Питања читалаца

Шта је Павле мислио када је рекао: „Кад год једете овај хлеб и пијете ову чашу“?

Указујући на обичај одржавања Меморијала Исусове смрти, Павле је писао: „Кад год једете овај хлеб и пијете ову чашу, објављујете Господову смрт, док он не дође“ (1. Коринћанима 11:25, 26). Неки сматрају да фраза „кад год“ овде указује на то да Христову смрт треба често обележавати, у смислу много пута. Из тог разлога је обележавају више него једном годишње. Да ли је Павле то мислио?

Прошло је скоро 2 000 година од како је Христ увео Меморијал своје смрти. Стога, одржавање Меморијала само једном годишње значи да је од 33. н. е. био одржан пуно пута. Међутим, Павле у 1. Коринћанима 11:25, 26 није разматрао колико често, већ како треба одржавати Меморијал. На изворном грчком, он није употребио реч полакис, која значи „често“. Уместо тога, употребио је реч осакис, која значи „кад год“, једну фразу са значењем „било када“, „сваки пут кад“. Павле је у ствари говорио: ’Сваки пут када ово чините, објављујете Господову смрт.‘ a

Колико често, онда, треба одржавати Меморијал Исусове смрти? Одговарајуће је да се одржава само једном годишње. То је заиста меморијал, а меморијали се обично одржавају сваке године. Поред тога, Исус је умро на дан јеврејске Пасхе, која се прослављала једном годишње. Одговарајуће томе, Павле је указао на Исуса као на ’Христа, нашу пасху‘ с обзиром да је Исусова жртвена смрт отворила духовним Израелцима пут у живот, баш као што је и прва пасхална жртва сачувала на животу израелске прворођенце у Египту и отворила нацији пут из ропства у слободу (1. Коринћанима 5:7; Галатима 6:16). Ова повезаност с годишњом јеврејском Пасхом даљњи је доказ да Меморијал Исусове смрти треба одржавати само једном годишње.

Штавише, Павле је повезао Исусову смрт с једним другим јеврејским годишњим празником, Даном помирења. У Јеврејима 9:25, 26 читамо: „Нити је [Исус] ушао да би себе често приносио, као што првосвештеник из године у годину [на Дан помирења] улази у свето место с крвљу која није његова. . . Али сада се појавио једном за свагда на свршетку система̂ ствари, да самим собом као жртвом одстрани грех.“ Пошто је Исусова жртва заменила годишњу жртву која се приносила на Дан помирења, на месту је да се Меморијал његове смрти одржава једном годишње. Библија не пружа ниједан разлог на основу ког би се Меморијал чешће одржавао.

У складу с тим, историчар Јохан Лоренс фон Мосхајм извештава да су у другом веку хришћани из Мале Азије имали обичај да Меморијал Исусове смрти одржавају „четрнаестог дана првог јеврејског месеца [Нисана]“. Тек је у каснијем раздобљу у хришћанству постао обичај да се овај догађај одржава чешће него једном годишње.

[Фуснота]