Хришћани су потребни једни другима

„[Ми] смо удови који припадају један другоме“ (ЕФЕШАНИМА 4:25).

1. Шта једна енциклопедија каже о људском телу?

 ЉУДСКО тело је чудо стварања! The World Book Encyclopedia каже: „Људи понекад називају људско тело машином — највеличанственијом која је икада направљена. Наравно, људско тело није машина, али се умногоме може упоредити с њом. Тело је, као и машина, сачињено од мноштва делова. Сваки део тела, попут сваког дела неке машине, врши одређене функције. Међутим, сви делови раде заједно, што доводи до тога да тело или машина функционише без проблема.“

2. У ком погледу постоји сличност између људског тела и хришћанске скупштине?

² Да, свако тело има много делова и сваки од њих има важну функцију. Ни једна једина вена, ни један једини мишић или неки други део тела није бескористан. Слично томе, сваки члан хришћанске скупштине може допринети њеном духовном здрављу и лепоти (1. Коринћанима 12:14-26). Премда један члан скупштине не треба да се осећа супериорнијим од других, не треба да мисли ни да је неважан (Римљанима 12:3).

3. Како из Ефешанима 4:25 видимо да су хришћани потребни једни другима?

³ Попут делова људског тела који су међусобно зависни, и хришћани су потребни једни другима. Апостол Павле је рекао духом помазаним суверницима: „Сада кад сте одбацили лаж, говорите истину сваки са својим ближњим, јер смо удови који припадају један другоме“ (Ефешанима 4:25). Будући да они „припадају један другоме“, међу члановима духовног Израела — „Христовог тела“ — постоји комуникација пуна поверења и потпуна сарадња. Да, сви они припадају једни другима (Ефешанима 4:11-13). С њима су срећно уједињени верни хришћани са земаљском надом, који су спремни на сарадњу.

4. Како се може помоћи новима?

⁴ Сваке године се крштава на хиљаде особа које имају наду да ће живети у  рају на Земљи. Други чланови скупштине им радо помажу да ’навале ка зрелости‘ (Јеврејима 6:1-3). Та помоћ може укључивати давање одговора на библијска питања и пружање практичне помоћи у служби. Новима можемо помоћи тако што ћемо дати добар пример путем редовног учешћа на хришћанским састанцима. У време невоље можемо понудити утеху и охрабрење (1. Солуњанима 5:14, 15). Треба да тражимо начине да помогнемо другима да „ходе у истини“ (3. Јованова 4). Било да смо млади или стари, да смо тек почели да ходимо у истини или то радимо већ годинама, ми смо заиста потребни својим суверницима и можемо унапређивати њихову духовну добробит.

Они су понудили потребну помоћ

5. Како су Акила и Прискила помогли Павлу?

⁵ Неки од оних који проналазе задовољство у помагању суверницима јесу хришћански брачни парови. На пример, Акила и његова жена Прискила (Приска) помогли су Павлу. Примили су га у своју кућу, заједно су правили шаторе и помогли му да оснује нову скупштину у Коринту (Дела апостолска 18:1-4). На неки нама непознат начин, ради Павла су чак ризиковали и свој живот. Они су живели у Риму када је Павле рекао тамошњим хришћанима: „Поздравите Приску и Акилу, моје сараднике у Христу Исусу, који су своје главе ризиковали због моје душе, којима захваљујем не само ја него и све скупштине нација“ (Римљанима 16:3, 4). Попут Акиле и Прискиле, неки данашњи хришћани оснивају скупштине и помажу суобожаваоцима на разне начине, понекад ризикујући чак и свој живот да би друге Божје слуге заштитили од прогонилаца који би их мучили или убили.

6. Какву је помоћ добио Аполо?

⁶ Акила и Прискила су помогли и речитом хришћанину по имену Аполо који је поучавао Ефешане о Исусу Христу. Аполо је у то време знао само за крштење које је Јован вршио у знак покајања за грехе против савеза Закона. Увидевши да је Аполу потребна извесна помоћ, Акила и Прискила „тачније му објаснише Божји пут“. Вероватно су му објаснили да хришћанско крштење подразумева подрањање под воду и добијање светог духа. Аполо је применио оно што је научио. Касније, када је био у Ахаји, „много је помогао онима који су веровали по [Божјој] незаслуженој доброти; јер је са жаром јавно износио исцрпне доказе да Јевреји нису у праву, док је из Писма показивао за Исуса да је Христ“ (Дела апостолска 18:24-28). Коментари наших суверника често нам могу помоћи да боље разумемо Божју Реч. И у том погледу смо потребни једни другима.

