Њихов тријумф над прогонством

ФРИДА ЈЕС је рођена 1911. у Данској одакле се с родитељима преселила у Хузум, на северу Немачке. Неколико година касније, запослила се у Магдебургу, а 1930. се крстила као Истраживач Библије, како су Јеховини сведоци тада били познати. Хитлер је дошао на власт 1933. и тај догађај је за Фриду био почетак 23-годишњег злостављања од стране не једног, већ два тоталитарна режима.

У марту 1933, немачка влада је расписала опште изборе. Др Детлеф Гарбе, директор Спомен-музеја концентрационог логора у Нојенгамеу близу Хамбурга, објашњава: „Националсоцијалисти су желели да присиле већи део становништва да гласа за њиховог канцелара и фирера Адолфа Хитлера.“ Јеховини сведоци су послушали Исусов савет да остану политички неутрални и да ’не буду део света‘, и зато нису гласали. До чега је то довело? Дело Сведока је било забрањено (Јован 17:16).

Фрида је у тајности наставила с хришћанским активностима и чак је помагала око штампања часописа Кула стражара. Она каже: „Неки од тих часописа су били прокријумчарени у концентрационе логоре за нашу браћу.“ Гестапо ју је 1940. ухапсио и испитивао, након чега је месецима била у самици. Како је издржала? Она каже: „Молитва је била моје уточиште. Почела бих да се молим рано ујутру и молила бих се неколико пута дневно. Молитва ми је дала снагу и помогла ми је да не будем претерано забринута“ (Филипљанима 4:6, 7).

Фрида је била ослобођена, али Гестапо ју је 1944. поново ухапсио. Овога пута је осуђена на седам година и ту казну је издржавала у затвору у Валдхајму. Фрида даље каже: „Стражарке су ме ставиле да радим у купатилима с још неким женама. Често сам била с једном Чехословакињом и много сам јој причала о Јехови и о својој вери. Ти разговори су ме јачали.“

Ослобођена, али не задуго

Совјетске трупе су у мају 1945. ослободиле затвор у Валдхајму и Фрида је била слободна да се врати у Магдебург и да настави с јавном службом, али не задуго. Сведоци су поново постали мета дискриминације, овога пута од стране власти у совјетској окупационој зони. Гералд Хаке с Хана-Арент института за истраживање тоталитаризма пише: „Јеховини сведоци су једна од неколико група у друштву коју  су готово непрестано прогониле обе диктатуре на немачком тлу.“

Зашто су Сведоци поново били дискриминисани? Главни разлог је поново била хришћанска неутралност. У Источној Немачкој је 1948. године одржан плебисцит, гласање народа, и Хаке објашњава да је „основни разлог [прогонства Јеховиних сведока] био тај што нису учествовали на том плебисциту“. Јеховини сведоци су у августу 1950. забрањени у Источној Немачкој. Стотине њих је било ухапшено, укључујући и Фриду.

Она се поново нашла на суду и била је осуђена на шест година затвора. „Овог пута сам била са сестрама и дружење с њима ми је много помогло.“ Када је ослобођена 1956, преселила се у Западну Немачку. Фрида сада има 90 година, живи у Хузуму и још увек служи правом Богу Јехови.

Фрида је преживела 23 године прогонства под две различите диктатуре. „Нацисти су покушали да ме униште физички, а комунисти су покушали да сломе мој дух. Шта ми је дало снагу? Добре навике проучавања док сам била на слободи, непрестана молитва у изолацији, дружење са суверницима кад год је то било могуће и то што сам причала с другима о својим веровањима кад год сам могла.“

Фашизам у Мађарској

Још једна земља у којој су Јеховини сведоци издржали деценије дискриминације јесте Мађарска. Неке су прогонила не два, већ три тоталитарна режима. Један пример је Адам Сингер. Адам је рођен 1922. у Пакшу у Мађарској и одрастао је у протестантској породици. Истраживачи Библије су 1937. посетили Адамову породицу и он се одмах заинтересовао за њихову поруку. Оно што је научио из Библије уверило га је да учења његове цркве нису библијска. Зато је напустио Протестантску цркву и придружио се Истраживачима Библије у њиховој јавној служби.

