Не остављај састанке

’Не остављајмо своје састанке, као што неки имају обичај‘, каже Писмо, ’већ охрабрујмо једни друге, и то тим више што видимо да се приближава дан‘ (Јеврејима 10:25). Очигледно је да је правим обожаваоцима потребно неко место за обожавање где би се састајали и где би ’пазили једни на друге и подстицали се на љубав и добра дела‘ (Јеврејима 10:24).

У ПРВОМ веку наше ере, када је апостол Павле записао горе наведене речи, импресиван храм у Јерусалиму служио је Јеврејима као место за обожавање. Осим њега, постојале су и синагоге. Исус је ’поучавао у синагоги и у храму, где су се сакупљали сви Јевреји‘ (Јован 18:20).

На каква места за састајање је Павле мислио када је подстакао хришћане да се састају да би храбрили једни друге? Да ли храмско уређење у Јерусалиму пружа било какав преседан за велелепна религиозна здања хришћанског света? Када су такозвани хришћани почели да граде огромна религиозна здања?

’Дом Божјем имену‘

Прва упутства у погледу места за обожавање Бога налазе се у библијској књизи Излазак. Јехова Бог је наложио свом изабраном народу — Израелу — да изгради „шатор од састанка“. Тамо је требало да се чувају ковчег савеза и други свети предмети. Након  што је био завршен 1512. пре н. е., „шатор се напуни славе Јеховине“. Тај преносиви шатор је више од четири века служио као централно обележје уређења које је Бог успоставио да би људи могли да му приступе (Излазак, поглавља 25-27; 40:33-38). Када говори о овом шатору, Библија га још назива ’домом Јеховиним‘ (1. Самуилова 1:9, 24).

Касније је Давид, када је био краљ у Јерусалиму, изразио снажну жељу да изгради трајан дом који ће славити Јехову. Међутим, пошто је Давид био ратник, Јехова му је рекао: „Нећеш ти сазидати дом имену моме.“ Уместо тога, Он је изабрао да Давидов син Соломон сагради храм (1. Летописа 22:6-10). После изградње која је трајала седам и по година, Соломон је 1026. пре н. е. посветио храм. Јехова је показао да одобрава ту грађевину следећим речима: „Посветио сам тај дом који си сазидао да ту настаним име своје до века; а очи ће моје и срце моје вазда онде бити“ (1. Краљевима 9:3). Докле год Израелци буду верни, Јехова ће показивати наклоност према том дому. Међутим, ако се одврате од онога што је исправно, то место ће изгубити његову наклоност и ’сам дом постаће гомила рушевина‘ (1. Краљевима 9:4-9, NW; 2. Летописа 7:16, 19, 20).

Израелци су с временом скренули с правог обожавања (2. Краљевима 21:1-5). ’Тада Јехова учини да на њих крене краљ Халдеја... Он потпали дом Божји, и развали зидове Јерусалимске, преда огњу све палате његове и уништи све драгоцености његове. Навуходоносор одведе као робље у Вавилон све оно што утече од мача; и они беху подложни њему и синовима његовим.‘ Према Библији, ово се догодило 607. пре н. е. (2. Летописа 36:15-21; Јеремија 52:12-14).

Као што је прорекао пророк Исаија, Бог је подигао персијског краља Кира да ослободи Јевреје од вавилонске доминације (Исаија 45:1). После 70-годишњег изгнанства, они су се 537. пре н. е. вратили у Јерусалим да би поново изградили храм (Јездра 1:1-6; 2:1, 2; Јеремија 29:10). После одлагања радова, храм је коначно завршен 515. пре н. е. и поново је било уведено чисто обожавање Бога. Иако овај храм није био толико славан као Соломонов, постојао је скоро 600 година. Међутим, и овај храм је постао запуштен зато што су Израелци запоставили обожавање Јехове. Када је Исус Христ дошао на земљу, краљ Ирод је радио на обнављању храма. Шта ће се догодити са овим храмом?

