Шта Исус Навин није заборавио

„МОЈСИЈЕ слуга мој, умре“, рекао је Јехова, „устани сад, пређи преко тог Јордана, ти и сав тај народ у земљу коју [им] дајем“ (Исус Навин 1:2). Какав је само задатак стајао пред Исусом! Он је био Мојсијев помоћник скоро 40 година. А сада му је речено да заузме место свог господара и да синове Израела, који су често били својеглави, води у Обећану земљу.

Кад је Исус Навин размишљао о томе шта је пред њим стајало, можда је мислио на кушње с којима се већ суочавао и како их је савладавао. Оно чега се он тада сећао несумњиво је за њега било од непроцењиве помоћи а то може користити и данашњим хришћанима.

Од роба до заповедника

Исус Навин се сећао дугогодишњег ропства (Излазак 1:13, 14; 2:23). Можемо само претпоставити шта је доживљавао током тог периода пошто Библија не говори о тим појединостима. Можда је током свог служења у Египту научио да буде добар организатор па је могао да помогне при организовању бекства Јевреја и ’великог мноштва других људи‘ из те земље (Излазак 12:38).

Исус Навин је припадао Јефремовом племену. Његов деда Елисама био је кнез племена и очигледно је предводио 108 100 наоружаних људи једне од троплеменских чета у Израелу (Бројеви 1:4, 10, 16; 2:18-24; 1. Летописа 7:20, 26, 27). Ипак, када су убрзо после њиховог доласка из Египта Амаличани напали Израелце, Мојсије је позвао Исуса да организује одбрану (Излазак 17:8, 9а). Зашто башњега, а не његовог деду или оца? Једно од мишљења  гласи: „Пошто је био поглавица значајног Јефремовог племена и човек који је већ био добро познат по својим организационим способностима у ког су људи имали потпуно поверење, Исус је према Мојсијевом мишљењу био најподеснији вођа за одабирање и организовање војника“.

Како год да је било, када је изабран, Исус је чинио управо онако како је Мојсије наредио. Иако су Израелци били потпуно неискусни у ратовању, Исус је био уверен у Божју помоћ. Зато када је Мојсије рекао: „Ја ћу сутра стати на врх брда са штапом Божјим у руци“, то је за њега било довољно. Мора да се сетио како је Јехова скоро био уништио највећу војну силу тог доба. Следећег дана, када је Мојсије подигао своје руке и уздигнуто их држао све до заласка сунца, ниједан противник није могао да се одупре Израелцима и Амаличани су били поражени. Онда је Јехова наредио Мојсију да то запише у једну књигу и да ’каже Исусу‘ Божју објаву: ’Избрисаћу спомен Амалика испод неба‘ (Излазак 17:9б-14). Да, Јехова ће непогрешиво извршити ту пресуду.

Као Мојсијев помоћник

Тај догађај са Амаличанима је сигурно зближио Исуса и Мојсија. Исус је имао част да „од младости своје“ па до Мојсијеве смрти буде његов лични помоћник или „слуга“, што је био период од око 40 година (Бројеви 11:28).

У ту службу су биле укључене предности и одговорности. На пример, када су се Мојсије, Арон, Аронови синови и 70 израелских старешина попели на гору Синајску и видели Јеховину славу, међу њима је вероватно био и Исус Навин. Као Мојсијев помоћник, он је с њим отишао даље, и очигледно је остао на извесној удаљености кад је Мојсије ушао у облак који симболизује Јеховину присутност. Вредно пажње је то што је Исус изгледа остао на тој гори 40 дана и 40 ноћи. Он је верно чекао повратак свог господара, јер када је Мојсије почео да силази с плочама сведочанства, Исус га је дочекао (Излазак 24:1, 2, 9-18; 32:15-17).