Пружање материјалне помоћи

7. Како су Филипљани реаговали када је сухришћанима била потребна материјална помоћ?

⁷ Чланови хришћанске скупштине у Филипима много су волели Павла и послали су му неке материјалне ствари које су му биле неопходне док је био у Солуну (Филипљанима 4:15, 16). Када је браћи у Јерусалиму била потребна материјална помоћ, Филипљани су испољили спремност да дају чак и изнад својих могућности. Павле је толико ценио изврстан дух  своје браће и сестара из Филипа да их је узео као пример за друге вернике (2. Коринћанима 8:1-6).

8. Који је дух испољавао Епафродит?

⁸ Када је Павле био у затвору, Филипљани му нису послали само материјалне дарове већ и свог представника Епафродита. „Због Господовог дела [Епафродит је] био сасвим близу смрти, изложивши своју душу опасности“, рекао је Павле, „да би потпуно надокнадио то што нисте овде да ми лично послужите“ (Филипљанима 2:25-30; 4:18). Не знамо да ли је Епафродит био старешина или слуга помоћник. У сваком случају, био је самопожртвован и користан хришћанин, и Павлу је стварно био потребан. Да ли у твојој скупштини има некога ко је попут Епафродита?

Били су „помоћ која јача“

9. Какав пример имамо у Аристарху?

⁹ Свака скупштина изузетно цени браћу и сестре пуне љубави који су попут Акиле, Прискиле и Епафродита. Неки од наших суобожавалаца су можда умногоме попут хришћанина из првог века који се звао Аристарх. Он и други су били „помоћ која јача“ јер су можда били извор утехе или помоћи у погледу неких основних, практичних ствари (Колошанима 4:10, 11). Аристарх се показао као прави пријатељ тако што је помагао Павлу када му је то било потребно. Он је био попут особе о којој се говори у Пословицама 17:17: „Пријатељ у свако време љуби, а у невољи се братом показује.“ Зар не би требало да и сви ми настојимо да будемо „помоћ која јача“ наше сухришћане? Помоћ треба посебно да пружамо онима који су у некој невољи.

10. Који је пример Петар оставио хришћанским старешинама?

¹⁰ Посебно хришћанске старешине морају својој духовној браћи и сестрама бити помоћ која јача. Христ је рекао апостолу Петру: „Ојачај своју браћу“ (Лука 22:32). Петар је успео у томе зато што је био јак и чврст, и то посебно након Исусовог ускрсења. Старешине, свим силама настојте да спремно и обзирно радите исто јер сте потребни својим суверницима (Дела апостолска 20:28-30; 1. Петрова 5:2, 3).

11. Како нам може користити размишљање о духу који је имао Тимотеј?

¹¹ Тимотеј, Павлов сапутник, био је као старешина дубоко заинтересован за друге хришћане. Иако је имао извесних здравствених проблема, испољио је непоколебљиву веру и ’робовао је с Павлом за унапређивање добре вести‘. Апостол Павле је због тога могао да каже Филипљанима: „Немам никог другог са ставом попут његовог који ће се истински бринути за ваше ствари“ (Филипљанима 2:20, 22; 1. Тимотеју 5:23; 2. Тимотеју 1:5). Ако испољавамо Тимотејев дух, можемо бити благослов за суобожаваоце Јехове. Истина, морамо се борити против својих слабости и разних искушења, али и ми можемо и треба да испољавамо снажну веру и да с пуно љубави бринемо о својој духовној браћи и сестрама. Увек треба да имамо на уму да смо им потребни.

Жене које су бринуле о другима

12. Шта можемо да научимо из Доркиног примера?

