Питања читалаца

Да ли је погрешно коцкати се кад су у питању само мале суме новца?

Божја Реч не говори детаљно о коцкању, али ипак говори довољно да би показала да коцкање није у сагласности с библијским начелима. a На пример, опште је познато да коцкање изазива похлепу. И сама та чињеница је за хришћане довољна, пошто Библија наводи да „похлепне особе“ неће наследити Божје Краљевство, и лакомство се поистовећује са идолопоклонством (1. Коринћанима 5:9, 10; Колошанима 3:5).

Коцкањем се такође потхрањује себичност и нездрав такмичарски дух као и снажна жеља за победом. Апостол Павле је упозорио на такве ствари када је написао: „Не будимо себични, подстичући један другога на такмичење и завидећи један другоме“ (Галатима 5:26). Надаље, коцкање подстиче на сујеверно ослањање на срећу. Коцкари усвајају сваки облик сујеверја, надајући се да ће им срећна звезда бити наклоњена. Они нас подсећају на неверне Израелце који су ’постављали трпезу богу Среће и који су пунили пехар богу Судбине‘ (Исаија 65:11, NW).

Неки можда размишљају да коцкање у мале суме новца приликом пријатељског картања или у некој друштвеној игри с рођацима или блиским пријатељима није ништа друго до безазлена забава. Истина, неко ко улаже мали новчани износ можда не види себе као особу која је похлепна, себична, такмичарски настројена или сујеверна. Ипак, како би његово коцкање могло утицати на оне с којима се он коцка? Многи компулзивни коцкари су почели тако што су играли у ситне улоге ’само из забаве‘ (Лука 16:10). Наизглед безазлена разонода претворила се у нешто далеко опасније у њиховом случају.

То је истина нарочито када су у питању деца. Многа деца осећају узбуђење када приликом коцкања добију мањи износ и у искушењу су да иду на веће суме (1. Тимотеју 6:10). Једна студија која обухвата дуг период, коју је у Сједињеним Државама објавио Савет Аризоне о компулзивном коцкању, потврђује да су многи који робују коцкању почели у раном узрасту „тако што су стављали мале улоге на спортске догађаје или у картању с пријатељима или рођацима“. Други извештај каже да „деца почињу да се коцкају код куће, обично картањем с породицом и пријатељима“. Тај извештај додаје да је „тридесет процената деце која су се коцкала почела то да раде пре своје једанаесте године“. Према једној студији под називом Зашто се људи превише коцкају — патолошко коцкање и проблем с коцкањем, многи тинејџери који се коцкају финансирају ту своју зависност криминалним поступцима или неморалом. Каква трагична последица нечега што у почетку може изгледати безопасно!

Пошто живимо у свету који ионако има превише замки и искушења, зашто да себе беспотребно излажемо и додатним? (Пословице 27:12). Коцкање — у присуству деце или без њих, за мале или велике суме — угрожава духовност особе и треба га избегавати. За хришћане који воле да играју друштвене игре или да се картају ради забаве, препоручује се да се резултати игре записују или да се игра без бележења резултата. Мудри хришћани који брину о својој духовности као и о духовности својих пријатеља и породице, избегавају коцкање — чак и за мале суме новца.

[Фуснота]