Како да наши дани вреде у Јеховиним очима?

„Изгубљена су јуче, негде између изласка и заласка Сунца, два златна сата, сваки је имао по шездесет дијамантских минута. Никаква награда није понуђена, јер су ишчезла заувек!“ — Лидија Х. Сигорни, америчка списатељица (1791-1865).

ЧИНИ се да су дани нашег живота малобројни и пролазни. Псалмиста Давид је размишљао о краткотрајности живота и био је потакнут да се моли: „Кажи ми, Јехова, крај живота мога, и докле ће дани моји још трајати; дај ми да знам колико сам ништав! Гле по мери длана дао си ми дане, и век мој је као ништа пред тобом.“ Давиду је најважније било да живи тако да својим говором и својим делима угоди Богу. Да је Бог био његов ослонац види се из тога што је рекао: „Надање је моје у тебе!“ (Псалам 39:5, 6, 8). Јехова је то чуо. Он је заиста одвагнуо Давидова дела и према томе га наградио.

Веома је лако стално бити нечим запослен и тако бити ухваћен у замку презапослености и ужурбаног начина живота. Могли бисмо постати узнемирени и забринути, нарочито ако имамо пуно тога да урадимо и остваримо, а мало времена за то. Да ли је и нама као Давиду најважније — да живимо тако да задобијемо Божје одобравање? Јехова сасвим сигурно посматра и пажљиво испитује сваког од нас. Јов је био човек који се бојао Бога и који је пре око 3 600 година признао да Јехова види његове путеве и да је избројао све његове кораке. Јов је поставио реторичко питање: „Кад он суди, шта да одговорим?“ (Јов 31:4-6, 14) Ми можемо своје дане учинити вредним пред Богом тако што дајемо приоритет духовним стварима, тако што смо послушни његовим заповестима и што мудро користимо своје време. Размотримо поближе ове ствари.

Нека ти духовне ствари буду најважније

Надахнуто Писмо нас исправно подстиче да поставимо духовне приоритете када каже: ’Уверите се шта су важније ствари.‘ Које су то важније ствари? Може се рећи да у те ствари спадају ’тачно спознање и пуна разборитост‘ (Филипљанима 1:9, 10). Стицање спознања о Јеховиној намери изискује мудру употребу нашег времена. Међутим, када су нам духовне ствари најважније, водићемо испуњен и смисаон живот.

Апостол Павле нас подсећа да се ’и даље уверавамо у оно што је прихватљиво Господу‘. Наше уверавање мора обухватати самоиспитивање мотива и жеља срца. Тај апостол наставља: „Запажајте шта је Јеховина воља“ (Ефешанима 5:10, 17). Дакле, шта је прихватљиво Јехови? Једна библијска пословица одговара: „Мудрост је главно, прибави мудрост, и за све имање своје прибави разум. Подижи је, и она ће те узвисити“ (Приче Соломунове 4:7, 8, ДК). Јехова се радује  особи која стиче и показује божанску мудрост (Пословице 23:15). Лепота такве мудрости је у томе што се она не може одузети или уништити. У ствари, она постаје чувар и заштитник „од зла пута, од човека који зло говори“ (Пословице 2:10-15).

Како је онда мудро одупрети се било каквој склоности ка усвајању лежерног приступа духовним стварима! Потребно је да сви развијамо став цењења за оно што нам Јехова говори и здрав страх од Њега (Пословице 23:17, 18). Мада такав мисаони став можемо стећи у било ком периоду живота, најбоље је када у младости усвојимо исправан образац и библијска начела. „Али опомени се творца свога у данима младости своје“, каже мудри краљ Соломон (Проповедник 12:3).

Најприснији начин на који можемо развијати цењење према Јехови јесте путем свакодневне молитве. Давид је увидео колико је важно имати поуздање у Јехову јер се молио: „Слушај молитву моју, Јехова, чуј јаук мој, и на сузе моје не буди неосетљив!“ (Псалам 39:13). Да ли нас каткад дубина наше присности с Богом дирне до суза? Заиста, што више комуницирамо с Јеховом о поверљивим стварима које су нам на срцу и медитирамо о његовој Речи, Он нам постаје све ближи (Јаков 4:8).

Научи се послушности

Мојсије је био још један човек вере који је признао своју зависност од Бога. Као и Давид, могао је видети да је живот пун проблема. Зато је молио Бога да му покаже ’тако бројити дане да би срце мудро стекао‘ (Псалам 90:10-12). Мудро срце се стиче само када се учи о Јеховиним законима и начелима и када се живи у складу с тим. Мојсије је ово знао и потом се трудио да помогне Израелцима да усвоје ову животоважну истину тако што им је понављао Божје законе и уредбе пре него што су заузели Обећану земљу. Сваки краљ кога је Јехова касније изабрао да влада над Израелом требало је за себе да препише један примерак Закона и да га чита свих дана свог живота. Зашто? Да би научио бојати се Јехове. То је био један испит краљеве послушности. То би га штитило од тога да му се срце узвиси изнад његове браће и продужило би дане његовог владања у краљевству (Поновљени закони 17:18-20). Ово обећање је поновљено када је Јехова рекао Давидовом сину Соломону: „Ако идеш мојим путевима, држећи законе моје и заповести моје, као што је чинио Давид, отац твој, продуљићу дане твоје“ (1. Краљевима 3:10-14).

