Утеха за оне који пате

ВЕКОВИМА је питање зашто Бог допушта патњу збуњивало многе филозофе и теологе. Неки су тврдили да Бог, с обзиром да је свемоћан, сигурно сноси одговорност за патњу. Писац проповеди The Clementine Homilies, апокрифног дела из другог века, тврдио је да Бог влада светом са обе руке. „Левом руком“, Ђаволом, наноси патњу и бол, а „десном руком“, Исусом, спасава и благосиља.

Други, који нису могли да прихвате идеју да Бог уопште и допушта патњу чак и ако је он сам не проузрокује, изабрали су да поричу постојање патње. „Зло је само илузија, без икакве стварне основе“, написала је Мери Бејкер Еди. „Ствари као што су грех, болест и смрт ишчезле би када бисмо их сматрали ништавношћу“ (Science and Health With Key to the Scriptures).

Због трагичних догађаја који су се одиграли током историје, нарочито од Првог светског рата наовамо, многи су закључили да Бог једноставно не може да спречи патњу. „Мислим да се после холокауста придев свемоћни више не може тако лако односити на Бога“, написао је јеврејски изучавалац Давид Волф Силверман. „Ако би некако ваљало схватити Бога“, додао је он, „онда би Његова доброта морала да буде спојива с постојањем зла, и то само под условом да Он није свемоћан.“

Међутим, тврдње да је Бог у неку руку саучесник у патњи, да није способан да је спречи или да је патња само производ наше маште, не пружају готово никакву утеху онима који пате. И што је још важније, таква веровања су у тоталној супротности с праведним, моћним и брижним Богом кога можемо упознати читајући Библију (Јов 34:10, 12; Јеремија 32:17; 1. Јованова 4:8). Шта онда Библија каже, зашто је дозвољено да постоји патња?

Откуд патња?

Бог није створио људе да пате. Баш напротив, он је први људски пар, Адама и Еву, обдарио савршеним умом и телом, припремио им је предиван врт који им је служио као дом и дао им је смисаон и задовољавајућ посао (Постање 1:27, 28, 31; 2:8). Међутим, њихова даљња срећа је зависила од признавања Божјег владања и његовог права да одлучује шта је добро, а шта лоше. То Божје право било је представљено дрветом које се звало ’дрво познања добра и зла‘ (Постање 2:17). Адам и Ева би слушањем Божје заповести да не једу с тог дрвета показали да су му подложни. a

Нажалост, Адам и Ева нису послушали Бога. Једно бунтовно духовно створење, које је касније означено као Сатана Ђаво, убедило је Еву да за њу није најбоље да слуша Бога. Штавише, Бог ју је наводно лишио нечег изузетно пожељног — независности, права да сама бира шта је добро, а шта  лоше. Сатана је тврдио да ће јој се, ако поједе плод с тог дрвета, ’отворити очи, па ће постати као бог, познајући добро и зло‘ (Постање 3:1-6; Откривење 12:9). Заведена могућношћу да буде независна, Ева је узела забрањени плод, а и Адам је убрзо урадио исто.

Адам и Ева су тог истог дана почели да осећају последице своје побуне. Одбацивши Божју владавину, изгубили су заштиту и благослове које би имали да су били подложни Богу. Бог их је истерао из Раја и рекао је Адаму: „Земља ће бити проклета с тебе. С муком ћеш се од ње хранити свих дана века свога; Са знојем лица свога најешћеш се хлеба, докле се не вратиш у земљу“ (Постање 3:17, 19). Адам и Ева су постали подложни болести, болу, старости и смрти. Патња је тако постала део људског живота (Постање 5:29).

Решавање питања

Неко би могао да пита: ’Зар Бог једноставно није могао да пређе преко Адамовог и Евиног греха?‘ Није, зато што би то још више поткопало поштовање његовог ауторитета и можда би охрабрило друге да се у будућности побуне, што би још више довело до патњи (Проповедник 8:11). Сем тога, толерисање такве непослушности би од Бога направило саучесника у неисправном поступању. Библијски писац Мојсије нас подсећа: „Савршено је његово дело, и прави су путеви његови; веран је он Бог, нема у њему неправде, праведан је и истинит“ (Поновљени закони 32:4). Да би деловао у складу са својим принципима, Бог је морао да пусти да Адам и Ева осете последице своје непослушности.

