Пређи на садржај

Пређи на садржај

И даље служимо раме уз раме

И даље служимо раме уз раме

И даље служимо раме уз раме

’Језик ћу народима променити у чист језик, да би сви призивали име Јеховино, да би му служили раме уз раме‘ (СОФОНИЈА 3:9, NW).

1. Шта се догађа као испуњење Софоније 3:9?

 ДАНАС се широм света говори око 6 000 језика. У оквиру њих, има и разних дијалеката, то јест локалних облика говора. Међутим, без обзира да ли људи говоре језицима који су толико различити као рецимо арапски и шпански, Бог је урадио нешто заиста изванредно. Свим људима је омогућио да уче и говоре један једини чист језик. То се догађа као испуњење обећања које је дато преко пророка Софоније: ’Ја Јехова Бог језик ћу народима променити у чист језик [дословно „чисте усне“], да би сви призивали име Јеховино, да би му служили раме уз раме‘ (Софонија 3:9NW).

2. Шта је „чист језик“, и шта он омогућава?

2 „Чист језик“ је истина о Богу која се налази у његовој Речи Библији. То се посебно односи на истину о Божјем Краљевству које ће посветити Јеховино име, оправдати његов суверенитет и донети благослове човечанству (Матеј 6:9, 10). То је једини духовно чист језик на Земљи и говоре га људи свих националности и раса. Он им омогућава да служе Јехови „раме уз раме“. Они зато служе уједињено, то јест „сложно“ (Бакотић).

Нема места за пристраност

3. Шта нам омогућава да уједињено служимо Јехови?

3 Ми смо као хришћани захвални за вишејезичну сарадњу која постоји међу нама. Иако проповедамо добру вест о Краљевству на многим језицима, уједињено служимо Богу (Псалам 133:1). То је могуће зато што, где год да живимо на овој планети, говоримо један чист језик на хвалу Јехови.

4. Зашто међу Божјим народом не сме бити пристраности?

4 Међу Божјим народом не сме бити пристраности. Апостол Петар је то појаснио када је 36. н. е. проповедајући у кући нејеврејског официра Корнелија био покренут да каже: „Заиста схватам да Бог није пристран, него му је у свакој нацији прихватљив онај који га се боји и чини оно што је праведно“ (Дела апостолска 10:34, 35). Зато хришћанска скупштина није место за пристраност, за стварање табора или за повлађивање.

5. Зашто је погрешно стварати групе у скупштини?

5 Једна студенткиња је посетила Дворану Краљевства и у вези с тим рекла је следеће: „Цркве обично привлаче чланове одређене расе или етничке групе... Код Јеховиних сведока су сви седели заједно, а не у посебним групама.“ Међутим, неки чланови скупштине у древном Коринту су стварали групе. Пошто су тиме проузроковали раздор, противили су се деловању Божјег светог духа који унапређује јединство и мир (Галатима 5:22). Ако бисмо подстицали на стварање група у скупштини, радили бисмо против вођства духа. Зато упамтимо речи које је апостол Петар упутио Коринћанима: „Подстичем вас, браћо, именом нашег Господа Исуса Христа да сви сложно говорите, и да међу вама не буде подела, него да будете одговарајуће уједињени истим мислима и истим правцем размишљања“ (1. Коринћанима 1:10). Павле је истакао јединство и у писму Ефешанима (Ефешанима 4:1-6, 16).

6, 7. Који је савет Јаков дао у погледу пристраности, и како се тај савет може применити?

6 Од хришћана се увек тражило да буду непристрани (Римљанима 2:11). Неки појединци из скупштине у првом веку били су пристрани према богатим људима и зато је ученик Јаков написао: „Браћо моја, зар се вере у нашег Господа Исуса Христа, у нашу славу, држите уз пристране поступке? Јер ако на ваш састанак уђе човек са златним прстењем и у сјајној одећи, а уђе и сиромашан човек у прљавој одећи, па ви с наклоношћу погледате онога који носи сјајну одећу и кажете: ’Ти седи овде на добро место‘, а сиромашноме кажете: ’Ти остани да стојиш‘, или: ’Седи тамо доле до мојих ногу‘, зар онда међу вама не постоје класне разлике и зар нисте постали судије које доносе зле одлуке?“ (Јаков 2:1-4).

