Млади који воле истину

„КАКО ли ће младић пут свој чист да држи?“, питао је један јеврејски псалмиста пре више хиљада година (Псалам 119:9). То питање важи и данас јер се млади суочавају с различитим проблемима у свету. Промискуитетан живот великог броја младих излаже их сиди, где отприлике половина оних који су инфицирани овом ужасном болешћу има између 15 и 24 године. Злоупотреба дроге такође узрокује многе проблеме који некима скрате живот. Искварена музика, насилни и неморални филмови, ТВ-емисије, видео-снимци и порнографија на Интернету имају разоран утицај на младе. Зато питање које је псалмиста поставио умногоме заокупља пажњу многих данашњих родитеља и младих.

На питање које је поставио, псалмиста је дао овај одговор: „Пазећи на њ по речима твојим.“ Наравно, Божја Реч, Библија, садржи добре смернице за младе и многи који их следе имају успеха у животу (Псалам 119:105). Хајде да размотримо неке примере младих који воле Бога и који настоје да остану духовно јаки у материјалистичком свету који тежи за задовољствима.

Они цене родитељско вођство

Јакоб Емануел је био пуновремени слуга неколико година пре служења у мексичкој подружници Јеховиних сведока. Он се са захвалношћу присећа како се развила његова љубав према служби Богу: „Моји родитељи су највише утицали, иако су нека искусна духовна браћа с којима сам био пријатељ такође била од велике помоћи. Они су ме подстакли да заволим проповедничко дело. На благ начин су ме усмеравали правим путем; никад нисам осетио да на мене врше притисак.“

Давид, који је већ неколико година у пуновременој служби, памти како га је импресионирало то што су његови родитељи почели да служе као специјални пионири када су он и његов брат били мали. Када је његов отац умро, мајка је наставила са специјалном пионирском службом. Она је бринула о њима поред проповедања добре вести. „Никад ме нису приморавали да будем пионир“, каже Давид, „али као породица смо налазили толико задовољства у пионирењу да су ме дружење и атмосфера подстакли да то и сам постанем“. Што се тиче важности доброг усмеравања и бриге родитеља, Давид каже: „Сваке вечери, мајка нам је читала приче из књиге Од изгубљеног до поновно успостављеног раја. a Начин на који нам је читала, помогао нам је да заволимо духовну храну.“

Цењење састанака

Неким младима тешко пада посећивање хришћанских састанака. Они присуствују јер их њихови родитељи воде са собом. Међутим, ако наставе да иду на састанке, с временом могу почети да их цене. Осмотри пример  Алфреда, који је започео пуновремену службу када је имао 11 година. Он признаје да је, када је имао око пет година, покушавао да избегне састанке зато што му се спавало на њима, али његови родитељи му нису дозвољавали да спава током састанака. Он се сећа: „Када сам одрастао, постепено сам се све више занимао за састанке, посебно када сам научио да читам и пишем јер сам тада почео да коментаришем својим речима.“

Синтија, једна 17-годишњакиња која служи као општи пионир, прича како јој је добро друштво пуно помогло да развије љубав према служби Богу. Она каже: „Добар однос с браћом и редовно присуствовање састанцима помогли су ми да немам потребу за светским пријатељима и активностима које су популарне код младих, као што је одлазак у дискотеку. Слушање коментара и искустава на састанцима стварало је у мени жељу да дам Јехови све што имам, а знам да је најбоље што имам моја младост. Стога сам одлучила да је користим у служби за њега.“

Међутим, она признаје: „Један период пре него што сам се крстила олако сам пропуштала састанке, користећи домаћи задатак или друге школске активности као изговор. Пропустила сам неколико састанака и то је почело негативно да утиче на моју духовност. Почела сам да се дружим с једним дечком који није проучавао Библију. Захваљујући Јехови исправила сам ствари на време.“

Лична одлука

Када је Пабло, младић који пуновремено служи Јехови, упитан шта мисли да је кључ за развијање љубави према истини из Божје Речи, он је рекао: „Мислим да постоје две ствари: редован лични студиј и ревност у проповедању. Захвалан сам мојим родитељима што су ме поучили истини о Јехови и сматрам да је то најбоља ствар коју су ми могли дати. Међутим, морам да будем лично сигуран у то зашто волим Јехову. Због тога је неопходно да знам ’ширину и дубину‘ библијске истине. Једино ћемо на тај начин осетити чежњу за Јеховином Речју, која ствара ’огањ‘ у нама и тера нас да другима говоримо о њој. Та ревност у проповедању одржаће наше цењење за истину живим“ (Ефешанима 3:18; Јеремија 20:9).

