Шта нам може помоћи да исправно управљамо истином?

ЈЕДАН новински позоришни критичар ишао је једном да гледа неку представу. Није му се свидела и касније је написао: „Ако сте можда желели нешто досадно, обавезно идите и погледајте ову представу.“ Касније су организатори те представе објавили рекламу на којој је био истакнут цитат из текста овог критичара. Цитат је гласио: „Обавезно идите и погледајте ову представу“! Речи критичара су биле тачно цитиране, али биле су извучене из контекста и стога су потпуно погрешно представиле његово гледиште.

Овај пример показује колико може бити важан контекст неке изјаве. Када се речи извуку из контекста изврће се њихово значење, управо као што је Сатана изврнуо значење Писма када је покушао да заведе Исуса (Матеј 4:1-11). С друге стране, када узмемо у обзир контекст неке изјаве то нам помаже да боље разумемо њено значење. Из тог разлога, када разматрамо неки библијски стих, увек је мудро да запазимо његов контекст с циљем да боље разумемо оно о чему писац говори.

Исправно управљати Божјом Речју

Један речник дефинише контекст као „делове неке усмене или писмене изјаве који претходе или следе након одређене речи или пасуса, а који углавном утичу на њихово значење или сврху“. Контекст такође може бити „склоп околности или чињеница које се односе на одређени догађај, ситуацију, итд.“. У овом смислу, синоним за „контекст“ био би „позадина“. Осматрање контекста неког цитата посебно је важно с обзиром на оно што је апостол Павле написао Тимотеју: „Дај све од себе да се покажеш као признат пред Богом, као радник који нема чега да се стиди, који исправно управља речју истине“ (2. Тимотеју 2:15). Да бисмо исправно управљали  Божјом Речју, потребно је да је правилно разумемо и онда да је поштено и тачно објаснимо другима. Ка овом циљу покренуће нас поштовање према Јехови, Аутору Библије, док ће нам осматрање контекста умногоме помоћи да га достигнемо.

Позадина Друге Тимотеју

Хајде да испитамо, на пример, библијску књигу Другу Тимотеју. a За почетак нашег истраживања, могли бисмо да испитамо позадину ове књиге. Ко је написао Другу Тимотеју? Када? Под каквим околностима? Онда бисмо могли да испитамо у каквој се ситуацији налазио ’Тимотеј‘, чије се име појављује у наслову књиге? Зашто су му биле потребне информације које књига садржи? Одговори на ова питања повећаће наше цењење према овој књизи и помоћи ће нам да увидимо на који начин ми данас можемо имати користи од ње.

Уводни стихови Друге Тимотеју показују да је ова књига заправо писмо које је апостол Павле написао Тимотеју. Други стихови показују да је Павле, када ју је написао, био у оковима због добре вести. Напуштен од стране многих, Павле је осећао да му се ближи крај (2. Тимотеју 1:15, 16; 2:8-10; 4:6-8). Из тог разлога, ову књигу је морао написати током свог другог боравка у затвору у Риму, вероватно око 65. н. е. Кратко након тога, Нерон му је по свему судећи изрекао смртну казну.

Ово је позадина Друге Тимотеју. Ипак, пажње је вредно то што Павле није писао Тимотеју да би се жалио због својих проблема. Уместо тога, он је упозорио Тимотеја на тешко време које је долазило и охрабрио је свог пријатеља да избегава ствари које одвраћају пажњу, да ’стиче снагу‘ и да другима пренесе његова упутства. Надаље, ови би били одговарајуће оспособљени да помогну опет другима (2. Тимотеју 2:1-7). Какав одличан пример несебичне бриге за друге чак и у тешко време! И какав добар савет за нас данас!

Павле назива Тимотеја ’вољеним дететом‘ (2. Тимотеју 1:2). Овај младић се често спомиње у Хришћанским грчким списима као Павлов веран сарадник (Дела апостолска 16:1-5; Римљанима 16:21; 1. Коринћанима 4:17). Када му је Павле написао ово писмо, Тимотеј је вероватно био у својим 30-им — и још увек га је сматрао младим (1. Тимотеју 4:12). Ипак, већ је имао изузетан досије верности, ’робујући с Павлом‘ отприлике 14 година (Филипљанима 2:19-22). Упркос томе што је Тимотеј био релативно млад, Павле му је дао одговорност да саветује друге старешине „да се не боре око речи“ већ да се усредсреде на важне ствари, попут вере и истрајности (2. Тимотеју 2:14). Тимотеј је такође био опуномоћен да надгледа наименовање скупштинских надгледника и слугу помоћника (1. Тимотеју 5:22). Међутим, можда му је фалило мало самопоуздања у испољавању ауторитета (2. Тимотеју 1:6, 7).

Овај млади старешина се суочио с неким озбиљним изазовима. Један од тих изазова се тицао двојице људи, Именеја и Филита, који су ’поткопавали веру неких‘, поучавајући да је „ускрсење већ било“ (2. Тимотеју 2:17, 18). Они су очигледно веровали да је једино ускрсење било ускрсење духовне природе и да су га хришћани већ доживели. Можда су цитирали Павлову изјаву, не узимајући у обзир њен контекст, да су хришћани били мртви у својим гресима али да их је Бог оживео помоћу свог духа (Ефешанима 2:1-6). Павле је упозорио да ће се овакав отпаднички утицај појачати. Написао је: „Доћи ће време кад неће подносити здраво учење. . . па ће одвраћати уши од истине, и окренуће се лажним причама“ (2. Тимотеју 4:3, 4). Ово упозорење које је Павле дао показује да је Тимотеј морао одмах да послуша апостолов савет.

