Неутрални хришћани у последњим данима

„Они нису део света, као што ни ја нисам део света“ (ЈОВАН 17:16).

1, 2. Шта је Исус рекао о односу његових следбеника према свету, и која се питања постављају с обзиром на оно што је рекао?

 ПОСЛЕДЊЕ ноћи коју је провео као савршен човек, Исус се дуго молио пред својим ученицима. У тој молитви је рекао нешто што описује живот свих правих хришћана. Он је, говорећи о својим следбеницима, рекао: „Ја сам им дао твоју реч, а свет их је замрзео, јер нису део света, као што ни ја нисам део света. Не молим те да их узмеш са света, него да их чуваш због злога. Они нису део света, као што ни ја нисам део света“ (Јован 17:14-16).

² Исус је два пута рекао да његови следбеници неће бити део света. И не само то, та одвојеност ће довести до напетих односа — свет ће их мрзети. Ипак, хришћани не треба да се плаше, јер ће их Јехова  чувати (Пословице 18:10; Матеј 24:9, 13). С обзиром на оно што је Исус рекао, добро би било да се упитамо: ’Зашто прави хришћани нису део света? Шта значи не бити део света? Како хришћани гледају на свет с обзиром да их он мрзи? Надасве, какав став имају према световним властима?‘ Библијски одговори на ова питања су важни зато што се тичу свих нас.

„Потичемо од Бога“

3. (а) Због чега смо одвојени од света? (б) Шта доказује да свет „лежи у власти злога“?

³ Један разлог због ког нисмо део света јесте близак однос који имамо с Јеховом. Апостол Јован је написао: „Знамо да потичемо од Бога, а цели свет лежи у власти злога“ (1. Јованова 5:19). Оно што је Јован рекао о свету сасвим је тачно. Ратови, криминал, окрутност, угњетавање, непоштење и неморал који су данас толико узели маха пружају доказ Сатаниног, а не Божјег утицаја (Јован 12:31; 2. Коринћанима 4:4; Ефешанима 6:12). Када неко постане Јеховин сведок, он не ради нити одобрава такве лоше ствари и због тога није део света (Римљанима 12:2; 13:12-14; 1. Коринћанима 6:9-11; 1. Јованова 3:10-12).

4. На које начине показујемо да припадамо Јехови?

⁴ Јован је рекао да хришћани, за разлику од света, ’потичу од Бога‘. Сви који се предају Јехови припадају њему. Апостол Павле је рекао: „Ако живимо, Јехови живимо, и ако умиремо, Јехови умиремо. Зато и ако живимо и ако умиремо, припадамо Јехови“ (Римљанима 14:8; Псалам 116:15). Пошто припадамо Јехови, ми смо му искључиво одани (Излазак 20:4-6, NW). Зато прави хришћанин не посвећује свој живот световним циљевима. Осим тога, премда поштује националне симболе, он их не обожава ни својим поступцима, ни својим ставом. Сигурно не обожава спортске звезде нити друге савремене идоле. Наравно, он поштује право других да раде шта желе, али он обожава само Створитеља (Матеј 4:10; Откривење 19:10). И због тога је одвојен од света.

„Моје краљевство није део овог света“

5, 6. Како нас подложност Божјем Краљевству одваја од света?

⁵ Хришћани су следбеници Исуса Христа и поданици Божјег Краљевства, због чега исто тако нису део света. Исус је на суђењу пред Понтијем Пилатом рекао следеће: „Моје краљевство није део овог света. Кад би моје краљевство било део овог света, моји поданици би се борили да не будем предат Јеврејима. Али моје краљевство није одавде“ (Јован 18:36). Краљевство је средство путем кога ће се посветити Јеховино име, оправдати његов суверенитет и вршити његова воља, како на небу тако и на земљи (Матеј 6:9, 10). Исус је током целе своје службе проповедао добру вест о Краљевству и рекао је да ће његови ученици објављивати ту добру вест до самог краја система ствари (Матеј 4:23; 24:14). Године 1914. испуниле су се следеће пророчанске речи из Откривења 11:15: „Краљевство света постаде краљевство нашег Господа и његовог Христа, и он ће владати као  краљ у сву вечност.“ Ускоро ће доћи дан када ће то небеско Краљевство бити једина владавина над човечанством (Данило 2:44). У одређеном моменту, чак ће и световни владари морати да признају ауторитет тог Краљевства (Псалам 2:6-12).