Фашизам је узимао маха у Мађарској. Жандари су више пута видели Адама како проповеда од куће до куће и приводили су га ради испитивања. Притисак на Сведоке се појачавао и 1939. њихово деловање је забрањено. Адам је 1942. ухапшен, одведен у затвор и тешко претучен. Шта му је помогло да с 19 година издржи затворску тортуру која је трајала месецима? „Док сам још био код куће, пажљиво сам проучавао Библију и стекао сам добро разумевање Јеховиних намера.“ Тек када је пуштен из затвора Адам се крстио као Јеховин сведок. То је било у августу 1942, под велом мрака, у реци близу његове куће.

Затвор у Мађарској, радни логор у Србији

У међувремену, током Другог светског рата, Мађарска се придружила Немачкој у борби против Совјетског Савеза и Адам је у јесен 1942. био регрутован. Он каже: „Рекао сам да не могу да будем војник због онога што сам научио из Библије. Објаснио сам свој неутралан став.“ Био је осуђен на 11 година затвора. Међутим, Адам није дуго остао у Мађарској.

Око 160 Јеховиних сведока је 1943. године било сакупљено, укрцано на барже и Дунавом пребачено у Србију. Међу њима је био и Адам. У Србији су ови затвореници били под контролом Хитлеровог Трећег рајха. Били су затворени у радном логору у Бору и били су приморани да раде у руднику бакра. Око годину дана касније, били су враћени у Мађарску где су у пролеће 1945. Адама ослободиле совјетске трупе.

Мађарска под комунизмом

Међутим, слобода није трајала дуго. Крајем 1940-их, комунистичке власти су у Мађарској, као и фашисти пре рата, ограничиле активности Јеховиних сведока. Године 1952, Адам, који је тада имао 29 година, жену и двоје деце, поново је одбио да служи војску и због тога је ухапшен и оптужен за кривично дело. На суду је  објаснио: „Ово није први пут да одбијам да служим војску. Током рата сам био затворен и депортован у Србију из истог разлога. Одбијам да служим војску због своје савести. Ја сам Јеховин сведок и политички сам неутралан.“ Адам је био осуђен на осам година затвора, а та казна је касније смањена на четири године.

Адам је доживљавао дискриминацију све до средине 1970-их, током више од 35 година након што су Истраживачи Библије први пут дошли у кућу његових родитеља. Током тог времена, шест судова га је осудило на 23 године затвора, а казне је издржавао у најмање десет затвора и логора. Издржао је непрекидно прогонство од стране три режима — фашиста у предратној Мађарској, немачких националсоцијалиста у Србији и комуниста у Мађарској за време хладног рата.

Адам још увек живи у свом родном граду Паксу и још увек лојално служи Богу. Да ли он има неке посебне способности које су му помогле да изађе као победник упркос свим тешкоћама? Нема. Он објашњава:

„Било је јако важно проучавати Библију, молити се и дружити се с браћом. Али желео бих да истакнем још две ствари. Као прво, Јехова је Извор снаге. Близак однос с њим био ми је попут ужета за спасавање. И као друго, увек сам размишљао о 12. поглављу Римљанима где пише: ’Не освећујте се.‘ Зато никада нисам био љут. Неколико пута сам имао прилику да се осветим онима који су ме прогонили, али то нисам урадио. Снагу коју нам Јехова даје не треба да користимо да бисмо враћали мило за драго.“

Крај свим прогонствима

Фрида и Адам сада могу слободно да обожавају Јехову. Међутим, шта искуства попут њихових откривају о религиозном прогонству? Откривају да је такво прогонство безуспешно — барем када је усмерено против правих хришћана. И поред тога што је у прогонство Јеховиних сведока уложено много тога и што је изазвало тешка страдања, оно није постигло свој циљ. Јеховини сведоци данас напредују у Европи где су некада доминирале две велике диктатуре.

Како су Сведоци реаговали на прогонство? Као што показује Фридина и Адамова прича, они су применили библијски савет: „Не дај да те надвлада зло, него надвладавај зло добрим“ (Римљанима 12:21). Да ли добро заиста може да надвлада зло? Може, уз снажну веру у Бога. Тријумф Јеховиних сведока над прогонством у Европи био је тријумф Божјег духа. То је доказ тога колику моћ има добро које произлази из вере коју свети дух даје понизним хришћанима (Галатима 5:22, 23). То је поука о којој сви који живе у овом насилном свету треба озбиљно да размисле.

[Слике на 5. страни]

Фрида Јес (сада Тиеле) када је била ухапшена и сада

[Слике на 7. страни]

Адам Сингер када је био у затвору и сада