Послушност Богу је веома озбиљна ствар. Ако бисмо сматрали да су извесни аспекти Јеховиних заповести и наредби неважни, он би такав став сигурно приметио (Пословице 15:3). Када то знамо, онда то треба да нас покрене да високо ценимо све Јеховине смернице, и поред тога што неће увек бити лако поступати по њима. Сатана чини све што може да би нам „пресекао пут“ док се трудимо да слушамо Божје законе и наредбе (1. Солуњанима 2:18).

Нарочито је важно да удовољавамо савету из Писма да се састајемо ради обожавања и заједничког дружења (Поновљени закони 31:12 13; Јеврејима 10:24, 25). Дакле, добро је да се питамо: ’Да ли сам довољно одлучан и истрајан у вршењу онога што је заиста вредно труда?‘ Ако занемарујемо дружење и поуке на хришћанским састанцима да бисмо се финансијски обезбедили, то ће ослабити наш однос с Јеховом. Апостол Павле је написао: „Нека у  вашем начину живота не буде љубави према новцу, и будите задовољни оним што имате. Јер [Јехова] је рекао: ’Никако те нећу оставити и нипошто те нећу напустити‘“ (Јеврејима 13:5). Спремна послушност Јеховиним заповестима показује безусловно поуздање да ће он бринути о нама.

Исус се научио послушности и имао је користи од тога. И ми то можемо (Јеврејима 5:8). Што више развијамо послушност, биће нам много лакше да будемо послушни, чак и у малим стварима. Истина, због своје беспрекорности можда ћемо бити изложени непријатним па чак и суровим поступцима других. Нарочито би то могло бити на радном месту, у школи или у религиозно раздељеном дому. Ипак, ми налазимо утеху у изјави која је дата Израелцима да ако они ’љубе Јехову, слушајући глас његов, и њега се држе; од тога ће зависити живот њихов, и продужење дана њихових‘ (Поновљени закони 30:20). Ово исто обећање важи и за нас.

Мудро користи време

Ако мудро користимо своје време то ће нам такође помоћи да живимо тако да наши дани вреде пред Јеховом. За разлику од новца који се може уштедети, време се мора искористити или ће бити изгубљено. Сваки сат који протекне, заувек је изгубљен. Пошто увек има више посла него што ми можемо постићи, да ли своје време проводимо у складу с циљевима у животу? Главни циљ свих хришћана треба да буде редовно учешће у проповедању о Краљевству и делу стварања ученика (Матеј 24:14; 28:19, 20).

Мудро ћемо користити своје време само када смо дубоко свесни његове вредности. У складу с тим, у Ефешанима 5:16 смо подстакнути  да ’искупљујемо себи повољно време‘, а то значи узети га од мање важних ствари. Према томе, потребно је смањити активности које краду време. Превише гледања телевизије или сурфовања по Интернету, читање бескорисног световног материјала или претерана рекреација и забава може нас исцрпсти. Поред тога, претерано нагомилавање материјалних добара може одузети време које је потребно да бисмо стекли мудро срце.

Поборници пажљивог трошења времена кажу: „Немогуће је добро искористити време без јасно дефинисаних циљева.“ Они предлажу пет мерила за постављање циљева — они треба да буду специфични, да се могу мерити, достижни, реални и временски утврђени.

Један вредан циљ јесте побољшати се у свом читању Библије. Први корак је да конкретизујемо наш циљ — да прочитамо целу Библију. Следећи корак је да поставимо краткорочне циљеве. Тако можемо пратити свој напредак. Требало би да нас циљеви подстакну да се напрежемо и напредујемо. Они такође морају да буду достижни и реални. Морају се узети у обзир и личне способности, вештине као и расположиво време. Некима треба више времена да би остварили циљ. На крају, наш циљ мора бити временски утврђен. Када одредимо у ком року треба да испунимо свој циљ то нас може додатно мотивисати.

Сви чланови бетелске породице широм света, било да служе у светској централи Јеховиних сведока или у некој од подружница, имају специфичан циљ да прочитају целу Библију током своје прве године у Бетелу. Они увиђају да продуктивно читање Библије доприноси њиховом духовном напретку и ближем односу с Јеховом, који их учи за њихово добро (Исаија 48:17). Можемо ли и ми себи поставити за циљ да редовно читамо Библију?

Користи од тога када своје дане учинимо вредним

Поклањање главне пажње духовним стварима довешће до безбројних благослова. Један од благослова је тај да то доприноси већем успеху и смислу у животу. Редовна комуникација с Јеховом путем искрене молитве приближава нас њему. Сам чин молитве је израз вере у њега. Дневно читање Библије и на Библији заснованих публикација које обезбеђује „верни и разборити роб“, показује нашу спремност да слушамо Бога када нам говори (Матеј 24:45-47). То нам помаже да стекнемо мудро срце као и да доносимо исправне одлуке и правимо мудре изборе у животу (Псалам 1:1-3).

Ми налазимо задовољство у слушању Јеховиних заповести јер нам то не представља терет (1. Јованова 5:3). Док настојимо да сваки наш дан пред Јеховом буде вредан, ми јачамо свој однос с њим. Такође, духовно подржавамо сухришћане. Таква дела радују Јехову Бога (Пословице 27:11). И нема веће награде од тога да имамо Јеховино одобравање сада и заувек!

[Слика на 21. страни]

Хришћани озбиљно гледају на духовне ствари

[Слике на 22. страни]

Да ли мудро користиш своје време?

[Слика на 23. страни]

Ми јачамо свој однос с Јеховом док се трудимо да нам сваки дан буде вредан у његовим очима