Утеха путем тачног спознања о Богу

ОНО што Библија говори о Божјој љубави и милосрђу изазива код неких људи узнемиравајућа питања. Они се питају: Ако Бог жели да уклони зло, ако зна како то да уради и има моћ да то уради, зашто постоји све више зла? Њима је тешко да уклопе три ствари: (1) Бог је свемогућ; (2) Бог је добар и пун љубави и (3) ужасни догађаји се и даље дешавају. Они резонују да пошто је ово последње непобитно тачно, тада бар једна од преостале две ствари не може бити тачна. Према њиховом мишљењу, Бог или не може да заустави зло или је незаинтересован.

Неколико дана после разорења Светског трговинског центра у Њујорку, један истакнути религиозни вођа у Сједињеним Државама је рекао: „Стотине пута у животу људи су ме питали зашто Бог допушта трагедије и патње. Морам признати да стварно не знам у потпуности да одговорим на то питање, чак ни себи не могу дати задовољавајућ одговор.“

Реагујући на овај коментар, један професор теологије је написао да је био дирнут ’добром теолошком проповеди‘ тог религиозног вође. Такође је подржао мишљење једног изучаваоца који је написао: „Немогућност да се схвате патње последица је немогућности да се разуме Бог.“ Али да ли је заиста немогуће да се разуме зашто Бог допушта зло?

Одакле потиче зло

Насупрот ономе што религиозне вође можда говоре, Библија не каже да је то што Бог допушта зло нешто несхватљиво. Кључна ствар у разумевању тога зашто постоји зло јесте сазнање да Јехова није створио зао свет. Он је створио први људски пар савршеним, без греха. Јехова је погледао на своја дела стварања и установио да су ’врло добра‘ (Постање 1:26, 31, NW). Његова намера за Адама и Еву била је да по целој Земљи прошире рај какав је био у Едену и да га населе срећним људима који ће бити под заштитом његове врховне власти пуне љубави (Исаија 45:18).

Зло је почело када је једно духовно створење које је, иако првобитно верно Богу, развило жељу да га други обожавају (Јаков 1:14, 15). Његова побуна се испољила на Земљи када је утицао на први људски пар да му се придружи у противљењу Богу. Уместо да буду подложни Божјем јасном налогу да не једу нити да дирају плод с дрвета спознања добра и зла, Адам и Ева су га убрали и јели (Постање 3:1-6). Учинивши то, они не само што су постали непослушни Богу већ су такође показали да желе да буду независни од њега.

 Појавило се спорно питање

Та побуна у Едену је довела до једног спорног питања које је од важности за читав универзум. Људски бунтовници су довели у питање то да ли Јехова исправно испољава власт над својим створењима. Да ли је Створитељ имао право да од људи тражи потпуну послушност? Да ли би људима било боље ако би поступали независно од Бога?

Јехова је у вези са овим изазовом упућеним његовој владавини поступио на начин који показује да су његова љубав, правда, мудрост и моћ у савршеној равнотежи. Он је могао употребити своју моћ да одмах угуши ту побуну. То би можда изгледало праведно, пошто он има право да то уради. Али то не би пружило одговоре на питања која су се појавила. С друге стране, Бог је једноставно могао превидети грех. Такав поступак би некима данас можда изгледао као могуће решење пуно љубави. Ипак, ни тиме се не би одговорило на Сатанину тврдњу да би људима било боље да сами владају. Осим тога, зар то не би подстакло и друге да скрену с Јеховиног пута? Последица тога би била бесконачна патња.

Јехова је на мудар начин дозволио људима да неко време иду својим путем. Иако је то подразумевало привремено допуштање зла, људи су тако имали прилику да покажу да ли могу успешно сами да владају независно од Бога, живећи по својим мерилима за исправно и неисправно. Какве су последице? Непрестано је кроз људску историју било ратова, неправди, тлачења и патњи. Крајњи неуспех побуне против Јехове једном заувек ће решити питања која су се појавила у Едену.

У међувремену, Бог је показао своју љубав тиме што је учинио да његов Син, Исус Христ, да свој људски живот као откупну жртву. То послушним људима пружа могућност да буду ослобођени  осуде греха и смрти који су последица Адамове непослушности. Откупнина је свима који исказују веру у Исуса отворила пут ка вечном животу (Јован 3:16).

Јехова нам пружа утешну гаранцију да је људска патња привремена. „Још мало, и нестаће бездушника“, написао је псалмиста. „Погледаћеш на место његово, и њега већ неће више бити. Али смерни ће чувати земљу и уживаће у изобиљу мира“ (Псалам 37:10, 11).

Сигурна и срећна будућност

Испуњење библијских пророчанстава показује да је врло близу време када ће Бог окончати болест, тугу и смрт. Запази каква је предивна слика будућих ствари дата апостолу Јовану у једној визији. Он је написао: „Видех ново небо и нову земљу; јер пређашње небо и пређашња земља прођоше, и мора више нема... И сам Бог биће с [човечанством]. И он ће обрисати сваку сузу с њихових очију, и смрти више неће бити, нити ће више бити туге, ни вике, ни боли. Пређашње ствари прођоше.“ Да би се нагласила поузданост ових обећања, Јовану је речено: „Пиши, јер су ове речи верне и истините“ (Откривење 21:1-5).

Шта ће бити с милијардама недужних људи који су умрли после побуне у Едену? Јехова је обећао да ће вратити у живот људе који сада спавају смртним сном. Апостол Павле је рекао: „Имам наду у Бога... да ће бити ускрсење и праведника и неправедника“ (Дела апостолска 24:15). Те особе ће имати могућности да живе у свету у ком ће „пребивати праведност“ (2. Петрова 3:13).

Баш као што би брижан отац допустио да његово дете буде подвргнуто болној операцији ако би знао да ће му то на крају користити, тако је и Јехова допустио да људи на Земљи привремено доживљавају зло. Па ипак, оне који настоје да врше Божју вољу очекују вечни благослови. Павле је објаснио: „Стварство је подложено ништавности, не својом вољом, него преко онога који га је подложио, на основу наде да ће и са̂мо стварство бити ослобођено од ропства распадљивости и имати славну слободу Божје деце“ (Римљанима 8:20, 21).

Ово су заиста вести — не онакве какве слушамо на телевизији или читамо у новинама, већ добре вести. То су најлепше вести од ’Бога сваке утехе‘, који стварно брине за нас (2. Коринћанима 1:3).

[Слике на 6. страни]

Време је показало да човечанство не може успешно да влада независно од Бога

[Извори]

Породица из Сомалије: UN PHOTO 159849/M. GRANT; атомска бомба: USAF photo; концентрациони логор: U.S. National Archives photo