Зашто Бог није одмах уништио први људски пар и Сатану, невидљивог подстрекача њихове побуне? Могао је то да уради. Адам и Ева не би добили потомство које би наследило патњу и смрт. Међутим, такво испољавање Божје моћи не би доказало праведност Божјег ауторитета над његовим интелигентним створењима. Надаље, да су Адам и Ева умрли без деце, то би значило да Бог није успео да оствари своју намеру да напуни земљу њиховим савршеним потомцима (Постање 1:28). Међутим, „није Бог човек... Што он рече, неће ли учинити? што обећа, неће ли извршити?“ (Бројеви 23:19).

Будући да је савршено мудар, Јехова Бог је одлучио да дозволи да се побуна настави једно извесно време. Тиме би побуњеницима било пружено довољно прилике да осете последице независности од Бога. Историја ће јасно показати да је човеку потребно Божје вођство и да је Божја владавина супериорнија у односу на људску или сатанску. Бог је у исто време предузео и кораке да би засигурао да ће се остварити његова првобитна намера за земљу. Он је обећао да ће доћи једно „семе“, или „потомство“, које ће ’згазити Сатанину главу‘ и тиме једном за свагда окончати његову побуну и одстранити њене последице (Постање 3:15).

То обећано Семе је био Исус Христ. У 1. Јовановој 3:8 читамо да се „појавио Син Божји, да разори Ђаволова дела“. Он је то учинио тако што је положио свој савршени људски живот и тако платио цену за откуп Адамове деце од наслеђеног греха и смрти (Јован 1:29; 1. Тимотеју 2:5, 6). Онима који заиста исказују веру у Исусову жртву обећано је трајно ослобођење од патње (Јован 3:16; Откривење 7:17). Када ће се то догодити?

 Крај патњи

Одбацивање Божјег ауторитета је довело до неизрецивих патњи. Зато је сасвим прикладно што Бог треба да помоћу посебног испољавања свог ауторитета оконча људску патњу и оствари своју првобитну намеру за земљу. Исус је говорио о томе када је учио своје следбенике да се моле: „Оче наш, који си на небесима... нека дође краљевство твоје. Нека буде воља твоја, како на небу тако и на земљи“ (Матеј 6:9, 10).

Готово да је истекло време које је Бог дао људима да експериментишу с владавинама. Његово Краљевство је, у складу са испуњењем библијских пророчанстава, успостављено на небесима 1914. са Исусом Христом као његовим Краљем. b Оно ће ускоро разбити и уништити све људске владавине (Данило 2:44).

Исус је током своје кратке службе на земљи у малом обиму приказао које ће благослове човечанству донети поново успостављена Божја владавина. Јеванђеља пружају доказ да је Исус био саосећајан према сиромашним и дискриминисаним људима. Лечио је болесне, хранио гладне и ускрсавао мртве. Чак су га и природне силе слушале (Матеј 11:5; Марко 4:37-39; Лука 9:11-16). Помисли само на то шта ће све Исус постићи када у корист свих послушних људи буде у потпуности применио своју откупну жртву! Библија обећава да ће Бог, путем Христове владавине, „обрисати сваку сузу с [људских] очију, и смрти више неће бити, нити ће више бити туге, ни вике, ни боли“ (Откривење 21:4).

Утеха за оне који пате

Заиста је охрабрујуће знати да наш Бог Јехова, оличење љубави и моћи, брине за нас и да ће ускоро донети олакшање човечанству! Обично озбиљно болестан пацијент спремно прихвата лечење које ће му помоћи чак и ако је оно изузетно болно. Слично томе, ако знамо да ће начин на који Бог решава ствари донети вечне благослове, то спознање нас може подржати без обзира на то с каквим се привременим тешкоћама суочавамо.

