„Задржите добро понашање међу нацијама“

„Исказујте част свим људима, имајте љубав према целој заједници браће“ (1. ПЕТРОВА 2:17).

1, 2. (а) Какав је извештај о Јеховиним сведоцима направио један репортер? (б) Зашто се Јеховини сведоци труде да задрже висока мерила понашања?

 ПРЕ неколико година, један репортер из Амариља у Тексасу (САД) посетио је разне цркве на том подручју и направио је један извештај. Једна група је на њега оставила посебан утисак. Он је рекао: „Присуствовао сам на три годишња конгреса Јеховиних сведока у Амариљо Сивик Сентру. Док сам био међу њима, ниједном нисам видео да је неко запалио цигарету, отворио лименку пива или се простачки изражавао. Они су најчистија, најпристојнија, најскромније обучена, најдобронамернија група људи коју сам икада видео.“ Често се објаве слични коментари о Јеховиним сведоцима. Зашто људи који не деле религиозна уверења Јеховиних сведока често говоре похвално о њима?

² Божји народ обично бива похваљен због свог доброг понашања. Док се мерила у глобалу срозавају, Јеховини сведоци гледају на висока мерила понашања као на обавезу, то јест део свог обожавања. Свесни су да својим поступцима одају слику о Јехови и о својој хришћанској браћи, и да њихово добро понашање иде у прилог истини коју проповедају (Јован 15:8; Титу 2:7, 8). Хајде зато да видимо како можемо да задржимо добро понашање и тиме наставимо да доприносимо добром гласу Јехове и његових Сведока, и како нама лично користи добро понашање.

Хришћанска породица

3. Од чега треба да се чувају хришћанске породице?

³ Осмотримо наше понашање унутар породице. У једној књизи од Герхарда  Бесира и Ервина К. Шојха, стоји: „Породица је за [Јеховине сведоке] нешто што они посебно чувају.“ Ова изјава је тачна и данас има много тога од чега породица треба да се чува. Ту су деца која су ’непослушна родитељима‘ и одрасли који су „без природне наклоности“ или „самоконтроле“ (2. Тимотеју 3:2, 3). Породица је место где долази до насиља над брачним другом, родитељи злостављају или запостављају децу и деца су бунтовна, уплићу се у злоупотребу дроге и неморал или беже од куће. Све ово је последица разорног утицаја ’духа овог света‘ (Ефешанима 2:1, 2). Треба да заштитимо своју породицу од тог духа. Како? Тако што ћемо следити Јеховина упутства и његове савете за чланове породице.

4. Које одговорности имају чланови хришћанске породице једни према другима?

⁴ Хришћански супружници увиђају да су у емоционалном, духовном и физичком погледу обавезни једно према другом (1. Коринћанима 7:3-5; Ефешанима 5:21-23; 1. Петрова 5:7). Хришћански родитељи имају важне одговорности према својој деци (Пословице 22:6; 2. Коринћанима 12:14; Ефешанима 6:4). Деца која одрастају у хришћанској породици постепено схватају да и она имају обавезе (Пословице 1:8, 9; 23:22; Ефешанима 6:1; 1. Тимотеју 5:3, 4, 8). Да би се испуниле породичне обавезе, потребни су труд, преданост и дух љубави и самопожртвованости. Међутим, што више сви чланови породице испуњавају од Бога дате обавезе, то ће представљати већи благослов једни за друге и за скупштину. Што је још важније, они одају част Оснивачу породице, Јехови Богу (Постање 1:27, 28; Ефешанима 3:15).

 Хришћанско братство

5. Које благослове имамо када се дружимо са сухришћанима?

⁵ Као хришћани, имамо одговорности и према суверницима у скупштини и, на крају, према онима који сачињавају „целу заједницу... браће по свету“ (1. Петрова 5:9). Однос са скупштином је од пресудне важности за наше духовно здравље. Када смо са сухришћанима, уживамо у њиховом охрабрујућем друштву и у јакој духовној храни коју обезбеђује „верни и разборити роб“ (Матеј 24:45-47). Ако имамо проблема, можемо прићи својој браћи и добити добар савет темељен на библијским начелима (Пословице 17:17; Проповедник 4:9; Јаков 5:13-18). Браћа нас неће напустити када су нам потребна. Стварно је благослов бити део Божје организације!