7 Ако би на хришћански састанак дошли богати неверници са златним прстењем и сјајном одећом, а и сиромашни неверници у прљавој одећи, богати би имали посебан третман. Њима би било дато да седну „на добро место“, док би сиромашнима било речено да стоје или да седну на под до нечијих ногу. Али Бог је непристрано дао Исусову откупну жртву како за богате тако и за сиромашне (Јов 34:19; 2. Коринћанима 5:14). Дакле, ако желимо да угодимо Јехови и да му служимо раме уз раме, не смемо да будемо пристрани нити да се ’дивимо личностима ради своје користи‘ (Јуда 4, 16).

Без мрмљања

8. Шта се десило Израелцима због мрмљања?

8 Да бисмо очували наше јединство и да бисмо и даље имали Божју наклоност, морамо поклонити пажњу следећем Павловом савету: „Све радите без мрмљања“ (Филипљанима 2:14, 15). Неверни Израелци који су били ослобођени из египатског ропства мрмљали су против Мојсија и Арона, а самим тим и против Јехове Бога. Због тога ниједан мушкарац који је имао 20 и више година, изузев верних Исуса Навина, Халева и Левита, није ушао у Обећану земљу већ су сви умрли током 40 година колико је Израел лутао по пустињи (Бројеви 14:2, 3, 26-30; 1. Коринћанима 10:10). Какву су цену платили због мрмљања!

9. Шта се догодило Марији због тога што је мрмљала?

9 Ово показује шта се може десити целој једној нацији која мрмља. А како је с појединцима који мрмљају? Па, Мојсијева сестра Марија је мрмљала заједно са својим братом Ароном: „Зар само преко Мојсија говори Јехова? Не говори ли он и преко нас?“ Извештај додаје: „То чу Јехова“ (Бројеви 12:1, 2). Шта се потом десило? Очигледно је Марија била подстрекач те притужбе и због тога је Бог њу понизио. Како? Тако што је добила губу и била приморана да седам дана остане ван логора док се не очисти (Бројеви 12:9-15).

10, 11. До чега може доћи ако се мрмљање не спутава? Илуструј.

10 Мрмљање није само притужба због неког неисправног поступања. Особе које стално мрмљају придају превелику пажњу својим осећањима и околностима, те скрећу пажњу на себе уместо на Бога. Ако се не спутава, оно изазива размирице међу духовном браћом и омета њихова настојања да служе Јехови раме уз раме. До тога долази зато што особе које мрмљају по правилу јавно износе своје притужбе, очигледно с надом да ће други саосећати с њима.

11 На пример, неко може критиковати начин на који неки старешина износи своје тачке у скупштини или на који брине о својим задужењима. Ако слушамо особу која се жали, можемо почети да размишљамо као она. Све док у наш ум није било посејано семе незадовољства оно што је старешина радио није нам сметало, али сада нам смета. На крају, у нашим очима неће бити добро било шта што тај старешина ради и можда ћемо и ми почети да се жалимо на њега. Није на месту да у скупштини Јеховиног народа постоји такво понашање.

12. Како мрмљање може да утиче на наш однос с Богом?

12 Мрмљање против браће чија је дужност да пастире Божје стадо може водити до погрдног говора. Такво мрмљање, или грубо осуђивање те браће, може погубно да утиче на наш однос с Јеховом (Излазак 22:28). Особе које погрдно говоре и не кају се због тога неће наследити Божје Краљевство (1. Коринћанима 5:11; 6:10). Ученик Јуда је писао о мрмљачима који су ’одбацили владалачки ауторитет и погрдно говорили о славнима‘, то јест о одговорној браћи у скупштини (Јуда 8). Ти мрмљачи нису имали Божје одобравање и стога је мудро да избегавамо њихово зло поступање.

13. Зашто се не може приговорити свим притужбама?

