јоас је као беба једва измакао смрти. Када је напунио седам година, првосвештеник Јодај га је храбро извео из скровишта и поставио га за краља. Пошто је богобојазни Јодај поступао према Јоасу као отац и саветник, млади владар „учини оно што је право пред очима Јеховиним докле год би жив свештеник Јодај“ (2. Летописа 22:10–23:1, 11; 24:1, 2).

⁷ У Јоасова добра дела спадало је и обнављање Јеховиног храма — дело које је било ’близу Јоасовог срца‘. Он је подсетио првосвештеника Јодаја да треба да сакупи храмски порез од Јуде и Јерусалима, како „прописа Мојсије“, да би се финансирале поправке храма. По свему судећи, Јодај је успео у охрабривању младог краља да проучава Божји закон и да му буде послушан. Као резултат тога, рад на храму и предметима за храм брзо је био завршен (2. Летописа 24:4, 6, 13, 14; Поновљени закони 17:18).

8. (а) Шта је у првом реду довело до Јоасове духовне пропасти? (б) До чега је на крају довела његова непослушност?

⁸ Нажалост, Јоас није био до краја послушан Јехови. Зашто? Божја Реч нам каже: „После Јодајеве смрти, поглавице Јудине дођоше да се поклоне краљу. Краљ их послуша. И они [’постепено‘, NW] напустише дом Јехове, Бога отаца својих, и служише Астартама и идолима. Гнев Јеховин би над Јудом и Јерусалимом за тај грех њихов.“ Осим тога, лош утицај Јудиних поглавица довео је до тога да се краљ оглуши о Божје пророке, од којих је један био Јодајев син Захарија који је храбро укорио Јоаса и народ због непослушности. Уместо да се покаје, Јоас је каменовао Захарију. Јоас је постао безосећајан и непослушан човек — и то све зато што је подлегао утицају лошег друштва! (2. Летописа 24:17-22; 1. Коринћанима 15:33).

9. Како оно што су на крају доживели Јоас и поглавице истиче да је сулудо бити непослушан?

 ⁹ Пошто су напустили Јехову, како су прошли Јоас и зле поглавице с којима се дружио? Сиријска војска је напала Јуду — „с малим бројем људи“ — и ’побила по народу све поглавице народне‘. Осим тога, нападачи су приморали краља да преда своје поседе као и злато и сребро из храма. Премда је Јоас преживео, постао је слаб и болестан човек. Убрзо после тога, убили су га завереници из редова његових слугу (2. Летописа 24:23-25; 2. Краљевима 12:17, 18). Како су истините речи које је Јехова упутио Израелу: ’Ако не слушаш гласа Јехове, Бога свога, да држиш и вршиш све заповести његове и законе његове, проклетства ће на те доћи и биће твој део‘! (Поновљени закони 28:15).

Секретар којег је спасла послушност

10, 11. (а) Зашто је корисно да размислимо о савету који је Јехова дао Варуху? (б) Који је савет Јехова дао Варуху?

¹⁰ Да ли понекад осећаш да си уморан зато што мало људи с којима разговараш у хришћанској служби показује површно интересовање за добру вест? Да ли понекад осетиш мрвицу зависти према богатима и њиховом попустљивом начину живота? Ако је тако, размисли о Варуху, Јеремијином секретару, и о савету који му је Јехова дао с пуно љубави.

¹¹ Варух је записивао пророчанску поруку када је Јехова обратио пажњу на њега. Зашто? Зато што је Варух почео да жали због својих животних околности и да жели нешто боље од посебне предности у служби Богу. Пошто је приметио ову промену у ставу, Јехова му је дао отворен али љубазан савет, рекавши: „Ти ли ћеш тражити велике ствари! Не тражи их, јер ево ја ћу пустити зло на свако тело... а теби ћу живот твој за плен дати у свим местима куд будеш ишао“ (Јеремија 36:4; 45:5).

12. Зашто треба да избегавамо да за себе тражимо „велике ствари“ у садашњем систему ствари?

¹² Да ли у речима које је Јехова упутио Варуху можеш да осетиш Његову дубоку заинтересованост за овог доброг човека који му је уз Јеремију тако верно и храбро служио? Исто је и данас — Јехова је дубоко забринут за оне који су искушани да теже ка ономе од чега ће, по њиховом мишљењу, у овом систему ствари имати више користи. На срећу, попут Варуха, многи такви појединци су се одазвали на љубазно усмеравање које су им пружила зрела духовна браћа (Лука 15:4-7). Да, било би добро да свако од нас разуме да нема будућности за оне који за себе траже „велике ствари“ у овом систему. Такве особе не само што неће пронаћи праву срећу, већ ће, што је још горе, ускоро проћи са овим светом и свим његовим себичним жељама (Матеј 6:19, 20; 1. Јованова 2:15-17).