’Неће се оставити ни камен на камену‘

Указујући на храм у Јерусалиму, Исус је рекао својим ученицима: „Сигурно [се] неће оставити ни камен на камену који се неће развалити“ (Матеј 24:1, 2). У складу са овим речима, римска војска која је 70. н. е. дошла да угуши побуну Јевреја, уништила је место које је вековима представљало центар обожавања Бога. a Тај храм никада није био обновљен. У седмом веку је подигнута муслиманска џамија позната као Купола на стени, која је још увек на локацији на којој се некада налазило јеврејско место обожавања.

 Како је требало да Исусови следбеници врше обожавање? Да ли ће први хришћани јеврејског порекла наставити да обожавају Бога у храму коме је ускоро предстојало уништење? Где ће нејеврејски хришћани обожавати Бога? Да ли ће религиозне грађевине хришћанског света послужити као замена за храм? Разговор између Исуса и једне Самарићанке пружа нам одговоре на ова питања.

Самарићани су вековима обожавали Бога у једном великом храму који се налазио на гори Гаризим у Самарији. „Наши праочеви су обожавање вршили на овој гори“, рекла је Самарићанка Исусу, „а ви кажете да је у Јерусалиму место где треба вршити обожавање.“ Одговарајући, Исус је рекао: „Веруј ми, жено: долази час када Оца нећете обожавати ни на овој гори ни у Јерусалиму.“ Материјални храм више неће бити потребан за обожавање Јехове, а Исус је то објаснио на следећи начин: „Бог је Дух, и они који га обожавају морају да га обожавају духом и истином“ (Јован 4:20, 21, 24). Апостол Павле је касније рекао Атињанима: „Бог који је створио свет и све што је на њему, он који је Господар неба и земље, не живи у храмовима начињеним руком“ (Дела апостолска 17:24).

Јасно је да религиозне грађевине хришћанског света немају везе с храмским уређењем из претхришћанске ере и да хришћани из првог века нису имали разлога да подижу таква места. Међутим, после смрти апостола дошло је до прореченог одступања од истинитих учења — појавио се отпад (Дела апостолска 20:29, 30). Годинама пре него што се 313. н. е. римски цар Константин наводно обратио на хришћанство, тобожњи хришћани су почели да се окрећу од онога што је Исус научавао.

Константин је допринео стапању „хришћанства“ с паганском римском религијом. Дело The Encyclopædia Britannica каже: „Сам Константин је наложио да се изграде три огромне хришћанске базилике у Риму: Светог Петра, Светог Павла изван зидина и Светог Јована у Латерану. Он је... израдио један пројекат у облику крста који је постао стандард за средњовековне цркве у западној Европи.“ Реконструисана базилика светог Петра у Риму још увек се сматра центром Римокатоличке цркве.

Историчар Вил Дјурант каже: „Црква је преузела неке верске обичаје и облике обожавања који су били уобичајени у претхришћанском [паганском] Риму.“ У то спада и стил градње базилике. Од 10. до 15. века су се масовно градиле цркве и катедрале с великим нагласком на стилу градње. Тада су настала многа здања хришћанског света која се данас сматрају уметничким споменицима.

Да ли људи увек проналазе духовно окрепљење и охрабрење када обожавају у цркви? „Црква је за мене представљала оличење свега што је досадно и заморно у религији“, каже Франсиско из Бразила. „Миса је била бесмислена церемонија која се увек изнова понављала, а уопште није задовољавала моје стварне потребе. Лакнуло би ми када би се миса завршила.“ Ипак, правим верницима се заповеда да се састају. Које уређење за састајање они треба да следе?

 ’Скупштина која је у њиховој кући‘

Ако осмотримо како су се састајали верници из првог века, установићемо на који начин данашњи хришћани треба да се састају. Писмо указује да су се хришћани обично састајали у приватним кућама. На пример, апостол Павле је написао: „Поздравите Приску и Акилу, моје сараднике у Христу Исусу... поздравите и скупштину која је у њиховој кући“ (Римљанима 16:3, 5; Колошанима 4:15; Филимону 2). Грчка реч за ’скупштину‘ (еклезија) у неким српским преводима, као што је превод Даничић-Караџић, преведена је с црква. Међутим, та грчка реч не указује на грађевину већ на групу људи који су окупљени ради остварења неког заједничког циља (Дела апостолска 8:1; 13:1). За обожавање које практикују прави хришћани нису потребне неке китњасте религиозне грађевине.

