Пређи на садржај

Пређи на садржај

Колико је јака твоја вера?

Колико је јака твоја вера?

Колико је јака твоја вера?

„Ви својом вером стојите“ (2. КОРИНЋАНИМА 1:24).

1, 2. Зашто морамо имати веру, и како она може постати јача?

 ЈЕХОВИНЕ слуге знају да морају имати веру. У ствари, ’без вере није могуће угодити Богу‘ (Јеврејима 11:6). Зато је мудро да се молимо за свети дух и за веру која је део пожељног плода тог духа (Лука 11:13; Галатима 5:22, 23). Веру можемо ојачати и опонашањем вере суобожавалаца (2. Тимотеју 1:5; Јеврејима 13:7).

2 Наша вера ће постати јача ако истрајемо у тежњи да водимо живот на који Божја Реч упућује све хришћане. Више вере можемо имати ако свакодневно читамо и марљиво проучавамо Писмо помоћу публикација које обезбеђује „верни настојник“ (Лука 12:42-44; Исус Навин 1:7, 8). Када редовно посећујемо хришћанске састанке, веће скупове и конгресе тада вером храбримо једни друге (Римљанима 1:11, 12; Јеврејима 10:24, 25). Наша вера бива ојачана и када разговарамо с другима у служби (Псалам 145:10-13; Римљанима 10:11-15).

3. Какву помоћ у погледу вере добијамо од хришћанских старешина пуних љубави?

3 Хришћанске старешине пуне љубави помажу нам да изградимо веру тако што нам пружају савете и охрабрења која се темеље на Библији. Они имају дух сличан духу апостола Павла који је рекао Коринћанима: „[Ми] смо сарадници на вашу радост, јер ви својом вером стојите“ (2. Коринћанима 1:23, 24). Један други превод каже: „Ми доприносимо вашој радости, јер сте ви чврсти у вери“ (Бакотић). Праведник живи због вере. Наравно, нико не може имати веру уместо нас, нити чувати нашу беспрекорност. У том погледу ’морамо носити свој сопствени терет‘ (Галатима 3:11; 6:5).

4. Како нам библијски извештаји о верним Божјим слугама помажу да ојачамо веру?

4 У Писму има много извештаја о особама које су имале веру. Можда смо упознати с многим њиховим изванредним поступцима, али да ли смо упознати с вером коју су испољавали из дана у дан, можда током целог живота који је био дуг? Сада ћемо осмотрити како су они показивали веру у околностима које су сличне нашим, што нам може помоћи да ојачамо своју веру.

Вера нам улива храброст

5. Који библијски доказ имамо да нас вера јача да храбро објављујемо Божју реч?

5 Вера нас јача да храбро објављујемо Божју реч. Енох је храбро прорекао извршење Божје осуде. Он је рекао: „Гле! Јехова је дошао са својим светим миријадама, да изврши пресуду над свима, и да свима безбожнима докаже да су криви за сва своја безбожна дела која су починили на безбожан начин, и за све шокантне ствари које су безбожни грешници говорили против њега“ (Јуда 14, 15). Енохови безбожни непријатељи су сигурно хтели да га убију када су чули ове речи. Ипак, он је одважно говорио с вером и Бог га „узе“ тако што је учинио да заспи смртним сном, чиме је очигледно спречио да умре тешком смрћу (Постање 5:24; Јеврејима 11:5). Нама се не догађају таква чуда, али Јехова одговара на наше молитве тако да можемо с вером и храброшћу да објављујемо његову реч (Дела апостолска 4:24-31).

6. Како су вера и храброст коју даје Бог помогле Ноју?

6 Вером је Ноје „саградио арку за спасење свог дома“ (Јеврејима 11:7; Постање 6:13-22). Ноје је био и ’проповедник праведности‘ који је храбро објављивао Божје упозорење својим савременицима (2. Петрова 2:5). Они су се сигурно ругали његовој поруци о предстојећем Потопу, баш као што се неки ругају када ми износимо библијске доказе да ће ускоро бити уништен садашњи систем ствари (2. Петрова 3:3-12). Међутим, попут Еноха и Ноја, ми можемо да преносимо ту поруку зато што нам Бог даје веру и храброст.

Вера нас чини стрпљивима

7. Како су Аврахам и други показали веру и стрпљење?

