Време за радост на Балкану

Било је то 1922. Искрени Истраживачи Библије, како су тада Јеховини сведоци били познати, одржавали су један састанак у Инсбруку (Аустрија). У публици је био и Франц Бранд, један младић из Апатина у Војводини. У тренутку када је говорник споменуо Божје име Јехова, нека руља је почела да звижди спречавајући га да настави, и састанак је био прекинут. Ипак, оно што је Франц чуо, оставило је на њега тако јак утисак да је почео да проповеда добру вест о Краљевству. Ово су били скромни почеци узбудљивог духовног пораста у једној балканској земљи.

ВЕЋИНУ људи данас назив Југославија асоцира на рат и крвопролиће. У мисли долазе тужне слике стравичних покоља, безнадежних избеглица, уништених домова и напаћене сирочади. Речима се не може описати огроман бол и патња што их је проузроковао рат који је од 1991. до 1995. беснео балканским полуострвом, уништавајући тако сваку наду да се људским напорима може остварити успешна и безбрижна будућност. Као последица тога, људи с подручја бивше Југославије боре се са економским потешкоћама и великим сиромаштвом. a

Због суочавања с таквом патњом неко би могао помислити да се у овом делу света тешко могу наћи срећни људи. Па ипак, колико год то може изгледати чудно, такви људи заиста постоје. У ствари, они су доживели дан посебне радости пред крај 20. века. Какве везе са свим овим има Франц Бранд, млади човек споменут на почетку?

Духовни пораст на Балкану

Франц Бранд је био узбуђен због нових истина које је чуо и решио је да мора преносити другима ту добру вест. Нашао је посао као берберин у Марибору, једном граду у Словенији, близу аустријске границе и почео да проповеда својим муштеријама, које су обично седеле и мирно слушале док их је бријао. Као резултат његовог труда, у Марибору је крајем 1920-их настала мала група објавитеља Краљевства. Библијска предавања су  одржавана у једном ресторану, који је касније одговарајуће назван Рибљи ресторан „Нови свет“.

С временом се добра вест проширила по читавој тој земљи. Коришћење „Фото-драме стварања“ (осмочасовне презентације с филмовима, слајдовима и аудио-снимцима) допринело је овом порасту. Онда 1930-их година, када су Јеховини сведоци били под тешким прогонством у Немачкој, редови Сведока у Краљевини Југославији били су ојачани пионирима из Немачке који су пребегли из своје земље. Напуштајући удобност, они су допрли до најудаљенијих делова ове планинске земље да би проповедали. Најпре је изгледало да је одазив на њихову поруку мали. Почетком 1940-их, само је 150 објавитеља дало извештаје с терена.

Године 1941, наступило је жестоко прогонство које је трајало до 1952. Каква је само радост била када су 9. септембра 1953, под комунистичким режимом маршала Тита, Јеховини сведоци коначно законски регистровани! Те године је било 914 објавитеља добре вести и тај број се стално повећавао. До 1991, број објавитеља је порастао на 7 420, а те године је 16 072 присуствовало Меморијалу.

Од 16. до 18. августа 1991, у Загребу је одржан први Међународни конгрес Јеховиних сведока у тој земљи. Било је 14 684 присутних из земље и иностранства. Тај незаборавни конгрес је припремио Јеховин народ за будуће кушње. Међу последњим возилима која су прешла контролни пункт између Хрватске и Србије, били су аутобуси с делегатима из Србије који су се враћали кући. Када је последњи аутобус прешао границу, она је затворена и рат је почео.

Јеховин народ има разлога да се радује

Ратне године су се показале као време жестоких кушњи за Јеховине сведоке на Балкану. Ипак, они имају разлога за радовање јер је Јехова благословио свој народ на том подручју великим порастом. Од 1991. број објавитеља Краљевства на простору бивше Југославије повећао се за више од 80 посто. У службеној 2001. години достигнут је највећи број од 13 472 објавитеља.

Бетел у Загребу и Београду водио је бригу о делу Јеховиних сведока у целокупној бившој Југославији. С порастом и политичким променама, било је потребно да се изграде нови бетелски домови у Љубљани и Скопљу, поред нових објеката у Београду и Загребу. Приближно 140 чланова служи у овим Бетелима. Већина њих су млади пуни ревности и љубави према Јехови. Знатан број њих ради на превођењу помоћних средстава за проучавање Библије на македонски, словеначки, српски и хрватски. Какав је само благослов што се већина часописа и литературе Јеховиних сведока на овим језицима издаје симултано са изворним енглеским издањима! Ове публикације помажу многима да нађу утеху и наду.

Даљњи разлог за радост је несебична помоћ коју пружају многобројне пуновремене  слуге из других земаља. Приличан број лепих Дворана Краљевства, које су изграђене недавних година, доприносе радости тих скупштина. Међутим, браћу је чекало још више радости. Како је то могуће?

Јединствени пројекат

Многи објавитељи су се често питали: ’Хоћемо ли икад имати New World Translation на нашем језику?‘ Они су годинама гајили наду да ће ту вест чути на неком обласном конгресу. Ипак, како је могуће предузети један тако огроман пројекат, с обзиром да су преводилачки тимови за ове језике постојали само неколико година и да је било релативно мало преводилаца?

Пошто је Водеће тело испитало ствар, одобрило је један заједнички пројекат у коме би хрватски, српски, и македонски тимови блиско сарађивали и тако имали користи од заједничког рада и доприноса сваког тима. Хрватски тим је требало да крене први.

Дан радости

Јеховини сведоци на Балкану никад неће заборавити 23. јули 1999. Обласни конгреси „Извршиоци Божје Речи“ требало је да се истовремено одрже у Београду, Сарајеву, Скопљу и Загребу. Неко време није било сигурно да ли ће се конгрес у Београду одржати, пошто јавна састајања током НАТО бомбардовања нису била дозвољена. Како су само браћа била срећна због тога што су имали могућност да се састану после месеци неизвесности! Међутим, реалност је премашила њихова очекивања.

У петак по подне, на свим конгресним локацијама дато је једно специјално обавештење. Делегати, којих је било 13 497, били су у немом ишчекивању онога што ће уследити. Када је говорник рекао да су Хришћански грчки списи превода Нови свет објављени на српском и хрватском, а да превођење на македонском добро напредује, делегати су били ван себе од среће. Громогласан аплауз није допустио говорнику да заврши обавештење. На конгресу у Сарајеву, публика која је потпуно била изненађена, на тренутак је занемела. Затим је уследио дуготрајни аплауз. У Београду су многима потекле сузе радоснице, а аплауз је више пута прекидао говорника пре него што је завршио то обавештење. Сви су били заиста пресрећни!

Овај поклон је био двоструко вредан због чињенице да су Јеховини сведоци добили право на штампање једног српског као и једног хрватског превода Библије. Тако су на ова два језика Хришћански грчки списи превода Нови свет били увезани у један том с једним од домаћих превода Хебрејских списа. Осим тога, Библија на српском језику је штампана и на латиници и на ћирилици.

Захвалан због свих благослова и добијеног вођства, Јеховин народ на Балкану заиста цени Давидове речи: „И када бих ходио долином сенке смрти, не бих се зла бојао, јер си ти [Јехова] са мноме“. Упркос свим невољама с којима се и даље суочавају, они су одлучни да учине ’радост Јеховину својом силом‘ (Псалам 23:4; Немија 8:10).

[Фуснота]

[Слика на 20. страни]

Прва група објавитеља из Марибора, проповеда на удаљеном подручју