’Имајте љубав међу собом‘

„По томе ће сви знати да сте моји ученици, ако имате љубав међу собом“ (ЈОВАН 13:35).

1. Коју је особину Исус нагласио уочи своје смрти?

 „ДЕЧИЦЕ“ (Јован 13:33). Последње вечери свог живота на земљи, Исус је апостоле ословио овим нежним изразом. У Јеванђељима не налазимо забелешку да је Исус икада раније употребио ту нежну реч када је разговарао с њима. Међутим, те посебне вечери био је покренут да употреби ту нежну реч да би изразио дубоку љубав коју је осећао према својим следбеницима. У ствари, Исус је те вечери око 30 пута употребио реч љубав. Зашто је толико нагласио ову особину?

2. Зашто је за хришћане толико важно да показују љубав?

² Исус је објаснио зашто је љубав толико важна. „По томе ће“, рекао је он, „сви знати да сте моји ученици, ако имате љубав међу собом“ (Јован 13:35; 15:12, 17). Практично је немогуће бити Христов следбеник без показивања братске љубави. Прави хришћани се не препознају по некој посебној одећи или по неким чудним обичајима, већ по срдачној и нежној љубави коју показују једни према другима. Поседовање ове изванредне врсте љубави је други од три основна захтева, о којима је било речи на почетку претходног чланка, које особа мора да испуни ако жели да буде Христов ученик. Шта ће нам помоћи да и надаље испуњавамо овај захтев?

„То чините у још пунијој мери“

3. Који је савет дао апостол Павле у погледу љубави?

³ Да се приметити, баш као што је то било и међу Христовим следбеницима  из првог века, да међу данашњим правим Христовим ученицима влада та изванредна љубав. Апостол Павле је овако написао хришћанима из првог века: „Што се тиче братске љубави, нема потребе да вам пишемо, јер сте и сами поучени од Бога да волите један другога; а то, у ствари, и чините према свој браћи.“ И поред тога, Павле је додао: „Чините [то] у још пунијој мери“ (1. Солуњанима 3:12; 4:9, 10). И ми треба да узмемо к срцу Павлов савет и да се трудимо да „у још пунијој мери“ показујемо љубав једни према другима.

4. Према Павлу и Исусу, којим особама треба да поклонимо посебну пажњу?

⁴ Павле је у истој надахнутој посланици охрабрио сувернике да ’говоре утешно депресивним душама‘ и да ’пружају подршку слабима‘ (1. Солуњанима 5:14). Другом приликом је подсетио хришћане да они ’који су јаки треба да носе слабости оних који нису јаки‘ (Римљанима 15:1). И Исус је дао упутства у погледу помагања слабима. Након што је прорекао да ће га Петар напустити те ноћи када буде ухапшен, Исус је рекао Петру: „Кад се једном вратиш, ојачај своју браћу.“ Зашто? Зато што ће и они напустити Исуса те ће им стога бити потребна помоћ (Лука 22:32; Јован 21:15-17). Божја Реч нас дакле упућује да волимо и оне који су духовно слаби и који су изгубили контакт с хришћанском скупштином (Јеврејима 12:12). Зашто то треба да радимо? Одговор пружају два живописна Исусова поређења.

Изгубљена овца и изгубљена драхма

5, 6. (а) Која је два кратка поређења Исус испричао? (б) Шта ова поређења откривају о Јехови?

⁵ Да би поучио своје слушаоце томе како Јехова гледа на оне који су залутали, Исус је испричао два кратка поређења. У поређењу о пастиру, Исус је рекао: „Ко од вас ако има сто оваца, кад изгуби једну од њих, неће оставити оних деведесет и девет у пустоши и ићи за оном изгубљеном док је не нађе? И кад је нађе, стави је на рамена и радује се. А кад дође кући позива пријатеље и суседе, говорећи им: ’Радујте се са мном, јер нађох своју овцу која беше изгубљена.‘ Кажем вам да ће тако на небу бити већа радост због једног грешника који се каје него због деведесет и девет праведника којима не треба покајање“ (Лука 15:4-7).

