Питања читалаца

Зашто Библија каже да особа треба да виче ако неко покуша да је силује?

Онај ко није лично доживео ужас да буде жртва бруталног покушаја силовања никад неће истински разумети колико то може разорити нечији живот. Тај догађај је за жртву толико страшан да је до краја живота може узнемиравати. a Једна млада хришћанка која је то доживела пре неколико година, каже: „Речима се не може описати ужасан страх који сам те ноћи осећала нити траума с којом отада морам да се борим.“ Разумљиво је што многи не желе чак ни да мисле о томе. Ипак, силовање је реалност у овом поквареном свету.

Библија отворено говори о неким случајевима силовања и покушаја силовања који су се десили у прошлости (Постање 19:4-11; 34:1-7; 2. Самуилова 13:1-14). Али такође нуди и савет о томе шта особа треба да ради када јој прети опасност од силовања. У Поновљеним законима 22:23-27 можеш видети шта Закон каже о томе. Он говори о две ситуације. У првом случају је описана ситуација када је неки човек срео девојку у граду и легао с њом. Па ипак, она није викала нити звала у помоћ. Због тога „што није викнула у граду“ била је проглашена кривом. Да је викала, људи који су били у близини можда су могли да је избаве. Други случај говори о неком човеку који је срео девојку у пољу где ју је „силовао и легао с њом“. У самоодбрани, та девојка је ’могла да  виче а да је нико не чује‘. За разлику од девојке у првом случају, ова девојка је очигледно била против онога што је нападач учинио. Она се снажно опирала дозивајући у помоћ, али била је надвладана. Тиме што је викала доказала је да је против своје воље била жртва; да је недужна.

Иако хришћани данас нису под Мојсијевим законом, начела споменута у вези с тим пружају вођство. Горе поменути извештај истиче колико је важно пружати отпор и звати у помоћ. Када је неко у опасности да буде силован, и даље је мудро да се виче. Један стручњак за спречавање криминала је изјавио: „Ако је жена нападнута, њено најбоље оружје је још увек њен глас.“ Њено дозивање у помоћ може да привуче пажњу других који је тада могу одбранити или може заплашити нападача и натерати га да побегне. Једна млада хришћанка, коју је напао један човек, рекла је: „Викала сам колико год сам могла и он је устукнуо. Када ми је поново пришао, викнула сам и побегла. Пре тога сам често размишљала: ’Како ми дозивање у помоћ може помоћи када ме зграби неки снажан човек са само једним циљем у глави?‘ Али схватила сам да вреди!“

Чак и у жалосном случају када је жена савладана и силована, њено опирање и повици у помоћ нису узалудни. Напротив, то доказује да је учинила све што је у њеној моћи да би се одбранила од нападача (Поновљени закони 22:26). Упркос томе што је била силована, она и даље може имати мирну савест и самопоштовање и бити сигурна да је чиста у Божјим очима. Стравично искуство би могло оставити емоционалне ране, али сама чињеница да је учинила све што је могла да би се одбранила од напада увелико ће допринети њеном постепеном излечењу.

Да бисмо разумели примену Поновљених закона 22:23-27 морамо схватити да овај кратак извештај не обухвата све могуће ситуације. На пример, он не говори о ситуацијама када нападнута жена не може да виче јер је нема, без свести или паралисана од страха или можда не може да виче јер су јој затиснута или везана уста. Међутим, пошто Јехова узима у обзир све факторе, укључујући и мотиве, он се у таквим случајевима опходи с разумевањем и праведно јер су ’прави његови путеви‘ (Поновљени закони 32:4). Он је свестан тога шта се заправо догодило, а такође и колики је напор жртва уложила да би се одбранила од нападача. Зато, жртва која није могла да виче, али је у тој ситуацији учинила све што је било у њеној моћи, може ту ствар препустити у Јеховине руке (Псалам 55:23; 1. Петрова 5:7).

Па ипак, неке хришћанке које су биле нападнуте и силоване стално пате од осећања кривице. Када се осврну на оно што се десило, оне мисле да је требало да се више потруде како би спречиле да се то деси. Међутим, уместо да себе осуђују, те особе се могу молити Јехови, тражити од њега помоћ и уздати се у његову доброту (Излазак 34:6; Псалам 86:5).

Стога, хришћанке које сада носе болне ране зато што је неко покушао да их силује или их је силовао, могу бити уверене да Јехова потпуно разуме бол с којим оне живе. Божја Реч их уверава: „Господ је близу оних који су скрушена [„сломљена“, NW] срца, и помаже онима који су смерна духа“ (Псалам 34:18, ДК). Даљњу помоћ у борби с траумом могу пружити суверници у хришћанској скупштини својим искреним разумевањем и љубазном подршком (Јов 29:12; 1 Солуњанима 5:14). Осим тога, ако жртва настоји да се концентрише на позитивне ствари, то ће јој помоћи да има „Божји мир који превазилази сваку мисао“ (Филипљанима 4:6-9).

[Фуснота]