Рикардо, споменут у претходном чланку, научио је да извлачи утеху из библијских обећања. „После смрти моје жене, имао сам снажну жељу да будем сам“, присећа се он, „али убрзо сам схватио да то неће вратити моју жену и да ће само погоршати моје емоционално стање.“ Уместо тога, Рикардо се држао своје рутине посећивања хришћанских састанака и разговарања с другима о библијској поруци. „Осетио сам да ме Јехова подржава с пуно љубави и видео сам како је одговорио на моје молитве за на изглед мале ствари и то ме је приближило њему“, каже Рикардо. „Та свесност да ме Бог воли ми је помогла да издржим оно што је несумњиво била најтежа кушња  у мом животу.“ Он признаје: „Моја жена ми још увек много недостаје, али сада чврсто верујем да нам ништа што Јехова дозволи да се догоди не може нанети трајну штету.“

Да ли и ти, попут Рикарда и милиона других, чезнеш за временом када се данашње патње човечанства „неће помињати, нити ће на ум долазити“? (Исаија 65:17). Буди сигуран да ћеш и ти доживети благослове Божјег Краљевства ако будеш следио библијски савет: „Тражите Јехову, док се може наћи, призивајте њега док је близу“ (Исаија 55:6).

У томе ћеш успети ако читање и пажљиво проучавање Божје Речи ставиш на прво место у свом животу. Упознај Бога и онога кога је послао, Исуса Христа. Настој да живиш у складу с Божјим мерилима и тако покажи да си спреман да се подложиш његовом суверенитету. Такав начин живота ће ти већ сада донети више среће упркос кушњама с којима ћеш се можда суочити, а у будућности ће ти донети живот у свету у ком неће бити патње (Јован 17:3).

[Фусноте]

[Оквир на странама 6, 7]

КАКО СЕ МОЖЕМО ИЗБОРИТИ С ПАТЊОМ?

’Све своје бриге баците на Бога‘ (1. Петрова 5:7). Осећања збуњености, љутње и усамљености су сасвим природна када патимо или када видимо како пати неко кога волимо. Ипак, буди сигуран да Јехова разуме наша осећања (Излазак 3:7; Исаија 63:9). Попут верних људи из древних времена, можемо му отворити срце и рећи своје сумње и бриге (Излазак 5:22; Јов 10:1-3; Јеремија 14:19; Авакум 1:13). Он можда неће неким чудом уклонити наше кушње, али нам у одговору на искрене молитве може дати мудрост и снагу да изађемо на крај с њима (Јаков 1:5, 6).

„Не чудите се болним кушњама које подносите, као да вам се догађа нешто чудно“ (1. Петрова 4:12, New International Version). Петар овде говори о прогонству али се оно што је рекао може применити и на било какву патњу коју подноси неки верник. Људи пате услед сиромаштва, болести и губитка вољених. Библија каже да свакога сналазе ’време и непредвиђени догађаји‘ (Проповедник 9:11, NW). Такве ствари су део стања у коме се човечанство тренутно налази. Када то разумемо, биће нам лакше да се суочимо с патњом и несрећама (1. Петрова 5:9). Надасве, посебан извор утехе ће нам бити ако се присетимо гаранције да су ’очи Јеховине над праведнима и да уши његове чују јаук њихов‘ (Псалам 34:16; Пословице 15:3; 1. Петрова 3:12).

„Радујте се у нади“ (Римљанима 12:12). Уместо да стално размишљамо о некадашњој срећи, можемо размишљати о Божјем обећању да ће окончати сву патњу (Проповедник 7:10). Та чврсто утемељена нада ће нас штитити као што кацига штити главу. Нада ублажује јачину болних удараца које доживљавамо у животу и помаже нам да се обезбедимо да ти ударци не буду фатални по наше ментално, емоционално и духовно здравље (1. Солуњанима 5:8).

[Слика на 5. страни]

Адам и Ева су одбацили Божју владавину

[Слика на 7. страни]

Бог обећава свет без патњи