13 Међутим, не може се рећи да се ниједна притужба не допада Богу. Он није игнорисао ’притужбу‘ на Содом и Гомору, него је уништио те зле градове (Постање 18:20, 21, NW; 19:24, 25). Убрзо након Пентекоста 33. н. е, у Јерусалиму су ’Јевреји који говоре грчки почели да мрмљају против Јевреја који говоре хебрејски, зато што су њихове удовице биле запостављене приликом свакодневног дељења‘. Зато су „дванаесторица“ исправила ту ситуацију тако што су над „потребним послом“ дељења хране поставили „седам људи који имају добро сведочанство“ (Дела апостолска 6:1-6). Данашње старешине не смеју ’затиснути своје ухо‘ на оправдане притужбе (Пословице 21:13). И уместо да критикују суобожаваоце, старешине треба да буду охрабрујуће и изграђујуће (1. Коринћанима 8:1).

14. Која ће нам особина нарочито помоћи да се чувамо мрмљања?

14 Сви треба да се чувамо мрмљања зато што дух приговарања лоше утиче на духовност. Такав став би пореметио наше јединство. Уместо тога, дозволимо светом духу да нас увек подстиче на љубав (Галатима 5:22). Послушност ’краљевском закону љубави‘ помоћи ће нам да и даље служимо Јехови раме уз раме (Јаков 2:8; 1. Коринћанима 13:4-8; 1. Петрова 4:8).

Чувај се клевете

15. Како би објаснио разлику између оговарања и клевете?

15 Морамо водити рачуна о ономе што причамо зато што мрмљање може довести до штетног оговарања. Оговарање је испразан разговор о људима и њиховом животу. Међутим, клевета је лаж иза које стоји намера да се укаља углед друге особе. Такав говор је злонамеран и безбожан. Бог је зато рекао Израелцима: „Не иди по свом народу да би клеветао“ (Левитска 19:16NW).

16. Шта је Павле рекао о неким особама које су оговарале, и како на нас треба да утиче његов савет?

16 С обзиром да испразан разговор може довести до клевете, Павле је храбро укорио неке особе које су оговарале. Након што је поменуо које удовице могу да очекују помоћ од скупштине, осврнуо се на удовице које су се научиле „да буду беспослене, и да скитају по кућама; и не само што су беспослене него и оговарају и мешају се у туђе ствари, причајући о ономе о чему не би требало“ (1. Тимотеју 5:11-15). Ако нека хришћанка установи да јој је слабост то што нагиње ка говору који може довести до клевете, требало би да послуша Павлов савет да буде ’озбиљна, да не клевеће‘ (1. Тимотеју 3:11). Наравно, и хришћански мушкарци треба да пазе да не дођу у ситуацију да учествују у штетном оговарању (Пословице 10:19).

Престаните да судите!

17, 18. (а) Шта је Исус рекао у погледу суђења браћи? (б) Како можемо да применимо оно што је Исус рекао о суђењу?

17 Чак и ако никога не клевећемо, можда морамо озбиљно да се напрежемо да не бисмо судили другима. Исус је на следећи начин осудио такав став: „Престаните да судите, да вам се не суди; јер каквим судом судите, таквим ће вам се судити; и каквом мером мерите, таквом ће вам се мерити. Зашто онда видиш трун у оку свог брата, а не обазиреш се на греду у сопственом оку? Или како можеш рећи свом брату: ’Дај да ти извадим трун из ока‘; кад гле, греда је у твом оку? Лицемеру! Извади прво греду из свог ока, и онда ћеш јасно видети како да извадиш трун из ока свог брата“ (Матеј 7:1-5).

18 Погрешно је покушавати да извадимо мали „трун“ из ока нашег брата, да бисмо му тиме наводно помогли, док с друге стране нашу способност доброг расуђивања ремети фигуративна „греда“. У ствари, ако смо стварно свесни колико је Бог милосрдан, нећемо бити склони да судимо својој духовној браћи и сестрама. Како бисмо уопште могли да их разумемо онако како их разуме наш небески Отац? Није ни чудо што нас је Исус упозорио да ’престанемо да судимо, да нам се не би судило‘! Треба поштено да проценимо сопствену несавршеност и то ће нас спречити да, гледано из Божјег угла, неправедно судимо.

