Питања читалаца

Да ли је према Писму прикладно да хришћанин на суду стави руку на Библију и да се закуне да ће говорити само истину?

У овој ствари сваки појединац мора донети личну одлуку (Галатима 6:5). Међутим, Библија не забрањује да се неко на суду закуне да ће говорити истину.

Давање заклетве дуго је био распрострањен обичај. У древна времена, на пример, Грци су подизали руку ка небу или су дотицали олтар док су давали заклетву. Када је римски поротник давао заклетву, у руци је држао камен и заклињао се: „Ако намерно обмањујем, докле год он штити овај град и тврђаву, нека од мене [бог] Јупитер одбаци свако добро као што ја одбацујем овај камен“ (Cyclopedia of Biblical, Theological, and Ecclesiastical Literature, од Џона Меклинтока и Џејмса Стронга, том VII, страна 260).

Дела попут ових била су показатељ да човечанство тежи за тим да призна постојање неког бога који може да посматра људе и коме су они одговорни. Од древних времена, прави обожаваоци Јехове разумели су да он зна шта они говоре и раде (Пословице 5:21; 15:3). Они су давали заклетве у присуству Бога, да тако кажемо, или пред њим као сведоком. На пример, то су учинили Воз, Давид, Соломон и Седекија (Рута 3:13; 2. Самуилова 3:35; 1. Краљевима 2:23, 24; Јеремија 38:16). Обожаваоци правог Бога такође су и другима дозвољавали да их ставе под заклетву. Тако је било у случају Аврахама и Исуса Христа (Постање 21:22-24; Матеј 26:63, 64).

Особа која је давала заклетву пред Јеховом понекад је то чинила уз одређену гестикулацију. Аврам (Аврахам) је рекао краљу Содома: „Дижем руку своју ка Јехови Свевишњему, створитељу неба и земље и кунем се“ (Постање 14:22). Анђео који је говорио с пророком Данилом „подиже десницу своју и левицу своју к небу, и закле се оним који у вечности живи“ (Данило 12:7). Чак се и за Бога каже да симболично подиже своју руку у заклетви (Поновљени закони 32:40; Исаија 62:8).

Писмо не забрањује давање заклетве. Међутим, хришћанин не мора да заклетвом потврди сваку изјаву коју даје. Исус је рекао: „Зато нека ваша реч да, значи да, ваше не, не“ (Матеј 5:33-37). Ученик Јаков је истакао нешто слично. Када је рекао „престаните да се заклињете“, он је упозоравао на лакомислено заклињање (Јаков 5:12). Ни Исус ни Јаков нису рекли да је погрешно заклети се на суду да ће се говорити истина.

Дакле, шта ако се на суду од хришћанина затражи да положи заклетву да је његово сведочење истинито? Он може сматрати да сме положити такву заклетву. Уколико то није случај, можда ће му бити дозвољено да пред судом свечано изјави да не лаже (Галатима 1:20).

Када процедура у судници укључује подизање или полагање руке на Библију приликом давања заклетве, хришћанин може изабрати да томе удовољи. Он може имати на уму примере из Писма у којима су заклетве биле пропраћене одређеном гестикулацијом. Да ли ће хришћанин направити одређени гест приликом заклетве или не, мање је важно од чињенице да се он пред Богом заклиње да ће говорити истину. Таква заклетва је озбиљна ствар. Уколико хришћанин сматра да може и треба да одговори на питање које му је у тим околностима постављено, онда треба да има на уму да се заклео да ће рећи истину, што је хришћанима иначе циљ.