6. Како је Павле показао да имамо одговорности према другим хришћанима?

⁶ Међутим, у скупштини не треба само да примамо већ и да дајемо. И сам Исус је рекао: „Више има среће у давању, него у примању“ (Дела апостолска 20:35). Апостол Павле је истакао дух давања када је написао: „Чврсто се држимо јавног изјављивања наше наде, без колебања, јер је веран онај који је обећао. И пазимо једни на друге подстичући се на љубав и добра дела, не остављајући своје састанке, као што неки имају обичај, већ охрабрујући једни друге, и то тим више што видите да се приближава дан“ (Јеврејима 10:23-25).

7, 8. На који начин показујемо дух давања, како унутар своје скупштине, тако и према хришћанима у другим земљама?

⁷ У скупштини ’изјављујемо нашу наду‘ када коментаришемо на састанцима или кад на друге начине учествујемо у програму. Такво давање сигурно храбри нашу браћу. Храбримо их и када разговарамо с њима пре и после састанака. То је прилика када можемо да ојачамо слабе и да утешимо депресивне и болесне (1. Солуњанима 5:14). Искрени хришћани су великодушни када се ради о таквој врсти давања и због тога су многи који први пут дођу на неки наш састанак импресионирани љубављу коју осете међу нама (Псалам 37:21; Јован 15:12; 1. Коринћанима 14:25).

⁸ Ипак, наша љубав није ограничена само на нашу скупштину. Та љубав обухвата цело светом раширено братство. Зато, на пример, у свакој Дворани Краљевства постоји кутија у коју се може ставити прилог за Фонд за Дворане Краљевства. Наша Дворана Краљевства је можда у добром стању, али знамо да хиљаде сухришћана у другим земљама немају прикладно место за састајање. Када прилажемо новац у Фонд за Дворане Краљевства, показујемо љубав према тој браћи и поред тога што их лично не познајемо.

9. Из ког основног разлога Јеховини сведоци воле једни друге?

⁹ Зашто Јеховини сведоци воле једни друге? Између осталог, зато што им је Исус то заповедио (Јован 15:17). Сем тога, љубав коју имају једни према другима доказ је да и као појединци и као група имају Божји дух. Љубав је део ’плода духа‘ (Галатима 5:22, 23). Док Јеховини сведоци проучавају Библију, посећују хришћанске састанке и стално се моле Богу, љубав за њих постаје нешто природно, упркос томе што живе у свету у ком се ’охладила љубав већине‘ (Матеј 24:12).

Однос са светом око нас

10. Какву одговорност имамо према свету око нас?

¹⁰ То што је Павле поменуо ’јавно изјављивање наше наде‘ подсећа нас на још једну одговорност. Под овим јавним изјављивањем подразумева се проповедање добре вести онима који још нису наша браћа (Матеј 24:14; 28:19, 20; Римљанима 10:9, 10, 13-15). То проповедање је још један вид давања. Да бисмо учествовали у њему, потребни су нам време, снага, припрема, обука и спремност да користимо  лична средства. Ипак, Павле је написао и следеће: „Дужник сам и Грцима и варварима, и мудрима и безумнима; зато, што се мене тиче, горљиво желим да објавим добру вест и вама у Риму“ (Римљанима 1:14, 15). Будимо попут Павла и немојмо бити шкрти када се ради о отплаћивању тог „дуга“.

11. Која два библијска начела управљају нашим односом са светом, али чега и поред тога треба да будемо свесни?

¹¹ Да ли имамо и других одговорности према онима који нису наши суверници? Сасвим је сигурно да имамо. Наравно, свесни смо да „цели свет лежи у власти злога“ (1. Јованова 5:19). Знамо да је Исус рекао за своје ученике: „Они нису део света, као што ни ја нисам део света.“ Ипак, ми живимо у свету, у њему зарађујемо за живот и користимо службе које постоје у њему (Јован 17:11, 15, 16). Зато имамо и обавезе према свету око нас. Које су то обавезе? Апостол Петар је одговорио на то питање. Он је мало пре уништења Јерусалима написао писмо хришћанима у Малој Азији и један део тог писма нам помаже да имамо уравнотежен однос са светом.

12. У ком смислу су хришћани ’странци и привремени становници‘, и од чега као такви треба да се чувају?