7 Нама су потребни вера и стрпљење, нарочито док очекујемо крај овог злог система ствари. Међу онима ’који ће вером и стрпљењем наследити обећања‘ налази се и богобојазни патријарх Аврахам (Јеврејима 6:11, 12). Он је вером напустио Ур и све погодности које је пружао тај град, и постао странац у другој земљи коју му је Бог обећао. Исак и Јаков су били наследници тог истог обећања. Међутим, „сви су они умрли у вери, а да нису примили испуњење обећања̂“. Вером су ’тежили за бољим местом, то јест оним које припада небу‘. Зато им је Бог „припремио град“ (Јеврејима 11:8-16). Да, Аврахам, Исак и Јаков — као и њихове богобојазне жене — стрпљиво су чекали Божје небеско Краљевство под којим ће бити ускрснути за живот на земљи.

8. Упркос чему су Аврахам, Исак и Јаков показивали стрпљење и веру?

8 Аврахам, Исак и Јаков нису изгубили веру. Нису завладали Обећаном земљом и нису видели како све нације бивају благословљене путем Аврахамовог семена (Постање 15:5-7; 22:15-18). Иако је ’град који је саградио Бог‘ постао реалност тек вековима касније, ови људи су наставили да показују веру и стрпљење током читавог живота. Нема сумње да ни ми не треба да учинимо ништа мање сада када је Месијанско Краљевство реалност на небу (Псалам 42:6, 12; 43:5).

Вера нам пружа најузвишеније циљеве

9. Како вера утиче на циљеве?

9 Ти верни патријарси никада нису прихватили деградирани живот Хананаца и то зато што су имали далеко узвишеније циљеве. Слично томе, вера и нама пружа духовне циљеве који нам помажу да се не стопимо са светом који лежи у власти злога, Сатане Ђавола (1. Јованова 2:15-17; 5:19).

10. Како знамо да је Јосиф тежио ка циљу који је далеко узвишенији од истакнутости у свету?

10 Божанским провиђењем, Јаковљев син Јосиф је служио као особа која је била задужена за расподелу хране у Египту, али његов циљ није био да буде велик човек у овом свету. С вером у испуњење Јеховиних обећања, Јосиф, који је тада имао сто десет година, рекао је својој браћи: „Ја ћу ускоро умрети; али ће вас Бог походити, и извешће вас из ове земље у земљу за коју се заклео да ће је дати Аврахаму, Исаку и Јакову.“ Јосиф је затражио да буде сахрањен у Обећаној земљи. Када је умро у Египту, био је балсамован и стављен у ковчег. Али када су Израелци били ослобођени из египатског ропства, пророк Мојсије је понео Јосифове кости да би их сахранио у Обећаној земљи (Постање 50:22-26; Излазак 13:19). Вера какву је имао Јосиф треба да нас покрене да тежимо ка циљевима који су далеко узвишенији од истакнутости у свету (1. Коринћанима 7:29-31).

11. Како је Мојсије доказао да је имао духовне циљеве?

11 Мојсије је ’изабрао да буде злостављан заједно с Божјим народом уместо да привремено ужива у греху‘ као високообразовани члан египатске краљевске породице (Јеврејима 11:23-26; Дела апостолска 7:20-22). То га је коштало престижа у свету и можда велике сахране у украшеном ковчегу на неком чувеном месту у Египту. Али колико то вреди у поређењу с предношћу да се буде ’Божји човек‘, посредник савеза Закона, Јеховин пророк и писац Библије? (Јездра 3:2). Да ли тежиш ка неком престижном положају у свету или ти је вера пружила много узвишеније духовне циљеве?

Вера доноси смисаон живот

12. Како је вера утицала на Равин живот?

12 Вера не пружа људима само најузвишеније циљеве већ и смисаон живот. Рава из Јерихона, која је била проститутка, сигурно је у таквом начину живота проналазила мало смисла. Ипак, то се и те како променило када је показала веру! „Делима [вере] била [је] проглашена праведном, након што је гостољубиво примила [израелске] гласнике и послала их другим путем“ тако да су они умакли својим непријатељима Хананцима (Јаков 2:24-26). Признајући да је Јехова прави Бог, Рава је показала веру и тако што је престала да живи као проститутка (Исус Навин 2:9-11; Јеврејима 11:30, 31). Удала се за једног Јеховиног слугу, а не за неког неверног Хананца (Поновљени закони 7:3, 4; 1. Коринћанима 7:39). Рава је имала величанствену предност да постане Месијина преткиња (1. Летописа 2:3-15; Рута 4:20-22; Матеј 1:5, 6). Као и други, од којих су неки напустили неморалан живот, и она ће добити још једну награду — ускрсење у живот на рајској земљи.