13. Коју нам поуку о понизности пружа извештај о Варуху?

¹³ Извештај о Варуху нам пружа и једну лепу поуку о понизности. Запази да Јехова није директно посаветовао Варуха, него је говорио преко Јеремије, чије је несавршености и карактер Варух вероватно добро познавао (Јеремија 45:1, 2). Ипак, Варуха није савладао понос, већ је понизно разумео од кога у ствари потиче тај савет — од Јехове (2. Летописа 26:3, 4, 16; Пословице 18:12; 19:20). Зато, ако ’направимо неки погрешан корак пре него што смо тога свесни‘ и добијемо неопходан савет из Божје Речи, опонашајмо Варухову зрелост, духовну разборитост и понизност (Галатима 6:1).

14. Зашто је добро да будемо послушни онима који предводе међу нама?

¹⁴ Таква понизност с наше стране помаже и онима који дају савет. У Јеврејима 13:17 стоји: „Будите послушни онима који међу вама предводе и будите подложни, јер они бдију над вашим душама као они који ће положити рачун; да би то чинили с радошћу, а не с уздисањем, јер  би то вама било на штету.“ Старешине заиста често изливају своје срце Јехови, молећи се за храброст, мудрост и тактичност које су неопходне да би се испунио овај тежак аспект пастирења! ’Признајмо такве људе‘ (1. Коринћанима 16:18).

15. (а) Како је Јеремија показао да је имао поверења у Варуха? (б) Како је Варух био награђен за своју понизну послушност?

¹⁵ Варух је очигледно исправио своје размишљање, јер му је Јеремија после тога дао најизазовнији задатак — да оде у храм и прочита судску поруку коју му је Јеремија издиктирао. Да ли је Варух послушао? Јесте, он „учини све као што му беше наредио пророк Јеремија“. У ствари, исту поруку је прочитао чак и јерусалимским поглавицама, за шта је без сумње требало много храбрости (Јеремија 36:1-6, 8, 14, 15). Замисли колико је Варух био захвалан када му је око 18 година касније приликом вавилонског освајања града био поштеђен живот зато што је послушао Јеховино упозорење и престао да тражи „велике ствари“ (Јеремија 39:1, 2, 11, 12; 43:6).

Послушност је током опсаде спасла животе

16. Како је Јехова показао самилост према Јеврејима у Јерусалиму током вавилонске опсаде 607. пре н. е.?

¹⁶ Када је 607. пре н. е. Јерусалиму дошао крај, поново је дошла до изражаја Божја самилост према послушнима. На врхунцу опсаде, Јехова је рекао Јеврејима: „Ево стављам пред вас пут к животу и пут к смрти. Ко остане у овоме граду погинуће од мача или од глади или од куге; а ко изиђе и преда се Халдејцима, који су вас опколили, остаће жив, и живот ће му бити плен његов“ (Јеремија 21:8, 9). Иако су становници Јерусалима заслужили да буду уништени, Јехова је показао самилост према онима који су му били послушни, чак и у тим пресудним, завршним тренуцима. b

17. (а) На која два начина је Јеремијина послушност била стављена на испит када му је Јехова наложио да опкољеним Јеврејима каже да се ’предају Халдејцима‘? (б) Како можемо да извучемо користи из Јеремијиног примера храбре послушности?

¹⁷ То што је Јеремија рекао Јеврејима да се предају Халдејцима сигурно је ставило на испит његову послушност. Као прво, он је био љубоморан за Божје име. Није желео да то име осрамоте непријатељи који би своју победу приписали беживотним идолима (Јеремија 50:2, 11; Јеремијине тужбалице 2:16). Осим тога, Јеремија је знао да ће, ако каже народу да се преда, свој живот довести у велику опасност, јер би многи протумачили његове речи као издају. Ипак, он није устукнуо из страха, већ је послушно говорио Јеховине објаве (Јеремија  38:4, 17, 18). Попут Јеремије, и ми објављујемо поруку која није популарна. То је иста она порука због које је Исус био презрен (Исаија 53:3; Матеј 24:9). Зато немојмо имати „страх од људи“ већ, попут Јеремије, храбро слушајмо Јехову, потпуно се уздајући у њега (Пословице 29:25).

