Пређи на садржај

Пређи на садржај

Зашто је толико тешко извинити се?

Зашто је толико тешко извинити се?

Зашто је толико тешко извинити се?

ЗАКОНОДАВНО тело у Калифорнији, САД, донело је у јулу 2000. предлог закона који је осмишљен тако да ослободи људе одговорности уколико покажу саосећање према некоме ко је повређен у несрећи у коју су они били укључени. Чему такав закон? Примећено је да када приликом неке несреће дође до озледа или штете, људи често оклевају да се извине плашећи се да се то не би протумачило на суду као признавање кривице. С друге стране, они који сматрају да им се треба што пре извинити могу постати узнемирени, и нека мала незгода може прерасти у велику препирку.

Наравно, није потребно да се извињаваш за неку незгоду за коју ниси крив. Понеки пут је мудро да пазиш шта ћеш рећи. Једна стара пословица каже: „Ко много говори не фали му грех, а опрезан је ко усне своје задржава“ (Пословице 10:19; 27:12). Па ипак, можеш бити учтив и од помоћи.

Међутим, зар није тачно да су многи људи престали да се извињавају чак и када се не ради о некој парници? Можда нека жена код куће јадикује: ’Мој муж се никад не извињава.‘ Неки пословођа се можда жали: ’Моји радници не признају своје грешке и ретко кад ће рећи да им је жао због нечег.‘ Наставник у школи можда каже: ’Деца нису поучена да кажу: „Извините.“‘

Један разлог због ког људи оклевају да се извине може бити тај што се плаше да неће бити прихваћени. Ако их мучи помисао да ће наићи на хладну реакцију, можда неће рећи оно што стварно осећају. У ствари, можда особа која је повређена потпуно избегава кривца, што још више отежава пут до измирења.

Незаинтересованост за туђа осећања може бити још један разлог због чега се неки не извињавају. Они можда мисле: ’То што ћу се извинити неће исправити грешку коју сам већ направио.‘ Осим тога, неки се због могућих последица устежу да кажу да им је жао. Они се питају: ’Да ли ћу сносити одговорност и морати да надокнадим штету?‘ Међутим, понос највише спречава човека да призна кривицу. Особа која је превише поносна да каже: „Жао ми је“, можда у себи мисли: ’Не желим да укаљам образ тиме што ћу признати грешку. Угрозићу тиме свој углед.‘

Који год да је разлог, многима је тешко да се извине. Али да ли је заиста потребно извинити се? Зашто је добро извинити се?

[Слика на 3. страни]

„Деца нису поучена да кажу: ’Извините‘“

[Слика на 3. страни]

„Мој муж се никад не извињава“

[Слика на 3. страни]

„Моји радници не признају своје грешке“