¹² Једна од побожних жена које су бринуле о другима била је Дорка. Када је умрла, ученици су позвали Петра и одвели га у једну горњу собу. Тамо „све удовице приђоше [Петру] плачући и показујући многе доње хаљине и горње хаљине које је Дорка сашила док је била с њима“. Дорка је била враћена у живот и нема сумње да је наставила да ’обилује добрим делима и даровима милосрђа‘. У данашњој хришћанској скупштини има жена које попут Дорке шију одећу или на други начин с пуно љубави помажу онима којима је потребна помоћ. Наравно, њихова добра дела су првенствено повезана са унапређивањем интереса Краљевства и учествовањем у делу стварања ученика (Дела апостолска 9:36-42; Матеј 6:33; 28:19, 20).

13. Како је Лидија показала бригу за сухришћане?

 ¹³ Још једна богобојазна жена која је бринула о другима звала се Лидија. Била је родом из Тијатире, а живела је у Филипима када је Павле тамо проповедао око 50. н. е. Лидија је вероватно била јеврејски прозелит, али у Филипима је живело мало Јевреја и нису имали синагогу. Она и друге побожне жене су се окупиле поред реке ради обожавања када им је апостол објавио добру вест. Извештај каже: „Јехова широм отвори [Лидијино] срце да обрати пажњу на оно што је говорио Павле. Кад се крстише она и њен дом, рече усрдно молећи: ’Ако сте просудили да сам верна Јехови, уђите у мој дом и останите.‘ И напросто нас је присилила да дођемо“ (Дела апостолска 16:12-15). Лидија је желела да чини добро за друге и зато је наговорила Павла и његове пријатеље да остану код ње. Заиста ценимо када данашњи хришћани који су срдачни и пуни љубави показују сличну гостољубивост! (Римљанима 12:13; 1. Петрова 4:9).

Потребни сте нам и ви млади

14. Како се Исус Христ опходио с младима?

¹⁴ Хришћанску скупштину је основао Божји Син Исус Христ који је био пријатан и срдачан. Људи су се лепо осећали у његовом друштву јер је показивао љубав и саосећање. Када су једном приликом неки почели да доносе Исусу своју децу, његови ученици су покушали да их отерају. Али Исус је рекао: „Пустите децу да долазе к мени; не заустављајте их, јер таквима припада Божје краљевство. Заиста вам кажем: ко не прими Божје краљевство као дете, сигурно неће ући у њега“ (Марко 10:13-15). Ако желимо да добијемо благослове Краљевства, морамо бити понизни и поучљиви попут мале деце. Исус је показао да воли децу тако што их је узео у наручје и благословио их (Марко 10:16). Како је с вама младима данас? Будите сигурни да вас скупштина воли и да сте јој потребни.

15. Које су чињенице о Исусовом животу забележене у Луки 2:40-52, и који пример је он оставио младима?

¹⁵ Исус је још као дечак показао да воли Бога и Писмо. Када је имао 12 година, он и његови родитељи, Јосиф и Марија, отпутовали су из свог града Назарета у Јерусалим да би прославили Пасху. Исусови родитељи су у повратку установили да  он није у групи с којом су путовали. На крају су га пронашли како седи у једној од дворана у храму слушајући јеврејске учитеље и постављајући им питања. Изненађен што Јосиф и Марија нису знали где ће га наћи, Исус их је упитао: „Зар нисте знали да треба да сам у дому свог Оца?“ Затим се вратио кући са својим родитељима, остао им је подложан и напредовао је у мудрости и у телесном расту (Лука 2:40-52). Какав је изврстан пример Исус оставио младима! Јасно је да и они треба да слушају своје родитеље и да буду заинтересовани да уче о духовним стварима (Поновљени закони 5:16; Ефешанима 6:1-3).

16. (а) Шта су викали неки дечаци када је Исус сведочио у храму? (б) Коју предност данас имају млади хришћани?

¹⁶ С обзиром да си млада особа, можда сведочиш о Јехови у школи и од куће до куће с родитељима (Исаија 43:10-12; Дела апостолска 20:20, 21). Када је Исус кратко пре смрти сведочио и лечио људе у храму, неки дечаци су викали: „Спаси, молимо те, Сина Давидовог!“ Љути због тога, свештенички главари и писмозналци су протестовали: „Чујеш ли шта ови говоре?“ „Да“, одговорио је Исус. „Зар никада нисте читали: ’Из уста мале деце и одојчади прибавио си себи хвалу‘?“ (Матеј 21:15-17). Попут те деце, ви млади у скупштини имате величанствену предност да хвалите Бога и његовог Сина. Желимо да заједно с нама будете објавитељи Краљевства, и не само што желимо већ сте нам и потребни.

