Да ли хришћани треба да буду љубоморни?

ЉУБОМОРА — да ли је то особина коју хришћани треба да развијају? Као хришћани, ми смо охрабрени да ’тежимо за љубављу‘ и речено нам је да „љубав није љубоморна“ (1. Коринћанима 13:4; 14:1). С друге стране, такође нам је речено да је „Јехова... љубоморан Бог“ и заповеђено нам је да се ’угледамо на Бога‘ (Излазак 34:14; Ефешанима 5:1). Откуд та привидна противречност?

То је зато што у Библији хебрејске и грчке речи преведене са „љубомора“ имају широк спектар значења. Оне могу имати или позитивно или негативно значење у зависности од тога како су те речи употребљене. На пример, хебрејска реч која је преведена са „љубомора“ може значити „инсистирање на искључивој оданости; нетолерисање било каквог ривалства; ревност; горљивост; љубомору [праведну или погрешну]; завист“. Одговарајућа грчка реч има слично значење. Ове речи могу указивати на неко искривљено, изопачено осећање које човек може имати према неком кога сматра супарником или према неком за кога мисли да има неку предност (Пословице 27:4). Оне такође могу указивати и на један позитиван израз за добру особину коју Бог даје ономе ко жели да заштити неку вољену особу од зла (2. Коринћанима 11:2).

Најбољи пример

Јехова даје најбољи пример у исказивању прикладне љубоморе. Његови мотиви су јасни и чисти, подстакнути жељом да сачува свој народ од духовне и моралне покварености. Он је о свом народу, кога је симболично назвао Сион, рекао: „Обузе ме на Сион силна љубомора и велики гнев имам на њ“ (Захарија 8:2). Баш као што је неки отац пун љубави увек спреман да заштити своју децу од зла, исто тако је и Јехова спреман да заштити своје слуге од физичке и духовне опасности.

Да би заштитио свој народ, Јехова је обезбедио своју Реч, Библију. Она за њих има пуно охрабрења да би мудро ходили и пуна је примера оних који су то чинили. У Исаији 48:17 читамо: „Ја, Јехова, Бог твој, учим те за твоје добро, и путем те водим којим имаш ићи.“ Како је утешно знати да га његова љубомора покреће да брине о нама и да нас чува! Да није љубоморан на овај користан начин, ми бисмо због нашег неискуства трпели многа зла. Јеховино показивање љубоморе ни у ком погледу није себично.

У чему је онда разлика између божанске и неисправне љубоморе? Да би то открили, размотримо пример Марије и Финеса. Запазимо шта их је мотивисало.

Марија и Финес

Марија је била старија сестра Мојсија и Арона, који су били израелске вође током Изласка. Док су Израелци били у пустињи, Марија је постала љубоморна на свог брата Мојсија. Библијски извештај гласи: „Марија и Арон говорише против Мојсија због жене Етиопљанке којом се беше оженио... Они рекоше: ’Зар само преко Мојсија  говори Јехова? Не говори ли он и преко нас?‘“ Очигледно, Марија је предводила у овој побуни против Мојсија, јер је Јехова казнио њу, а не Арона губом која је трајала седам дана због њеног дрског понашања (Бројеви 12:1-15).

Шта је навело Марију да се побуни против Мојсија? Да ли је то била брига за право обожавање и жеља да се Израелци заштите од зла? Очигледно не. Изгледа да је Марија дозволила да се у њеном срцу развије неисправна жеља за већим угледом и ауторитетом. Као пророчица је међу Израелцима уживала велики углед, посебно код жена. Она их је предводила у музици и песми после чудесног избављења Израелаца из Црвеног мора. Сада је међутим, Марија можда постала прекомерно забринута да ће изгубити нешто од свог угледа због наводне супарнице, Мојсијеве жене. Покренута себичном љубомором, она је подстакла побуну против Мојсија кога је Јехова поставио (Излазак 15:1, 20, 21).

Финес је с друге стране имао другачији мотив за своје поступке. Кратко пре уласка у Обећану земљу, када су Израелци били улогорени у равници Моава, Моавке и Мадијамке су наводиле многе Израелце на неморал и идолопоклонство. Да би очистили логор и одвратили Јеховин пламени гнев, израелске судије су биле упућене да убију сваког човека који је на тај начин застранио. Из неморалних разлога, поглавица Симеоновог племена Зимрије, дрско је у логор довео Мадијамку Хазвију „пред очима целог збора синова Изрелових“. Финес је одлучно реаговао. Нагнан осећањем љубоморе, или ревношћу за Јеховино обожавање и жељом да се задржи морална чистоћа логора, он је погубио блуднике у њиховом шатору. Био је похваљен за свој „љубоморни гнев“, „не толеришући никакво ривалство“ према Јехови. Финес је брзом акцијом зауставио казнено пустошење које је већ узело животе 24 000 људи и Јехова га је наградио савезом по ком ће његови потомци вечно остати у свештеничкој лози (Бројеви 25:4-13; The New English Bible).

У чему је била разлика између ова два вида љубоморе? Марија је реаговала против свог брата из себичне љубоморе, док је Финес извршио правду темељену на божанској љубомори. Постоји време када и ми као Финес треба да осећамо обавезу да проговоримо или предузмемо неку акцију у одбрани Јеховиног имена, његовог обожавања и његовог народа.