После догађаја у ком су Израелци извршили идолопоклонство пред златним телетом, Исус је и даље помагао Мојсију у шатору од састанка ван логора. Тамо је Јехова говорио Мојсију лицем к лицу. Али, када се Мојсије вратио у логор, Исус ’није излазио из шатора‘. Можда је морао да остане како би спречио Израелце да  нечисти уђу у шатор. Колико је само озбиљно схватио ту одговорност! (Излазак 33:7, 11)

Пријатељство с Мојсијем, који је према историчару Јосифу био 35 година старији од Исуса, мора да је силно ојачало његову веру. Њихов однос се може назвати „спој зрелости и младости, учитеља и ученика“, који је довео до тога да Исус постане „одлучан, поуздан мушкарац“. Ми немамо у својој средини пророка као што је Мојсије, али скупштине Јеховиног народа заиста имају старије особе које својим искуством и духовношћу представљају прави извор снаге и охрабрења. Да ли их цениш? Да ли извлачиш користи из дружења с њима?

Ухода у Ханану

Један пресудан догађај у животу Исуса Навина одиграо се убрзо након што су Израелци добили Закон. Он је изабран да представља своје племе кад је требало уходити Обећану земљу. Та прича је добро позната. Свих 12 ухода се сложило с тим да у тој земљи заиста ’тече млеко и мед‘, као што је Јехова и обећао. Међутим, десет ухода које нису имале веру страховале су да Израелци не би могли да истерају становнике из те земље. Само су Исус и Халев говорили народу да се не побуне из страха, јер ће Јехова сигурно бити с њима. На то се читав збор побунио и говорио да ће њих двојицу каменовати. Можда би то и учинили да Јехова није интервенисао тако што је показао своју славу. Зато што нису имали веру, Бог је одлучио да у Ханан не уђе ниједан од оних који су избројени од 20 година и више. Од свих њих преживели су само Исус, Халев и Левити (Бројеви 13:1-16, 25-29; 14:6-10, 26-30).

Зар сви они нису видели Јеховина моћна дела у Египту? Откуд је онда Исус имао веру у Божју помоћ док је већина сумњала? Сигурно је у мислима имао све што је Јехова обећао и испунио, и медитирао је о томе. Много година касније могао је рећи да ’није изостало ништа од свега добра што је Јехова обрекао Израелцима, све се испунило‘ (Исус Навин 23:14). Према томе, он је веровао да ће Јехова сигурно испунити свако обећање које је дао везано за будућност (Јеврејима 11:6). То треба да подстакне особу да се упита: ’А шта је са мном? Да ли се трудим да проучавам и размишљам о Јеховиним обећањима и да се тако уверавам у њихову поузданост? Да ли верујем да Бог може да ме заштити заједно са својим народом током предстојеће велике невоље?‘

Не само што је Исус показао веру већ је такође показао и моралну снагу. Само су он и Халев заузели став за Јехову, а цео збор је говорио да ће их каменовати. Како би се ти осећао? Уплашено? Исус се није тако осећао. Он и Халев су одлучно рекли оно у шта су веровали. Можда ће бити потребно да и ми због своје лојалности Јехови једног дана поступимо на исти начин.

Извештај о уходама нам такође говори да је име Исуса Навина промењено. Његовом имену које на изворном језику гласи Хошеа, што значи „спасење“, Мојсије је додао слог који указује на Божје име и назвао га је Јехошуа, што значи „Јехова је спасење“. Септуагинта преводи његово име са „Исус“ (Бројеви 13:8, 16). У складу с тим великим именом, Исус је отворено објављивао да је Јехова спасење. Није било случајно што му је име промењено. То је показало Мојсијево поштовање према Исусовој личности и било је у складу с повлашћеном улогом коју ће Исус имати у вођењу нове генерације у Обећану земљу.

Израелци су лутали по пустоши 40 тешких година док њихови очеви нису помрли. Не знамо ништа о Исусу из тог периода. Ипак, мора да је из таквог живота извукао многе поуке. Вероватно је био сведок Божје пресуде над побуњеницима Корејом, Датаном и Авироном и њиховим следбеницима, и над онима  који су били умешани у срамно обожавање Велфегора. Несумњиво је Исус с великом тугом схватио да ни Мојсије неће моћи да уђе у Обећану земљу зато што није прославио Јехову кад је била у питању вода Мерива (Бројеви 16:1-50; 20:9-13; 25:1-9).