⁶ Друго поређење је било о једној жени. Исус је рекао: „Која жена, ако има десет драхми па изгуби једну драхму, не упали светиљку и не почисти кућу и не тражи пажљиво док је не нађе? И кад је нађе, позове своје пријатељице и суседе, говорећи: ’Радујте се са мном, јер сам нашла драхму коју сам изгубила.‘ Тако, кажем вам, бива радост међу Божјим анђелима због једног грешника који се каје“ (Лука 15:8-10).

7. Које две поуке можемо наћи у поређењима о изгубљеној овци и изгубљеној драхми?

⁷ Шта можемо научити из ових кратких поређења? Она нам показују (1) шта треба да мислимо о онима који су духовно ослабили и (2) шта треба да радимо да бисмо им помогли. Хајде да размотримо ове тачке.

Изгубљена али вредна

8. (а) Како су пастир и жена реаговали на свој губитак? (б) Шта нам њихова реакција говори о томе како су гледали на оно што су изгубили?

⁸ У оба поређења нешто је изгубљено, али запази како су власници реаговали. Пастир није рекао: ’Шта ће ми та једна овца кад још увек имам 99? Могу и без ње.‘ Жена није рекла: ’Што да се секирам због једне драхме? Доста ми је и ових девет.‘ Уместо да су тако реаговали, пастир је тражио изгубљену овцу као да је једина коју има, а жена је жалила за изгубљеном драхмом као да јој је била последња. Власници су у обе ситуације сматрали да је изгубљена ствар вредна. Шта то показује?

9. Шта приказује брига коју су показали пастир и жена?

 ⁹ Запази Исусов закључак оба поређења: „Тако [ће] на небу бити већа радост због једног грешника који се каје“ и „тако, кажем вам, бива радост међу Божјим анђелима због једног грешника који се каје.“ Дакле, брига пастира и жене показује у малом шта осећају Јехова и његова небеска створења. Баш као што је изгубљена ствар и даље била вредна у очима пастира и жене, тако су и они који су одлутали и изгубили контакт с Божјим народом и даље вредни у Јеховиним очима (Јеремија 31:3). Те особе су можда духовно слабе, али то не мора обавезно да значи да су и бунтовне. И поред тога што су слабе, оне се можда до неке мере још увек држе Јеховиних захтева (Псалам 119:176; Дела апостолска 15:29). Јехова је зато, као и у прошлости, стрпљив и ’не жели да их истреби и одбије од лица свога‘ (2. Краљевима 13:23).

10, 11. (а) Како треба да гледамо на оне који су одлутали од скупштине? (б) Како можемо да покажемо своју забринутост за њих у складу с два Исусова поређења?

¹⁰ И ми смо дубоко забринути као и Јехова и Исус за оне који су слаби и који не долазе у хришћанску скупштину (Језекиљ 34:16; Лука 19:10). На духовно слабу особу гледамо као на изгубљену овцу, а не као на изгубљени случај. Ми не размишљамо на следећи начин: ’Зашто бих бринуо о некоме ко је слаб? У скупштини је сасвим лепо и без њега.‘ Уместо тога, на оне који су одлутали, али желе да се врате, гледамо онако како Јехова гледа — као на некога ко је вредан.

¹¹ Међутим, како можемо да покажемо своју забринутост? Исусова два поређења показују да то можемо учинити тако што ћемо (1) преузети иницијативу, (2) бити обзирни и (3) искрено се потрудити. Хајде да размотримо сваки од ових чиниоца.

Преузми иницијативу

12. Шта нам речи ’ићи за изгубљеном овцом‘ говоре о ставу који је имао пастир?

¹² У првом од ова два поређења, Исус каже да ће пастир ’ићи за изгубљеном овцом‘. Пастир преузима иницијативу и свесно се напреже да пронађе овцу која недостаје. Тешкоће, опасности и удаљеност га не одвраћају од тога. Баш напротив, пастир је упоран све „док је не нађе“ (Лука 15:4).