Погрешно мотивисана љубомора

Да ли је ипак могуће обуздати осећања погрешно усмерене, то јест погрешно мотивисане љубоморе? Да, могуће је. Уопштено гледано, то је био случај с Јеврејима у првом веку. Они су се љубоморно држали од Бога добијеног Закона и својих традиција. У својим настојањима да заштите Закон, они су створили безбројна детаљна правила и ограничења која су народу постала тежак терет (Матеј 23:4). Неспособни или без жеље да увиде да је Бог сада заменио Мојсијев закон са стварношћу коју је Закон предочавао, њихова љубомора их је неисправно покренула да дају одушка неконтролисаном изливу гнева над следбеницима Исуса Христа.  Апостол Павле, који је некад и сам био љубоморно лојалан Закону у погрешном смислу, истакао је да су људи који су бранили Закон имали „[љубоморну] ревност за Бога; али не у складу с тачним спознањем“ (Римљанима 10:2; Галатима 1:14).

Чак и многим Јеврејима који су постали хришћани није било лако да се ослободе ове претеране ревности за Закон. После свог трећег мисионарског путовања, Павле је поднео један извештај водећем телу о преобраћењу нација. У то време су на хиљаде Јевреја који су били хришћани ’ревновали за Закон‘ (Дела апостолска 21:20). То је било годинама после одлуке водећег тела да хришћани који су нејевреји не морају бити обрезани. Питања у вези с придржавањем Закона изазвала су сукоб у скупштини (Дела апостолска 15:1, 2, 28, 29; Галатима 4:9, 10; 5:7-12). Пошто нису потпуно разумели како се Јехова сада опходи са својим народом, неки јеврејски хришћани су инсистирали на својим сопственим гледиштима, критикујући друге (Колошанима 2:17; Јеврејима 10:1).

Зато ми морамо избегавати замку љубоморе тако што нећемо покушавати да заштитимо идеје које су нам прирасле за срце или путеве који нису чврсто засновани на Божјој Речи. Добро је када прихватамо ново светло које расветљава Божју Реч преко канала који Јехова данас користи.

Буди љубоморан за Јехову

Међутим, божанска љубомора има своје место у правом обожавању. Када смо склони да будемо претерано забринути за своју сопствену репутацију или права, ако поседујемо божанску љубомору онда ћемо своју пажњу скренути на Јехову. То нас покреће да тражимо начине како да објављујемо истину о њему, бранећи његове путеве и његов народ.

Акику, која је Јеховин сведок у пуновременој служби, грубо је одбила једна станарка која је имала погрешно мишљење о Божјем закону у вези с крвљу. Акико је тактично бранила Божју Реч, спомињући чак медицинске компликације и проблеме који су повезани с трансфузијом крви. Покренута горљивом жељом да говори о Јехови, она је скренула разговор на оно што је приметила да је прави разлог приговора те жене — ова жена није веровала да постоји Створитељ. Акико је разматрала са станарком како стварство подупире веровање у Створитеља. Због своје одважне одбране, не само што је успела да уклони неосноване сумње ове жене, већ је с њом почела и кућни библијски студиј. Некад љутита станарка данас хвали Јехову.

Исправна љубомора, то јест ревност за право обожавање покреће нас да будемо опрезни и да користимо прилике да разговарамо и бранимо нашу веру на послу, у школи, продавници и током путовања. Мидори је на пример одлучна да о својој вери говори својим колегама. Једна њена колегиница, која је била у својим четрдесетим годинама, рекла је да не жели ништа да има с Јеховиним сведоцима. Када  су касније поново разговарале, жена се пожалила да јој је ћерка постала проблематична. Мидори јој је показала књигу Млади питају — практични одговори на њихова питања, a и питала да ли жели да неко проучава ту књигу с њеном ћерком. Студиј је започет, али мајка није присуствовала студију. Мидори је одлучила да тој жени покаже видео-касету Јеховини сведоци — организација иза имена. b То је уклонило многе њене погрешне представе. Дирнута оним што је видела, рекла је: „Желим да будем као Јеховини сведоци.“ Придружила се својој ћерки у проучавању Библије.

Исправна љубомора има такође своје место и у хришћанској скупштини. Она унапређује срдачан дух љубави и бриге и покреће нас да се одупиремо разорним утицајима који могу наудити нашој духовној браћи, као што је штетно оговарање и отпадничко размишљање. Божанска љубомора покреће нас да подупиремо одлуке старешина који понекад морају исправити преступнике (1. Коринћанима 5:11-13; 1. Тимотеју 5:20). Пишући о својим осећањима љубоморе у вези са суверницима у коринтској скупштини, Павле је рекао: „Љубоморан сам због вас божанском љубомором, јер сам вас лично обећао за брак једном мужу како бих вас поставио пред Христа као честиту девицу“ (2. Коринћанима 11:2). Тако и нас љубомора покреће да чинимо све што можемо да бисмо заштитили доктринарну, духовну и моралну чистоћу свих у скупштини.

Да, исправно мотивисана љубомора — божанска љубомора — има здрав утицај на друге. Она доводи до Јеховиног одобравања и треба да буде једна од особина које се могу приметити код хришћана (Јован 2:17).

[Фуснота]

[Слике на 29. страни]

Финесови поступци су били засновани на божанској љубомори

[Слике на 30. страни]

Избегавај замке погрешно мотивисане љубоморе

[Слике на 31. страни]

Божанска љубомора покреће нас да делимо своја веровања и негујемо наше братство