13. Како је Давид сагрешио с Витсавејом, али који је став показао?

13 Након што је напустила грешан живот, Рава је очигледно наставила са исправним поступањем. Међутим, неки који су дуго били предани Богу озбиљно су згрешили. Краљ Давид је починио прељубу с Витсавејом, организовао је да се њен муж убије у бици и онда ју је узео за жену (2. Самуилова 11:1-27). Дубоко се кајући, Давид је молио Јехову: ’Свети дух свој немој узети од мене.‘ Давид није изгубио Божји дух. Имао је веру да Јехова, због тога што је милосрдан, неће презрети ’срце које је сломљено и згажено‘ услед греха (Псалам 51:11, 17, NW; 103:10-14). Давид и Витсавеја су због своје вере заузели значајно место у лози која је довела до Месије (1. Летописа 3:5; Матеј 1:6, 16; Лука 3:23, 31).

Вера ојачана уверењем

14. Која је уверења добио Гедеон, и како тај извештај може да утиче на нашу веру?

14 Иако ходимо по вери, понекад нам је потребно уверење у Божју помоћ. Тако је било са судијом Гедеоном, једним од оних „који су путем вере поразили краљевства“ (Јеврејима 11:32, 33). Када су Мадијанци и њихови савезници напали Израел, Божји дух је обузео Гедеона. Желећи уверење да је Јехова с њим, предложио је два теста с руном које би се преко ноћи оставило на гумну. На првом тесту, роса је пала само на руно док је земља остала сува. Приликом другог теста, ситуација је била обрнута. Охрабрен овим уверењима, опрезни Гедеон је поступао по вери и поразио је Израелове непријатеље (Судије 6:33-40; 7:19-25). Не значи да нам недостаје вере ако тражимо уверење када треба да донесемо неку одлуку. Ми у ствари показујемо веру тако што гледамо шта кажу Библија и хришћанске публикације, и тако што се молимо за вођство светог духа када доносимо одлуке (Римљанима 8:26, 27).

15. Како нам може користити размишљање о Вараковој вери?

15 Вера судије Варака била је ојачана уверењем у виду охрабрења. Пророчица Девора га је охрабрила да предузме иницијативу у ослобађању Израелаца од тлачења хананског краља Јавина. С вером и уверењем у Божју подршку, Варак је повео у битку 10 000 слабо опремљених људи и победио је Јавинове далеко надмоћније снаге којима је командовао Сисара. Та победа је опевана у дирљивој песми Деворе и Варака (Судије 4:1–5:31). Девора је охрабрила Варака да предузме акцију као од Бога наименовани вођа целог Израела и он је био један од Јеховиних слугу који су „путем вере... растерали војске туђинаца“ (Јеврејима 11:33, 34). Ако размишљамо о томе како је Бог благословио Варака зато што је поступао по вери, то нас и те како може подстаћи на акцију ако мало оклевамо да обавимо неки изазован задатак у Јеховиној служби.

Вера унапређује мир

16. Који је изврстан пример оставио Аврахам тежећи да има мир с Лотом?

16 Баш као што нам вера помаже да извршимо тешке задатке у служби Богу, тако унапређује мир и спокојство. Старији Аврахам је дозволио свом млађем братанцу Лоту да изабере најбоље пашњаке када су се њихови пастири посвађали и када је раздвајање постало неминовно (Постање 13:7-12). Аврахам се сигурно молио с вером за Божју помоћ да би решио тај проблем. Уместо да своје интересе стави на прво место, он је мирољубиво решио ствари. Ако се нађемо у расправи с неким хришћанином, молимо се с вером и ’тражимо мир‘ имајући на уму Аврахамов пример обзирности која је била покренута љубављу (1. Петрова 3:10-12).

17. Зашто можемо рећи да су очигледно поремећени односи између Павла, Варнаве и Марка били изглађени на мирољубив начин?