⁶ Имајући све то на уму, данашњи прави хришћани су поданици Божјег Краљевства и они следе Исусов савет да ’стално траже најпре краљевство и Божју праведност‘ (Матеј 6:33). То не значи да нису лојални државама у којима живе, али значи да су у духовном смислу одвојени од света. Првенствени задатак данашњих хришћана, што је био задатак и хришћана из првог века, јесте да ’дају темељно сведочанство о Божјем краљевству‘ (Дела апостолска 28:23). Ниједна људска владавина нема право да омета тај од Бога поверени задатак.

7. Зашто су прави хришћани неутрални, и како су то показали?

⁷ Због тога што припадају Јехови и што су Исусови следбеници и поданици Божјег Краљевства, Јеховини сведоци су остали неутрални у националним и међународним сукобима у 20. и 21. веку. Нису стали ни на чију страну, ни против кога нису ратовали и нису ширили пропаганду за било шта што се тиче овог света. Испољавајући изванредну веру упркос наизглед несавладивом противљењу, држали су се начела̂ која су 1934. била саопштена нацистичким властима у Немачкој: „Политика нас не интересује. Ми смо се целим бићем посветили Божјем Краљевству под Христом као његовим краљем. Никога нећемо повредити нити ћемо икоме нанети зло. Радо бисмо да живимо у миру и да чинимо добро свим људима док имамо прилику за то.“

Христови изасланици и посланици

8, 9. У ком смислу су Јеховини сведоци данас изасланици и посланици, и како то утиче на њихов однос према држави?

⁸ Павле је за себе и друге помазане хришћане рекао да су ’изасланици уместо Христа, као да Бог усрдно моли преко њих‘ (2. Коринћанима 5:20; Ефешанима 6:20). Од 1914, за духом помазане хришћане слободно се може рећи да су изасланици Божјег Краљевства, чији су иначе и „синови“ (Матеј 13:38; Филипљанима 3:20; Откривење 5:9, 10). Надаље, Јехова је из свих нација извео „велико мноштво“ ’других оваца‘, то јест хришћане са земаљском надом, да би пружали подршку помазаним синовима у њиховом изасланичком делу (Откривење 7:9; Јован 10:16). Ове „друге овце“ могу се назвати ’посланицима‘ Божјег Краљевства.

⁹ Изасланик и његово особље не мешају се у ствари државе у којој служе. Слично томе, и хришћани су неутрални у погледу политичких збивања у државама овог света. Они не стају на страну ниједне националне, расне, социјалне или економске групације (Дела апостолска 10:34, 35). Уместо тога, они ’чине добро свима‘ (Галатима 6:10). С обзиром да су Јеховини сведоци неутрални, нико не може с правом да одбије њихову поруку тврдећи да су они повезани с противничком  страном у некој расној, националној или племенској подели.

Препознатљиви по љубави

10. Колико је љубав важна за хришћанина?

¹⁰ Поред онога што је горе наведено, хришћани су неутрални што се тиче ствари овог света и због односа који имају с другим хришћанима. Исус је рекао својим следбеницима: „По томе ће сви знати да сте моји ученици, ако имате љубав међу собом“ (Јован 13:35). Братска љубав је важна хришћанска одлика (1. Јованова 3:14). Попут односа који хришћанин има с Јеховом и Исусом, тако је и однос с другим хришћанима веома близак. Његова љубав није ограничена на браћу из локалне скупштине; она обухвата „целу заједницу [његове] браће по свету“ (1. Петрова 5:9).

11. Како љубав коју Јеховини сведоци имају једни према другима утиче на њихово понашање?

¹¹ Јеховини сведоци данас показују братску љубав тако што испуњавају речи из Исаије 2:4: „Од мачева својих коваће раонике и српове од копаља својих; неће више народ мач на народ вадити нити ће се више боју учити.“ Пошто су поучени од Јехове, прави хришћани су у миру с Богом и једни с другима (Исаија 54:13). Због тога што воле Бога и своју браћу, за њих би било незамисливо да ратују против сухришћана — или било кога другог — из других земаља. Мир и јединство који имају основни су делови њиховог обожавања; то је доказ да заиста имају Божји дух (Псалам 133:1; Михеј 2:12; Матеј 22:37-39; Колошанима 3:14). Они ’траже мир и граде мир‘, јер знају да су ’очи Јеховине над праведнима‘ (Псалам 34:15, 16).