Наименован као Мојсијев наследник

Док му се ближила смрт, Мојсије је тражио од Бога да именује његовог наследника тако да израелска нација не постане “као овце које немају пастира“. Какав је био Јеховин одговор? Исус, ’човек у коме је дух‘, требало је да буде наименован пред целим збором. Требало је да га слушају. Каква препорука! Јехова је видео Исусову веру и способност. Вођење Израела није могло бити поверено квалификованијој особи (Бројеви 27:15-20). Ипак, Мојсије је знао да се Исус суочавао са огромним изазовима. Из тог разлога Мојсије је подстицао свог наследника да буде „срчан и храбар“, јер ће Јехова бити с њим (Поновљени закони 31:7, 8).

Сам Бог је Исусу поновио то исто охрабрење и додао: ’Држи се и владај у свему по закону који је прописао Мојсије, слуга мој. Не одступај од њега ни на десно ни на лево, да би успео у свим предузећима својим. Нека се не удаљи од уста твојих ова књига закона; размишљај о њој дан и ноћ, да радиш све како је у њој написано; јер ћеш тада бити срећан у потхватима својим и успећеш. Нисам ли ти дао ову заповест: Буди јак и храбар? Не плаши се и не запрепасти се, јер је Јехова, Бог твој, с тобом у свему чега се подухватиш‘ (Исус Навин 1:7-9).

С Јеховиним речима које су му одзвањале у ушима и са искуством које је већ имао, зар је Исус могао да сумња? Освајање земље је било засигурано. Проблеми ће наравно да искрсну, од којих први уопште неће бити безначајан, наиме прелазак реке Јордан у време кад она плави. Ипак, Сам Јехова је наредио: „Устани сад, пређи преко тог Јордана.“ Онда, који би већи проблем могао да настане? (Исус Навин 1:2).

Узастопни догађаји у животу Исуса Навина — освајање Јерихона, постепено покоравање израелских непријатеља и подела земље — показују да он никада није изгубио из вида Божја обећања. Пред крај свог живота, када је Јехова дао Израелу мир од непријатеља, Исус је сакупио народ да размотре Божје поступање са Израелцима и да их подстакне да му служе целим срцем. Након тога Израел је, несумњиво подстакнут примером свог вође, свечано обновио свој савез с Јеховом и затим, ’Израел је служио Јехови свега века Исусова‘ (Исус Навин 24:16, 31).

Исус Навин нам даје изврстан пример. Данас се хришћани суочавају с бројним испитима вере. Успешно излажење на крај с њима од пресудне је важности да бисмо и даље имали Јеховино одобравање и да би на крају наследили његова обећања. Исусов успех је зависио од његове снажне вере. Истина је да не можемо видети она Јеховина моћна дела која је Исус видео, али ако би неко у њих посумњао, библијска књига која носи Исусово име сведочи о поузданости Јеховине речи. Ако свакодневно читамо Божју Реч и водимо рачуна да је применимо у животу онда ћемо и ми попут Исуса бити мудри и успешни.

Да ли си понекад повређен понашањем сухришћана? Размисли о Исусовој истрајности који је током 40 година, иако није ни у чему погрешио, био принуђен да са својим безверним народом лута по пустоши. Да ли ти је тешко заузети став за оно у шта верујеш? Сети се шта су Исус и Халев учинили. За своју веру и послушност примили су величанствену награду. Да, Исус Навин је заиста веровао да ће Јехова испунити сва своја обећања. Нека то исто важи и за нас (Исус Навин 23:14).

[Слика на 10. страни]

Дружење с Мојсијем ојачало је веру Исуса Навина

[Слика на 10. страни]

Исус Навин и Халев су се уздали у Јеховину моћ

[Слика на 10. страни]

Вођство Исуса Навина подстакло је народ да се држи Јехове