¹² Као прво, Петар је рекао: „Вољени, подстичем вас као странце и привремене становнике да се уздржавате од телесних жеља, јер управо оне воде борбу против душе“ (1. Петрова 2:11). Прави хришћани су, у духовном смислу, ’странци и привремени становници‘ зато што је у средишту њиховог живота нада да ће живети вечно — духом помазани хришћани на небу, а „друге овце“ у будућем рају на земљи (Јован 10:16; Филипљанима 3:20, 21; Јеврејима 11:13; Откривење 7:9, 14-17). Међутим, о којим телесним жељама је реч? У њих спадају жеља за богатством и истакнутошћу, неморалне сексуалне жеље и жеље које су описане као „завист“ и „лакомство“ (Колошанима 3:5; 1. Тимотеју 6:4, 9; 1. Јованова 2:15, 16).

13. Како телесне жеље „воде борбу против [наше] душе“?

¹³ Те жеље стварно „воде борбу против [наше] душе“. Оне поткопавају наш однос с Богом и тиме нашу хришћанску наду (нашу ’душу‘, то јест живот) излажу опасности. На пример, како можемо бити ’жртва жива, света, прихватљива Богу‘ ако се занимамо за неморалне ствари? Како ’тражимо најпре краљевство‘ ако упадамо у замку материјализма? (Римљанима 12:1, 2; Матеј 6:33; 1. Тимотеју 6:17-19). Боље је следити Мојсијев пример; окренути леђа светским мамцима и служење Јехови ставити на прво место у животу (Матеј 6:19, 20; Јеврејима 11:24-26). То је важно да бисмо имали уравнотежен однос са светом.

„Задржите добро понашање“

14. Зашто ми као хришћани настојимо да задржимо добро понашање?

¹⁴ У следећим Петровим речима налази се још једна врло важна смерница: „Задржите добро понашање међу нацијама, да би, у ономе за шта говоре против вас као да сте злочинци, због ваших врсних дела којих су очевици славили Бога у дан његовог прегледања“ (1. Петрова 2:12). Ми као хришћани настојимо да будемо примерни. У школи марљиво учимо. На радном месту смо вредни и поштени — чак и ако изгледа да наш послодавац претерује у неким стварима. У религиозно раздељеном дому, супружник који је верник улаже посебан труд да би се држао хришћанских начела. То није увек лако, али знамо да се наше примерно понашање допада Јехови и да често има добар ефекат на оне који нису Сведоци (1. Петрова 2:18-20; 3:1).

15. Како знамо да многи признају да се Јеховини сведоци држе високих мерила?

¹⁵ Да већина Јеховиних сведока успева да води примеран живот, видљиво је из коментара о њима који су објављивани  током година. Примера ради, италијанске новине Il Tempo су известиле: „Људи којима су Јеховини сведоци колеге на послу описују их као поштене раднике, који су толико одани својој вери да можда изгледају као да су опседнути њоме; међутим, они заслужују поштовање јер су морално беспрекорни.“ У новинама Herald из Буенос Ајреса у Аргентини стајало је: „Јеховини сведоци су током година доказали да су марљиви, озбиљни, штедљиви и богобојазни грађани.“ Руски изучавалац Сергеј Ивањенко је рекао: „Јеховини сведоци су широм света познати као људи беспрекорно послушни закону, и нарочито по свом скрупулозном ставу према плаћању пореза.“ У Зимбабвеу је управник објеката које су Јеховини сведоци користили за свој конгрес рекао: „Видео сам неке Сведоке како су скупљали папире и чистили тоалете. Објекти које су користили остављени су чистији него што су били. Ваши тинејџери су принципијелни. Волео бих да цео свет буде пун Јеховиних сведока.“

Хришћанска подложност

16. Какав је наш однос према световним властима, и зашто је такав?

¹⁶ Петар говори и о нашем односу према световним властима. Он каже: „Ради Господа подложите се свим људским творевинама: било краљу као вишем било намесницима као онима које он шаље да казне злочинце, а да похвале оне који чине добро. Јер је то Божја воља, да чинећи добро ућуткате незналачки говор неразумних људи“ (1. Петрова 2:13-15). Ми имамо користи из служби које организују власти и захвални смо за то. Водећи се Петровим речима, послушни смо законима и плаћамо порезе. Премда признајемо да власти имају од Бога дато право да кажњавају прекршиоце закона, главни разлог због ког се подлажемо световним властима је „ради Господа“. То је Божја воља. А осим тога, не желимо да нанесемо срамоту Јеховином имену тиме што бисмо били кажњени за неки преступ (Римљанима 13:1, 4-7; Титу 3:1; 1. Петрова 3:17).

