Места за обожавање — да ли су нам потребна?

’На хиљаде ходочасника из разних делова земље носи шарену одећу; групе Индијанаца у ритму бубњева изводе плесове за које се верује да потичу из времена још од пре доласка шпанских освајача; верници који се уз много напора на коленима пробијају кроз масу до светилишта испуњавају предворје базилике и улице око ње.

ОВАКО су новине El Economista описале огромну масу људи која се окупила у децембру 2001. Тада је око три милиона људи посетило базилику у главном граду Мексика да би показало своју веру у Девицу од Гваделупа. Друге религиозне грађевине, као што је базилика светог Петра у Риму, исто тако привлаче мноштва посетилаца.

Религиозне грађевине заузимају посебно место у срцу многих који желе да обожавају Бога. „Црква је за мене била место где сам могла да будем близу Бога“, каже Марија из Бразила. „То је било свето место. Веровала сам да одласком у цркву чистим душу и да је грех ако сваке недеље не одем на мису и не исповедим се.“ Консуело из Мексика каже: „Црква је у мени будила дубоке емоције; много ми је значила. Док сам била у цркви, осећала сам се као да сам на небу.“

Иако неки придају велику важност црквама, други сумњају да су оне потребне као места за обожавање. Говорећи о слабој посећености цркава, Питер Сајберт, један католички свештеник из Енглеске, каже: „[Људи] узимају из религије оно што им се свиђа. Многи старији су католици и они живе по својој вери, али међу млађима нема ни трунке преданости.“ У лондонским новинама Daily Telegraph од 20. новембра 1998, стајало је једно запажање: „Од 1979, у  Енглеској је затворено око 1 500 цркава у поређењу с 495 отворених и 150 реновираних.“

Године 1997, новине Süddeutsche Zeitung из Минхена, известиле су: „Цркве се претварају у биоскопе и станове: верници не иду у цркву, места за обожавање се користе у друге сврхе... Оно што је у Холандији и Енглеској већ постало традиција, сада се догађа и у Немачкој.“ Те новине су додале: „Човек би могао да наброји 30 или 40 спектакуларних случајева продаје цркава у Немачкој у последњих неколико година.“

Да ли су религиозне грађевине заиста неопходне да би се обожавао Бог? Да ли се у Библији налази преседан за данашње базилике и китњасте цркве? Какве су грађевине биле повезане са обожавањем правог и живог Бога? Чему нас те грађевине могу поучити у погледу потребе за местима за обожавање и у погледу тога шта тамо треба да се догађа?