13. Како су верни људи из древних времена реаговали на потребе слабих, и како можемо да опонашамо те библијске примере?

¹³ Слично томе, да би се неко охрабрио често је потребно да јача особа преузме иницијативу. Верни људи из древних времена били су свесни тога. На пример, када је Јонатан, син краља Саула, приметио да је његовом присном пријатељу Давиду било потребно охрабрење, он „уста и дође к Давиду у шуму. Он му учврсти поуздање у Јехову“ (1. Самуилова 23:15, 16). Вековима касније, када је настојник Немија увидео да су се нека његова јеврејска браћа обесхрабрила, он је ’устао‘ и охрабрио их да се ’помену Јехове‘ (Немија 4:14). Добро је да и ми данас ’устанемо‘ — да преузмемо иницијативу — да бисмо ојачали оне који су слаби. Али ко у скупштини то треба да уради?

14. Ко у хришћанској скупштини треба да помаже слабима?

 ¹⁴ Хришћанске старешине су у првом реду одговорне да ’крепе руке клонуле и изнемогла учвршћују колена‘ и да ’говоре онима којима се срце замутило: Охрабрите се, не плашите се‘ (Исаија 35:3, 4; 1. Петрова 5:1, 2). Међутим, запази да Павлов савет да се ’говори утешно депресивним душама‘ и да се ’пружа подршка слабима‘ није био упућен само старешинама. Уместо тога, Павлове речи су биле упућене целој „скупштини Солуњана“ (1. Солуњанима 1:1; 5:14). Дакле, помагати слабима је задатак свих хришћана. Попут пастира из поређења, сваки хришћанин треба да буде потакнут да ’иде за изгубљеном овцом‘. Наравно, најбољи ефекат се постиже када се у том погледу сарађује са старешинама. Да ли би могао да урадиш нешто како би помогао некоме из твоје скупштине ко је слаб?

Буди обзиран

15. Зашто је пастир поступио тако како је поступио?

¹⁵ Шта пастир уради када коначно пронађе изгубљену овцу? „Стави је на рамена“ (Лука 15:5). Како дирљив детаљ који говори толико тога! Овца је можда данима и ноћима лутала кроз непознато подручје, па чак и била у опасности од лавова (Јов 39:1, 2). Сигурно је ослабила зато што није имала хране. Она је и сувише слаба да би сама савладала препреке на које ће наићи на повратку у стадо. Пастир зато клекне, нежно је подигне, и носи је преко свих препрека натраг у стадо. Како можемо опонашати ту бригу коју је он показао?

16. Зашто би требало да размишљамо о нежности коју је пастир показао према залуталој овци?

¹⁶ Особа која је изгубила контакт са скупштином можда је исцрпљена у духовном смислу. Попут овце која је била одвојена од пастира, та особа је можда бесциљно лутала кроз негостољубиво подручје овог света. Без заштите коју пружа стадо, то јест хришћанска скупштина, она је више него икада изложена Ђаволовим нападима који „иде унаоколо као ричући лав, тражећи кога да прождере“ (1. Петрова 5:8). Сем тога, ослабила је због недостатка духовне хране. Због тога је највероватније и сувише слаба да би сама савладала препреке на које ће наићи при повратку у скупштину. Зато, фигуративно говорећи, треба да клекнемо, нежно подигнемо слабог и вратимо га (Галатима 6:2). Како то можемо урадити?

17. Како можемо да опонашамо апостола Павла када посећујемо некога ко је слаб?

¹⁷ Апостол Павле је рекао: „Ако је ико слаб, зар ја не делим његову слабост?“ (2. Коринћанима 11:29, The New English Bible; 1. Коринћанима 9:22). Павле се саосећао с људима, укључујући и слабе. Настојмо да покажемо исто саосећање према онима који су слаби. Када си у посети  неком духовно слабом хришћанину, увери га да је вредан у Јеховиним очима и да много недостаје другима из скупштине (1. Солуњанима 2:17). Стави му до знања да су они спремни да га подрже и да желе да буду онај који се ’у невољи показује братом‘ (Пословице 17:17; Псалам 34:18, ДК). Наша искреност га може нежно и постепено охрабрити да се врати у стадо. Који је други корак који треба да предузмемо? То сазнајемо из поређења о жени и изгубљеној драхми.