17. У шта можемо бити сигурни када нам се противе ’неразумни људи‘?

¹⁷ Нажалост, неки ’неразумни људи‘ на власти прогоне нас или нам се противе на друге начине — као што је рецимо организовање клеветничких кампања против нас. Ипак, када Јехова одлучи да је време за то, њихове лажи увек бивају разоткривене, а њихов „незналачки говор“ ефикасно ућуткан. Чињеница да смо познати по хришћанском понашању говори сама за себе. Зато нас поштени владини званичници често похваљују као добре људе (Римљанима 13:3; Титу 2:7, 8).

Божји робови

18. Како ми као хришћани можемо избећи да злоупотребимо своју слободу?

¹⁸ Петар сада упозорава: „Будите као слободни људи, али слободу имајте, не као покриће за злоћу, него као Божји робови“ (1. Петрова 2:16; Галатима 5:13). Данас нас спознање библијске истине ослобађа од лажних религиозних учења (Јован 8:32). Штавише, имамо слободну вољу и можемо да бирамо неке ствари. Ипак, немојмо злоупотребљавати своју слободу. Када правимо избор у погледу дружења, облачења, дотеривања, забаве — чак хране и пића — ми имамо на уму  да су прави хришћани Божји робови који не угађају сами себи. Ми изабирамо да служимо Јехови, уместо да будемо робови сопствених телесних жеља или светских хирова и трендова (Галатима 5:24; 2. Тимотеју 2:22; Титу 2:11, 12).

19-21. (а) Како гледамо на људе који су на власти? (б) Како су нека браћа показала „љубав према целој заједници браће“? (в) Која је наша најважнија одговорност?

¹⁹ Петар даље наставља: „Исказујте част свим људима, имајте љубав према целој заједници браће, бојте се Бога, исказујте част краљу“ (1. Петрова 2:17). Пошто Јехова Бог дозвољава људима да заузимају разне положаје на власти, тим људима исказујемо одговарајућу част. Чак се и молимо за њих да би нам било дозвољено да своју службу вршимо у миру и уз оданост Богу (1. Тимотеју 2:1-4). Међутим, у исто време ’имамо и љубав према целој заједници браће‘. Увек радимо за добробит, никако на штету наше хришћанске браће.

²⁰ На пример, када је у једној афричкој земљи избило етничко насиље, дошло је до изражаја хришћанско понашање Јеховиних сведока. Швајцарске новине Reformierte Presse су известиле: „Године 1995, организација Афричка права... доказала је да су [у сукобу] учествовале све цркве, изузев Јеховиних сведока.“ Када се у другим земљама сазнало за те трагичне догађаје, Јеховини сведоци из Европе брзо су послали храну и медицинску помоћ својој браћи и другима у тој угроженој земљи (Галатима 6:10). Они су послушали речи из Пословица 3:27: „Не одреци добра оном који на њих право има, кад му можеш учинити.“

²¹ Међутим, постоји далеко важнија одговорност од одавања части коју дугујемо било ком световном ауторитету, па чак и од љубави коју дугујемо својој браћи. Шта је то? Петар је рекао: „Бојте се Бога.“ Јехови дугујемо далеко више него што дугујемо било ком човеку. Зашто, и како можемо да уравнотежимо обавезе које имамо према Богу са оним што дугујемо световним властима? У следећем чланку се налази одговор на ово питање.

Да ли се сећаш?

• Које одговорности хришћани имају унутар породице?

• Како можемо показати дух давања у скупштини?

• Које одговорности имамо према свету који нас окружује?

• Које су неке од користи које проистичу из чувања високих мерила понашања?

[Питања за разматрање]

[Слика на 9. страни]

Како хришћанска породица може бити извор велике радости?

[Слике на 10. страни]

Зашто Јеховини сведоци воле једни друге?

[Слике на 10. страни]

Да ли можемо показати љубав према нашој браћи иако их не познајемо?