Када се догоди несрећа

17, 18. (а) Зашто је Павле организовао сакупљање прилога за хришћане у Јудеји? (б) Како је добровољно прилагање за јудејске вернике утицало на јеврејске и нејеврејске хришћане?

¹⁷ Какве год да су нам околности, љубав нас тера да помогнемо сухришћанима којима је потребна помоћ (Јован 13:34, 35; Јаков 2:14-17). Љубав према браћи и сестрама из Јудеје покренула је Павла да организује сакупљање прилога за њих у скупштинама у Ахаји, Галатији, Македонији и Азији. Можда су прогонство, грађански немири и глад коју су доживели ученици из Јерусалима довели до онога што је Павле назвао ’борбе‘, ’невоље‘ и „отимање [њихове] имовине“ (Јеврејима 10:32-34; Дела апостолска 11:27–12:1). Он је зато основао један фонд за сиромашне хришћане у Јудеји (1. Коринћанима 16:1-3; 2. Коринћанима 8:1-4, 13-15; 9:1, 2, 7).

¹⁸ Добровољни прилози за свете у Јудеји доказали су да су јеврејски и нејеврејски обожаваоци Јехове били браћа. Могућност давања прилога је нејеврејским хришћанима пружало прилику да покажу захвалност јудејским суобожаваоцима за духовно богатство које су добили од њих. Дакле, практиковало се дељење које је било и материјалне и духовне природе (Римљанима 15:26, 27). Прилагање за суобожаваоце који су у оскудици и данас је добровољно и подстакнуто љубављу (Марко 12:28-31). И у овом погледу смо потребни једни другима како би дошло до изједначавања тако да ’ко има мало, нема премало‘ (2. Коринћанима 8:15).

19, 20. Наведи један пример који показује како Јеховин народ пружа помоћ када се догоди катастрофа.

¹⁹ Будући да знамо да смо као хришћани потребни једни другима, брзи смо када треба да се притекне у помоћ нашој браћи и сестрама у вери. На пример, осмотри  шта се догодило почетком 2001. у Салвадору када је у тој држави дошло до разорних земљотреса услед чега су настали и одрони земље. У једном извештају је стајало: „Браћа из свих крајева Салвадора су организовала хуманитарну помоћ. У помоћ су нам прискочиле групе браће из Гватемале, Сједињених Држава и Канаде... У кратком року је изграђено више од 500 кућа и 3 лепе Дворане Краљевства. Напорним радом и сарадњом ове самопожртвоване браће дато је велико сведочанство.“

²⁰ У једном извештају из Јужне Африке било је речено: „Ужасне поплаве које су опустошиле велике делове Мозамбика погодиле су и много наше хришћанске браће. Подружница из Мозамбика се постарала да се удовољи већини њихових потреба. Међутим, тамошња подружница је затражила да пошаљемо браћи добру половну одећу. За нашу браћу из Мозамбика смо сакупили толико одеће да смо послали један 12 метара дугачак контејнер.“ Да, и на ове начине смо потребни једни другима.

21. Чиме ће се позабавити следећи чланак?

²¹ Као што је раније поменуто, важни су сви делови људског тела. Сигурно да исто важи и за хришћанску скупштину. Сви њени чланови су потребни једни другима. Осим тога, они треба и надаље да служе уједињено. Следећи чланак ће се позабавити неким факторима који то омогућавају.

Како би одговорио?

• Каква сличност постоји између људског тела и хришћанске скупштине?

• Како су први хришћани реаговали када је суверницима била потребна помоћ?

• Који библијски примери показују да су хришћани потребни једни другима, и да помажу једни другима?

[Питања за разматрање]

[Слика на 10. страни]

Акила и Прискила су бринули о другима

[Слике на 12. страни]

Када се догоди нека несрећа, Јеховине слуге се међусобно помажу, а помажу и другима