Послушност уочи Гоговог напада

18. С којим испитима послушности ће се у будућности суочити Јеховине слуге?

¹⁸ Ускоро ће читав Сатанин зли систем бити уништен у ’великој невољи‘ какве никада није било (Матеј 24:21). Нема сумње да ће пре и током тог времена Божји народ доживети велике испите вере и послушности. На пример, Библија нам говори да ће Сатана, као ’Гог из земље Магог‘, извршити један општи напад на Јеховине слуге, мобилишући хорде које су описане као „силна војска, мноштво превелико... као облак што земљу покрива“ (Језекиљ 38:2, 14-16). Бројчано надмашен и ненаоружан, Божји народ ће потражити заштиту под Јеховиним „перјем“ које он шири да би заштитио послушне.

19, 20. (а) Зашто је послушност Израелаца била од пресудне важности када су били код Црвеног мора? (б) Како нам данас користи када уз молитву дубоко размишљамо о извештају који описује догађај код Црвеног мора?

¹⁹ Ова ситуација нас подсећа на излазак Израелаца из Египта. Након што је ударио Египат с десет опустошујућих невоља, Јехова није повео свој народ најкраћим путем у Обећану земљу, већ их је водио према Црвеном мору где су лако могли да буду сатерани у ћошак и нападнути. Гледано из војног угла, то је изгледало као катастрофалан потез. Да си био тамо, да ли би послушао оно што је Јехова рекао преко Мојсија и с пуним поуздањем одмарширао до Црвеног мора, чак и ако би знао да се Обећана земља налази у другом правцу? (Излазак 14:1-4).

²⁰ Док читамо 14. поглавље Изласка, видимо како је Јехова помоћу застрашујућег испољавања силе избавио свој народ. Такви извештаји и те како могу да оснаже нашу веру када издвојимо време да их проучавамо и да дубоко размишљамо о њима! (2. Петрова 2:9). За узврат, снажна вера нас јача да будемо послушни Јехови, чак и када изгледа да се његови захтеви супроте људском размишљању (Пословице 3:5, 6). Зато се упитај: ’Да ли се трудим да изградим своју веру путем марљивог проучавања Библије, молитве и дубоког размишљања, као и путем редовног дружења с Божјим народом?‘ (Јеврејима 10:24, 25; 12:1-3).

Послушност улива наду

21. Које ће благослове, како сада тако и у будућности, имати они који су послушни Јехови?

²¹ Они који су у целом свом животу послушни Јехови већ сада доживљавају испуњење Пословица 1:33 где стоји: „Ко мене слуша спокојан ће бити, и живеће мирно, зла се не бојећи.“ На какав ће се само величанствен начин применити ове речи током предстојећег Јеховиног дана  освете! У ствари, Исус је рекао својим ученицима: „Кад ово почне да се збива, усправите се и подигните своје главе, јер се приближава ваше избављење“ (Лука 21:28). Јасно је да ће само особе које су послушне Богу имати поверења да послушају ове речи (Матеј 7:21).

22. (а) Који разлог за поверење има Јеховин народ? (б) О чему ће бити речи у наредном чланку?

²² Још један разлог за поверење је тај што „Јехова, Вечити, ништа и не чини а да тајну своју слугама својим, пророцима, не открије“ (Амос 3:7). Јехова данас не надахњује пророке као у прошлости; уместо тога, он је поставио класу верног роба да домаћинству које му је поверено пружа правовремену духовну храну (Матеј 24:45-47). Зато је изузетно важно да будемо послушни том ’робу‘! Следећи чланак ће показати да таква послушност показује и какав став имамо према Исусу, господару тог ’роба‘. Он је Тај коме ’народи треба да се покоре‘ (Постање 49:10).

[Фусноте]

Да ли се сећаш?

• До чега је довело то што је Израел увек изнова био непослушан?

• Како је на краља Јоаса утицало његово друштво, у младости, и касније?

• Које поуке можемо извући из Варуховог примера?

• Зашто Јеховин послушан народ нема разлога да се плаши док се садашњи систем ствари приближава крају?

[Питања за разматрање]

[Слика на 13. страни]

Млади Јоас је под Јодајевим вођством био послушан Јехови

[Слика на 15. страни]

Лоше друштво је навело Јоаса да убије Божјег пророка

[Слика на 16. страни]

Да ли би био послушан Јехови и био сведок његове застрашујуће силе која спасава?