Како хришћани гледају на свет

12. Који Јеховин став према људима у свету опонашају Јеховини сведоци, и како то раде?

¹² Јехова је изрекао негативну пресуду овом свету, али још није пресудио свакоме понаособ. То ће урадити преко Исуса у време које је Он одредио (Псалам 67:4, 5; Матеј 25:31-46; 2. Петрова 3:10). У међувремену, он показује велику љубав према људима. Чак је дао и свог јединорођеног Сина како би свако добио прилику да добије вечни живот (Јован 3:16). Ми као хришћани опонашамо Божју љубав тако што говоримо другима о свему ономе што је он урадио да би спасао човечанство, чак и ако наша настојања често наилазе на одбијање.

13. Како треба да гледамо на световне владаре?

¹³ Како треба да гледамо на световне владаре? Павле је одговорио на то питање написавши: „Нека свака душа буде подложна вишим властима, јер нема власти осим од Бога; а власти које постоје од Бога су постављене на своје релативне  положаје“ (Римљанима 13:1, 2). Људи заузимају „релативне“ положаје на власти (више или ниже положаје једни према другима, али су увек подређени у односу на Јехову) зато што им Свемоћни то дозвољава. Хришћанин се подлаже световној власти зато што је то један вид његове послушности Јехови. Међутим, шта ако дође до сукоба између онога што захтева Бог и онога што захтева нека људска владавина?

Божји и цезарев закон

14, 15. (а) Како је Данило успео да избегне сукоб у погледу послушности? (б) Који су став заузела три Јевреја када се није могао избећи сукоб што се тиче послушности?

¹⁴ Данило и његова три друга пружају одличан пример у погледу тога како уравнотежити подложност људским владавинама и подложност Божјем ауторитету. Четворица младих Јевреја који су се налазили у изгнанству у Вавилону били су послушни законима те земље и убрзо су изабрани за посебно школовање. Увиђајући да ће то школовање вероватно довести до сукоба с Јеховиним законом, Данило је поразговарао са одговорним службеником. Захваљујући томе, направљене су посебне измене како би се испоштовала савест те четворице Јевреја (Данило 1:8-17). Јеховини сведоци опонашају Данилов пример када званичницима тактично објашњавају своје ставове да би избегли непотребне проблеме.

¹⁵ Међутим, у једној другој прилици се није могао избећи сукоб што се тиче подложности. Вавилонски краљ је подигао један велики идол у долини Дури и заповедио је високим званичницима, укључујући и управитеље покрајина, да се окупе ради посвећења тог идола. До тада су Данилова три друга била постављена за управитеље покрајина у Вавилону, тако да се ова наредба односила и на њих. У извесном моменту те церемоније, требало је да се сви присутни поклоне пред тим идолом. Али Јевреји су знали да би то било противно Божјем закону (Поновљени закони 5:8-10). Тако су они остали да стоје када су се сви остали поклонили. Тиме што нису послушали краљеву заповест, ризиковали су да умру страшном смрћу и остали су живи само захваљујући чуду; али они су радије изабрали да ризикују живот него да буду непослушни Јехови (Данило 2:49–3:29).

16, 17. Како су апостоли одговорили када им је било заповеђено да престану да проповедају, и зашто су тако одговорили?

¹⁶ У првом веку, јеврејске вође из Јерусалима позвале су Исусове апостоле и заповедиле им да престану да проповедају у Исусово име. Како су апостоли реаговали? Исус их је опуномоћио да стварају ученике у свим нацијама, што би укључивало и Јудеју. Рекао им је и да буду његови сведоци у Јерусалиму као и у целом свету (Матеј 28:19, 20; Дела апостолска 1:8). Апостоли су знали да су Исусове заповести представљале Божју вољу за њих (Јован 5:30; 8:28). Зато су рекли: „Бога као владара морамо слушати пре него људе“ (Дела апостолска 4:19, 20; 5:29).