Крхки али часни

19. Како треба да гледамо на сувернике?

19 Ако смо одлучни да служимо Богу раме уз раме са суверницима, нећемо избегавати само да им судимо. Предњачићемо у томе да им показујемо част (Римљанима 12:10). Штавише, нећемо тражити сопствену корист, већ њихову и с радошћу ћемо им понизно служити (Јован 13:12-17; 1. Коринћанима 10:24). Како можемо да задржимо такав изврстан став? Тако што ћемо задржати на уму да је сваки верник драгоцен Јехови и да смо потребни једни другима, баш као што сваки део људског тела зависи од осталих (1. Коринћанима 12:14-27).

20, 21. Шта за нас значе речи из 2. Тимотеју 2:20, 21?

20 Истина, хришћани су крхке земљане посуде којима је поверено славно благо службе (2. Коринћанима 4:7). Ако желимо да ту свету службу вршимо на Јеховину славу, морамо остати часни пред њим и његовим Сином. Часне посуде које ће Бог користити можемо остати само ако останемо морално и духовно чисти. Павле је у том погледу написао: „У великом дому нема само златних и сребрних посуда него и дрвених и земљаних, и неке су за часну сврху, а друге за сврху без части. Ако се, дакле, неко држи подаље од ових последњих, биће посуда за часну сврху, посвећена, корисна свом власнику, припремљена за свако добро дело“ (2. Тимотеју 2:20, 21).

21 Они који се не понашају у складу с Божјим захтевима представљају ’посуде без части‘. Међутим, ако настојимо да живимо по ономе што Бог захтева од нас, бићемо ’посуде за часну сврху, посвећене, то јест одвојене за Јеховину службу и припремљене за свако добро дело‘. Зато не би било лоше да се упитамо: ’Да ли сам ја „частан суд“? Да ли добро утичем на сувернике? Да ли сам члан скупштине који ради раме уз раме са суобожаваоцима?‘

И даље служимо раме уз раме

22. Са чим се може упоредити хришћанска скупштина?

22 Хришћанска скупштина је као породица. Када сви чланови породице обожавају Јехову, у њој влада пријатна атмосфера која одише љубављу и у којој није тешко потражити помоћ. Породица може имати много чланова с различитим личностима, али свако од њих заузима часно место. Слично је и у скупштини. Иако смо сви различити — и несавршени — Бог нас је привукао к себи преко Христа (Јован 6:44; 14:6). Јехова и Исус нас воле, и као и у једној уједињеној породици, ми сасвим сигурно треба да показујемо љубав једни према другима (1. Јованова 4:7-11).

23. Шта не треба да заборавимо, и на шта треба да будемо одлучни?

23 Хришћанска скупштина налик породици јесте и место где с правом очекујемо да видимо лојалност. Апостол Павле је написао: „Желим да се на сваком месту мушкарци моле, подижући лојалне руке, без гнева и расправа“ (1. Тимотеју 2:8). Павле је тако повезао лојалност с јавним молитвама „на сваком месту“ где се хришћани окупљају. Само лојална браћа треба да заступају скупштину у јавним молитвама. Наравно, Бог од свих нас очекује да будемо лојални њему и једни другима (Проповедник 12:15, 16). Зато будимо одлучни да складно сарађујемо, попут делова људског тела. Такође, служимо уједињено као део породице Јеховиних обожавалаца. Изнад свега, не заборавимо да смо потребни једни другима и да ће нам Бог бити наклоњен и да ће нас благословити ако наставимо да му служимо раме уз раме.

Како би одговорио?

• Шта Јеховином народу омогућава да служи раме уз раме?

• Зашто хришћани избегавају пристраност?

• Зашто је по твом мишљењу лоше мрмљати?

• Зашто треба да исказујемо част суобожаваоцима?

[Питања за разматрање]

[Слика на 15. страни]

Петар је схватио да ’Бог није пристран‘

[Слика на 16. страни]

Да ли знаш због чега је Бог понизио Марију?

[Слика на 18. страни]

Лојални хришћани радосно служе Јехови раме уз раме