Искрено се потруди

18. (а) Зашто жена из илустрације није изгубила наду? (б) Како се жена својски потрудила, и с којим резултатом?

¹⁸ Жена која је изгубила драхму зна да је ситуација тешка, али не и безнадежна. Да је драхма пала на неко велико поље пуно жбуња или у дубоко, блатњаво језеро, вероватно би дигла руке од ње. Међутим, знајући да је драхма сигурно негде у кући, надохват руке, почела је ревно и детаљно да је тражи (Лука 15:8). Прво је упалила светиљку да осветли кућу. Онда је метлом почистила под, надајући се да ће зачути звекет. На крају је пажљиво претражила сваки ћошак док се није појавио одблесак сребрне драхме. Ревна потрага те жене је награђена!

19. Шта из поступака жене о којој се говори у поређењу о изгубљеној драхми можемо научити о помагању слабима?

¹⁹ Овај детаљ из поређења нас подсећа да наша библијска обавеза да помогнемо слабом хришћанину није ван нашег домашаја. У исто време, увиђамо да је за то потребан труд. Заиста, апостол Павле је рекао старешинама из Ефеса: „Трудећи [се] морате да помажете онима који су слаби“ (Дела апостолска 20:35а). Задржи на уму да жена није пронашла драхму тако што је тек ту и тамо бацила поглед по кући. Не, успела је зато што је систематски тражила ’док није нашла‘. Слично томе, када настојимо да поново придобијемо неку духовно слабу особу, треба да се истински и плански потрудимо. Шта можемо да урадимо?

20. Шта се може урадити да би се помогло онима који су слаби?

²⁰ Како можемо помоћи слабој особи да изгради веру и цењење? Лични библијски студиј помоћу неке одговарајуће хришћанске публикације може бити управо оно што је потребно. Заиста, вођење библијског студија са слабом особом омогућава нам да јој непрестано пружамо темељну помоћ. Надгледник службе ће највероватније бити у најбољој позицији да одреди ко би могао да пружи потребну помоћ. Он може да предложи које би се теме могле проучавати и која би публикација била најкориснија. Баш као што је жена из поређења користила нека помагала да би постигла свој циљ, тако и ми данас имамо  средства која нам помажу да испунимо нашу од Бога дату одговорност да помажемо онима који су слаби. Два нова средства, то јест две публикације које нам стоје на располагању, посебно ће нам помоћи у том настојању. То су књиге Обожавај јединог истинитог Бога и Приближи се Јехови. a

21. Како помагање слабима доноси свима благослове?

²¹ Помагање слабима доноси свима благослове. Онај коме је пружена помоћ радује се зато што је поново с правим пријатељима. Ми који помажемо доживљавамо велику радост коју може пружити једино давање (Лука 15:6, 9; Дела апостолска 20:35б). У целој скупштини расте срдачност кад се сваки члан с љубављу занима за друге. Надасве, прослављају се наши брижни Пастири, Јехова и Исус, јер њихове слуге на земљи одражавају њихову жељу да подржавају слабе (Псалам 72:12-14; Матеј 11:28-30; 1. Коринћанима 11:1; Ефешанима 5:1). Дакле, имамо јаке разлоге да и даље ’имамо љубав међу собом‘!

[Фуснота]

Можеш ли објаснити?

• Зашто је за сваког од нас изузетно важно да показујемо љубав?

• Зашто треба да волимо и оне који су слаби?

• Које поуке можемо извући из поређења о изгубљеној овци, и поређења о драхми?

• Које практичне кораке можемо предузети да бисмо помогли некоме ко је слаб?

[Питања за разматрање]

[Слика на странама 16, 17]

Када помажемо слабима, преузимамо иницијативу, обзирни смо и искрено се трудимо у томе

[Слика на странама 16, 17]

Помагање слабима доноси свима благослове