 ¹⁷ Апостоли нису били бунтовни (Пословице 24:21). Међутим, када су им људски владари забранили да врше Божју вољу, једино што су могли да кажу било је: ’Морамо слушати Бога, а не људе.‘ Исус је рекао да треба да ’дамо цезарево цезару, а Божје Богу‘ (Марко 12:17). Ако нисмо послушни Божјој заповести зато што то људи траже од нас, онда човеку дајемо оно што припада Богу. Уместо тога, ми цезару плаћамо све што му дугујемо, али признајемо да је Јехова врховни ауторитет. Он је Суверен читавог свемира, Створитељ, сам Извор ауторитета (Откривење 4:11).

Остаћемо чврсти

18, 19. Који су став вредан опонашања заузела многа наша браћа, и како можемо следити њихов пример?

¹⁸ Тренутно већина световних влада поштује неутралан став Јеховиних сведока и ми смо захвални због тога. Међутим, Сведоци се у неким земљама суочавају са озбиљним противљењем. Током 20. века, а и сада, нека наша браћа и сестре су се у духовном смислу жестоко борили „у доброј борби вере“ (1. Тимотеју 6:12).

¹⁹ Како можемо бити чврсти попут њих? Као прво, свесни смо да морамо очекивати противљење. Не треба да будемо шокирани нити изненађени ако се суочимо с тиме. Павле је упозорио Тимотеја: „Сви који желе да живе у оданости Богу у Христу Исусу, биће такође прогоњени“ (2. Тимотеју 3:12; 1. Петрова 4:12). Зашто се не бисмо суочили с противљењем у свету у ком преовладава Сатанин утицај? (Откривење 12:17). Докле год смо верни, увек ће бити некога ко ће се ’чудити и погрдно говорити о нама‘ (1. Петрова 4:4).

20. Којих охрабрујућих истина смо се подсетили?

²⁰ Као друго, уверени смо да ће нас подржавати Јехова и његови анђели. Јелисеј је давно рекао: „Оних који су с нама има више него оних који су с њима“ (2. Краљевима 6:16; Псалам 34:8). Можда Јехова с добрим разлогом дозвољава да противници врше притисак неко време. Ипак, он ће нам увек дати снагу која нам је потребна да бисмо то издржали (Исаија 41:9, 10). Неки су били убијени, али то нас не плаши. Исус је рекао: „Не бојте се оних који убијају тело, али не могу убити душу; него се радије бојте онога који може уништити и душу и тело у Гехени“ (Матеј 10:16-23, 28). Ми смо само ’привремени становници‘ у овом систему ствари. Време у коме живимо користимо да бисмо се „чврсто ухватили правог живота“, вечног живота у Божјем новом свету (1. Петрова 2:11; 1. Тимотеју 6:19). Све дотле док смо верни Богу, ниједан човек нас не може лишити те награде.

21. Шта увек треба да имамо на уму?

²¹ Дакле, немојмо заборавити драгоцени однос који имамо с Јеховом Богом. Увек ценимо благослове који проистичу из тога што смо Христови следбеници и поданици Краљевства. Од свег срца волимо своју браћу и увек проналазимо радост у љубави коју примамо од њих. Изнад свега, применимо псалмистине речи: „Уздај се у Јехову! Буди јак и нек је срце твоје јако! Да, уздај се у Јехову!“ (Псалам 27:14; Исаија 54:17). Онда ћемо и ми, попут небројено много хришћана пре нас, бити чврсти и имати сигурну наду — бићемо верни, неутрални хришћани који нису део света.

Можеш ли објаснити?

• Како нас наш однос с Јеховом одваја од овог света?

• Како као поданици Божјег Краљевства чувамо неутралан став у овом свету?

• Како нас љубав према браћи чини неутралнима и одваја од света?

[Питања за разматрање]

[Слика на 15. страни]

Како то што смо подложни Божјем Краљевству утиче на наш однос са светом?

[Слика на 16. страни]

Хуту и Тутси срећно раде заједно

[Слика на 17. страни]

Хришћанска браћа јеврејског и арапског порекла

[Слика на 17. страни]

Хришћани српског, босанског и хрватског порекла уживају у заједничком дружењу

[Слика на 18. страни]

Како треба поступити када владари од нас траже да прекршимо Божји закон?