Да ли треба бити безбрижан?

ВЕЋИНА људи би вероватно имала мишљење да је комплимент бити безбрижна особа, особа која је опуштене, благе и толерантне природе. Међутим, постоји друга страна безбрижности. Библија каже: „Глупе ће упропастити безбрижност њихова“ (Пословице 1:32, NW). Шта то значи?

Други библијски преводи преносе ту изворну хебрејску реч таквим изразима као што је „немарна лагодност“ (American Standard Version), „самодопадљивост“ (The New American Bible) и „самозадовољство“ (The New English Bible). У овом смислу безбрижност се повезује с лењошћу и немарношћу, па тако и с глупошћу или лудошћу.

У првом веку, хришћани у лаодикијској скупштини нису били свесни својих духовних недостатака и нису марили за то, односно били су самозадовољни у погледу тога. Они су се уображено хвалили да им ’ништа више не треба‘. Исус Христ их је исправио, позивајући их да оживе своју хришћанску ревност (Откривење 3:14-19).

Самозадовољство је такође била особина људи у Нојевим данима. Они су били преокупирани овоземаљским стварима живота, ’јелом и пићем, женидбом и удавањем... и нису обратили пажњу док није дошао потоп и све их однео‘. Исус је онда додао: „Таква ће бити присутност Сина човечјег“ (Матеј 24:37-39).

Испуњена библијска пророчанства показују да ми живимо током ’присутности Сина човечјега‘, Исуса Христа. Никада немојмо постати самозадовољни, немарни, самодопадљиви — безбрижни у лошем смислу (Лука 21:29-36).