Јакоб Емануел, који је раније споменут, такође се присећа да је важно да особа лично изабере да служи Јехови. Он каже да његови родитељи никада нису инсистирали да се он крсти. „Сматрам да је то најбољи начин јер видим добре резултате. На пример, неки млади с којима сам се много дружио одлучили су да се заједно крсте. Иако је то лепо, приметио сам да су неки то учинили на емоционалној основи и кратко после тога њихова ревност у активностима Краљевства је ослабила. На мене родитељи нису вршили притисак да се  предам Јехови. То је била моја лична одлука.“

Улога скупштине

Неки млади су сами, без помоћи својих родитеља упознали истину из Божје Речи. Сигурно је под таквим околностима изазов учити да се чини оно што је исправно и устрајати у томе.

Ное се присећа колико му је истина донела користи. Био је склон гневу и насиљу још од врло раног узраста. Када је са 14 година почео да проучава Библију, његова нарав се почела побољшавати, за шта су његови родитељи, који тада нису били заинтересовани за Библију, били веома захвални. Како је духовно напредовао, желео је да свој живот још потпуније посвети служењу Богу. Сада је у пуновременој служби.

На сличан начин, Александро је почео да се интересује за хришћанску истину када је био веома млад, чак иако његови родитељи за то нису били заинтересовани. Изражавајући своје цењење за истину, он каже: „Ја сам одгајан у једном традиционалном католичком дому. Али, моја склоност ка комунистичком атеизму је порасла будући да црква није одговорила на питања која су ме узнемиравала од врло раног узраста. Јеховина организација ми је помогла да стекнем спознање о Богу. Она је дословно спасла мој живот, јер да нисам проучавао Библију вероватно бих био увучен у неморал, алкохолизам или злоупотребу дроге. Можда бих чак постао члан неке револуционарне групе, што би имало озбиљне последице.“

Како нека млада особа може да истраје у потрази за истином и да остане у њој без подршке својих родитеља? Очигледно да старешине и други у скупштини играју веома важну улогу. Ное се присећа: „Никад се нисам осећао усамљено јер ми је Јехова био веома близак. Такође сам имао подршку многе драге браће и сестара који су постали моји духовни очеви, мајке и браћа.“ Он сада служи у Бетелу и користи своје време у служби Богу. Александро такође каже: „Нешто за шта ћу увек бити захвалан је то што сам био у скупштини где су старешине с пуно љубави показивали занимање за мене. Посебно сам захвалан за то јер су ме са 16 година, када сам почео да проучавам Библију, мучиле бриге уобичајене за младе. Породице у скупштини ме никада нису напустиле. Увек је био неко ко ме је гостољубиво прихватио и поделио са мном не само свој дом и храну већ такође и своје срце.“ Александро је сада већ преко 13 година у пуновременој служби.

Неки мисле да је религија само за старије. Међутим, многи млади су у раним годинама упознали библијску истину, заволели Јехову и остају му верни. На ове младе могу се применити Давидове речи записане у Псалму 110:3: „У дан рата твога народ твој је спреман за те. Украшена светошћу, као роса из зорина крила, младост твоја ка теби прилази.“

За младе је изазов да упознају истину и остану у њој. Каква је само радост видети да многи остају веома близу Јеховине организације, редовно присуствују састанцима и вредно проучавају Библију. Чинећи то они развијају истинску љубав према Божјој Речи и његовој служби! (Псалам 119:15, 16).

[Фуснота]