Како су изгледали састанци у првим хришћанским скупштинама? Када је говорио о хришћанским састанцима, ученик Јаков је користио један облик грчке речи синагогин (Јаков 2:2). Ова грчка реч значи „сакупљање“ и користи се заједно с речју еклезија. Међутим, реч „синагога“ је с временом попримила значење места, то јест објекта где се одржавао састанак. Први хришћани јеврејског порекла знали су шта се догађало у синагогама. b

Док су се Јевреји састајали у храму на годишње празнике, синагоге су служиле као локална места за учење о Јехови и за поучавање Закону. Изгледа да су се састанци у синагогама састојали од молитве и читања Писма, као и од детаљног пружања објашњења и охрабрења. Када су Павле и други који су били с њим ушли у једну синагогу у Антиохији, „старешина синагоге посла по њих, говорећи: ’Људи, браћо, ако имате коју реч охрабрења за народ, реците‘“ (Дела апостолска 13:15). Први јеврејски хришћани су несумњиво следили сличан образац када су се састајали у приватним кућама, тако да су на тим састанцима учили из Писма и били духовно изграђени.

 Скупштине за изградњу

Попут првих хришћана, и Јеховини сведоци се данас састају на једноставним местима за обожавање да би добили поуке из Библије и да би уживали у здравом друштву. Много година су се састајали само у приватним кућама, а на неким местима још увек тако раде. Међутим, број скупштина је сада порастао на више од 90 000 и њихова главна места за састајање називају се Дворане Краљевства. Ти објекти нису ни раскошни, нити личе на цркве. То су практичне и једноставне грађевине које омогућавају да се сваке седмице састају скупштине од 100 до 200 људи да би слушали и да би учили из Божје Речи.

Већина скупштина Јеховиних сведока се састаје три пута седмично. Један састанак је јавно предавање о некој актуелној теми. За њим следи разматрање које се темељи на некој библијској теми или пророчанству, а као извор материјала служи часопис Кула стражара. Још један састанак је једна школа која је осмишљена за пружање поуке у томе како да се објасни библијска порука. За њим следи састанак који је посебно посвећен давању практичних предлога за хришћанску службу. Једном седмично, Сведоци се окупљају да би проучавали Библију у малим групама у приватним домовима. Сви ови састанци су отворени за јавност. Никада се не сакупљају прилози.

Раније споменути Франсиско је установио да су састанци у Дворани Краљевства изузетно корисни. Он каже: „Прво место за састајање које сам посетио била је једна пријатна зграда у центру града и из те дворане сам отишао с лепим утисцима. Присутни су били пријатељски настројени и осетио сам да међу њима влада љубав. Једва сам чекао да поново дођем. У ствари, од тада нисам пропустио ниједан састанак. Хришћански састанци су занимљиви и задовољавају моје духовне потребе. Чак и када сам због нечега обесхрабрен, идем у Дворану Краљевства уверен да ћу се кући вратити охрабрен.“

И тебе на хришћанским састанцима Јеховиних сведока очекују библијско образовање, изграђујуће друштво и прилика да хвалиш Бога. Срдачно те позивамо да дођеш у Дворану Краљевства која ти је најближа. Биће ти драго због тога.

[Фусноте]

[Слике на странама 4, 5]

Центри за обожавање Јехове били су шатор од састанка и касније храмови

[Слика на 6. страни]

Базилика светог Петра у Риму

[Слика на 7. страни]

Први хришћани су се састајали по кућама

 [Слике на странама 8, 9]

Јеховини сведоци одржавају хришћанске састанке у приватним домовима и у Дворанама Краљевства