17 Осмотри како нам примена хришћанских начела с вером може помоћи да унапређујемо мир. Када се Павле припремао да пође на друго мисионарско путовање, Варнава се сложио с предлогом да поново посете скупштине на Кипру и у Малој Азији. Међутим, Варнава је желео да поведу и његовог рођака Марка. Павле се није сложио с тим зато што их је Марко напустио у Памфилији. Дошло је до „жестоког излива гнева“ и та расправа је довела до тога да се разиђу. Варнава је узео Марка и отишао на Кипар, док је Павле изабрао Силу за свог пратиоца и ’прошао кроз Сирију и Киликију и јачао скупштине‘ (Дела апостолска 15:36-41). С временом су се поправили очигледно поремећени односи, јер је Марко био с Павлом у Риму и апостол је повољно говорио о њему (Колошанима 4:10; Филимону 23, 24). Када је Павле око 65. н. е. био затвореник у Риму, рекао је Тимотеју: „Узми Марка и доведи га са собом, јер ми је користан за службу“ (2. Тимотеју 4:11). Павле се очигледно молио због односа с Варнавом и Марком и то је довело до спокојства које је повезано с ’Божјим миром‘ (Филипљанима 4:6, 7).

18. До чега је највероватније дошло у Еводијином и Синтихијином случају?

18 Наравно, несавршени смо и зато се „сви спотичемо много пута“ (Јаков 3:2). До потешкоћа је дошло и између две хришћанке о којима је Павле писао: „Еводију подстичем и Синтихију подстичем да буду истих мисли у Господу... Помажи тим женама које су се са мном раме уз раме бориле у доброј вести“ (Филипљанима 4:1-3). Ове побожне жене су највероватније на миран начин решиле проблем примењујући савете као што је онај забележен у Матеју 5:23, 24. Примена библијских начела с вером много ће допринети унапређивању мира и у наше време.

Вера нам омогућује да истрајемо

19. Која искушавајућа ситуација никада није уништила Исакову и Ребекину веру?

19 Вера нам може помоћи и да истрајемо у кушњи. Можда смо узнемирени зато што се крштени члан наше породице венчао с неверником и тиме показао непослушност према Богу (1. Коринћанима 7:39). Исак и Ребека су патили зато што се њихов син Исав оженио паганкама. Његове хетејске жене им „задаше много јада“ — толико много да је Ребека рекла: „Омрзао ми је живот с ових Хетејских кћери. Ако Јаков изабере жену између Хетејских кћери ове земље, жену као што су оне, нашто ми живот?“ (Постање 26:34, 35; 27:46). Ипак, ова искушавајућа ситуација никада није уништила Исакову и Ребекину веру. Сачувајмо снажну веру ако нам тешке околности постану изазов.

20. Које су нам примере вере оставиле Рута и Нојемина?

20 Остарела удовица Нојемина била је Јудејка и знала је да ће неке жене из Јудеје можда родити синове који ће постати Месијини праочеви. Међутим, пошто су њени синови умрли без деце и пошто она више није могла да рађа, њена породица није имала скоро никакве шансе да постане део лозе која ће довести до Месије. Ипак, Рута, њена снаха која је и сама постала удовица, удала се за остарелог Воза, родила му сина и постала преткиња Исуса, Месије! (Постање 49:10, 33; Рута 1:3-5; 4:13-22; Матеј 1:1, 5). Нојеминина и Рутина вера надјачала је невољу и донела им је радост. И ми ћемо доживети велику радост ако сачувамо веру када се суочимо с невољом.

21. Шта вера чини за нас, и на шта треба да будемо решени?

21 Иако не можемо рећи шта нам живот доноси сутра, помоћу вере се успешно можемо суочити с било којим изазовом. Вера нам помаже да будемо храбри и стрпљиви. Она нам пружа најузвишеније циљеве и смисаон живот. Вера позитивно утиче на наш однос с другима и надјачава невољу. Зато будимо „од оних који имају веру, да душу живом сачувамо“ (Јеврејима 10:39). Помоћу снаге нашег љубазног Бога Јехове и њему на славу наставимо да показујемо снажну веру.

Како би одговорио?

• Који библијски доказ показује да помоћу вере можемо бити храбри?

• Зашто можемо рећи да нам вера пружа смисаон живот?

• Како вера унапређује мир?

• Шта доказује да нам вера помаже да истрајемо у невољи?

[Питања за разматрање]

[Слике на 16. страни]

Вера је дала Ноју и Еноху храброст да објављују Јеховине поруке

[Слике на 17. страни]

Вера попут Мојсијеве покреће нас да тежимо ка духовним циљевима

[Слике на 18. страни]

Уверење у Божју помоћ ојачало је Варакову, Гедеонову и Деворину веру