 Вредност ове књиге данас

Из наведеног видимо да је Павле написао Другу Тимотеју из најмање три разлога: (1) Знао је да му предстоји смрт и настојао је да припреми Тимотеја за време када више неће бити уз њега да му пружи подршку. (2) Желео је да обучи Тимотеја како да скупштине које је надгледао заштити од отпадништва и других штетних утицаја. (3) Желео је да охрабри Тимотеја да остане запослен у служби Јехови и да се у свом чврстом ставу против лажних учења ослања на тачно спознање надахнутог Писма.

Када разумемо позадину Друге Тимотеју тада она за нас постаје још значајнија. Данас такође има отпадника као што су били Именеј и Филит, који заговарају своје идеје и који би желели да поткопају нашу веру. Штавише, живимо у „критичним временима с којима се тешко излази на крај“ која је Павле прорекао. Многи су доживели истинитост Павловог упозорења: „Сви који желе да живе у оданости Богу у Христу Исусу, биће такође прогоњени“ (2. Тимотеју 3:1, 12). Како можемо остати чврсти? Попут Тимотеја, треба да слушамо савете оних који служе Јехови многе године. И путем личног студија, молитве и хришћанског дружења, можемо ’стицати снагу‘ захваљујући Јеховиној незаслуженој доброти. Надаље, с поуздањем у снагу тачног спознања, можемо следити Павлов подстицај: „Држи се обрасца здравих речи“ (2. Тимотеју 1:13).

„Образац здравих речи“

Шта су здраве речи о којима је Павле говорио? Он овај израз користи да би указао на праву хришћанску доктрину. У свом првом писму Тимотеју, Павле је објаснио да су ’здраве речи‘ у основи „речи нашег Господа Исуса Христа“ (1. Тимотеју 6:3). Опонашање обрасца здравих речи доводи до поседовања здравог ума, става пуног љубави и обзира према другима. Пошто су Исусова служба и учења у складу са учењима целокупне Библије, израз „здраве речи“ се може у проширеном смислу односити на сва библијска учења.

За Тимотеја, као и за све хришћанске старешине, образац здравих речи је био „врсно добро“ које се морало чувати (2. Тимотеју 1:13, 14). Требало је да Тимотеј ’проповеда реч, да ради то с осећајем хитности, у повољно време, у тешко време, да укори, прекори, подстакне, са свом дуготрпљивошћу и уметношћу поучавања‘ (2. Тимотеју 4:2). Када увидимо да су се отпадничка учења ширила у Тимотејево време, онда разумемо зашто је Павле нагласио хитност да се поучава здравим речима. Такође увиђамо да је Тимотеј морао да заштити стадо ’укоравањем, прекоравањем, подстицањем‘ с дуготрпљивошћу, примењивањем добрих учитељских вештина.

Коме је требало да Тимотеј проповеда реч? Контекст указује да је Тимотеј, као старешина, проповедао реч унутар хришћанске скупштине. С обзиром на притиске које су вршили противници, Тимотеј је морао да чува своју духовну равнотежу и да храбро објављује Божју реч, а не филозофију људског порекла, личне замисли или бескорисна нагађања. Истина, тиме је могао да изазове противљење неких који су можда имали неисправне тежње (2. Тимотеју 1:6-8; 2:1-3, 23-26; 3:14, 15). Међутим, слеђењем  Павловог савета, Тимотеј би и даље био препрека отпадништву, баш као што је то и апостол Павле био (Дела апостолска 20:25-32).

Да ли се Павлова изјава о проповедању речи такође примењује и на проповедање ван скупштине? Да, примењује се, као што то показује контекст. Павле наставља и каже: „А ти буди трезвен у свему, трпи зло, врши дело јеванђелизатора, потпуно изврши своју службу“ (2. Тимотеју 4:5). Јеванђелизирање — проповедање добре вести спасења неверницима — важан је део хришћанске службе (Матеј 24:14; 28:19, 20). И баш као што се Божја реч проповеда у скупштини и у „тешко време“, тако и ми истрајавамо у проповедању речи онима ван скупштине чак и под тешким околностима (1. Солуњанима 1:6).

Основа свег нашег проповедања и поучавања је Божја надахнута Реч. Ми имамо потпуно поуздање у Библију. Павле је рекао Тимотеју: „Све је Писмо надахнуто од Бога, и корисно за поучавање, за укоравање, за исправно постављање ствари, за васпитавање у праведности“ (2. Тимотеју 3:16). Ове речи се често исправно цитирају да би се показало да је Библија Божја надахнута Реч. Али, с којим циљем их је Павле написао?

Павле се обраћао једном старешини који је имао одговорност да унутар скупштине ’укори, исправно постави ствари, васпитава у праведности‘. Дакле, он је подсећао Тимотеја да има поверење у мудрост надахнуте Речи, на темељу које је Тимотеј био поучаван од детињства. Старешине, попут Тимотеја, морају с времена на време да укоре оне који греше. Када то раде, увек треба да имају поверење у Библију. Осим тога, пошто је Писмо надахнуто од Бога, сваки укор који се темељи на Писму заиста је укор од Бога. Ко одбацује укоре који се темеље на Библији не одбацује неке људске идеје, већ надахнути савет који долази лично од Јехове.

Како само Друга посланица Тимотеју обилује божанском мудрошћу! И колико само добија на значају када размотримо њене савете у контексту! У овом чланку бацили смо само летимичан поглед на изванредне, надахнуте информације које ова књига садржи, међутим то је ипак било довољно да се покаже колико је корисно размотрити контекст онога што читамо у Библији. То ће нам помоћи да будемо сигурни да заиста ’исправно управљамо речју истине‘.

[Фуснота]

[Слика на 27. страни]

Павле је желео да обучи Тимотеја како да заштити скупштине

[Слика на 30. страни]

Павле је подсетио Тимотеја да има поверење у мудрост надахнуте Речи