Добро искористи нове околности

Пам, Јан, Дрис и Ото, четворица хришћанских старешина који живе у Холандији, имају много тога заједничког. Ожењени су и имају децу. Поред тога, до пре неколико година сви су имали световно запослење с пуним радним временом и добро су живели. Међутим, сви су оставили световни посао и све своје време и снагу посветили унапређивању интереса Краљевства. Откуда та промена? Сва четворица су добро искористила нове околности.

ПРЕ или касније, околности ће се променити код већине од нас. Многе промене, као што су ступање у брак, рођење детета или брига за остареле родитеље, изискују додатне одговорности. Међутим, неке промене нам пружају више слободе а тиме и могућност да проширимо хришћанску службу (Матеј 9:37, 38). На пример, можда нам се одселе деца која су одрасла или можда одемо у пензију.

Такође, иако је тачно да се наше околности могу променити хтели ми то или не, неким хришћанима је пошло за руком да их сами измене па су тако могли повећати своје учешће у служби. Пам, Јан, Дрис и Ото су учинили управо то. Како?

Кад се деца одселе

Пам је радио као књиговођа у једној компанији за производњу лекова. Он и његова жена Ани заједно с њихове две ћерке често су служили као помоћни пионири. Пам и Ани су такође организовали дружења с другим пионирима. „То нас је штитило од проблема које би могло да проузрокује лоше друштво“, кажу њих двоје. Подстакнуте примером својих родитеља, обе ћерке су постале општи пионири одмах након завршетка средње школе.

Када су се њихова деца одселила, Пам и Ани су увидели да им у новим околностима остаје више времена и новца што су могли да искористе да посете нека занимљива места или да уживају у некој разоноди. Уместо тога, овај пар је одлучио да измењене околности искористи да прошири своју хришћанску службу. Стога је Пам замолио свог послодавца да седмично ради један дан мање. Касније је Пам ствари уредио тако да је радио од 7 сати ујутро до 14 часова по подне. Наравно, прихватити посао са скраћеним радним временом значило је и помирити се с нижим животним стандардом. Ипак, успели су и 1991. Пам се придружио својој жени у општој пионирској служби.

Након тога, Пам је био замољен да буде помоћник домара једне Конгресне дворане Јеховиних сведока. То је захтевало да се он и његова жена преселе из свог дома, у ком су живели 30 година, у стан који се налази у склопу Конгресне  дворане. И преселили су се. Да ли је то било лако? Ани каже да кад год је осећала носталгију, постављала је себи питање: ’Да ли сам ја као Лотова жена?‘ Ани није желела да се ’обазире натраг‘ (Постање 19:26; Лука 17:32).

Пам и Ани сматрају да је њихова одлука водила до многих благослова. Међу многим благословима је и то што они уживају у својој служби у Конгресној дворани, у припремама за Обласне конгресе и у сусретима с покрајинским надгледницима (путујућим слугама) који држе говоре у тој дворани. Понекад посећују различите скупштине када Пам служи као заменик покрајинског надгледника.

Зашто је овај пар био успешан у настојању да прошири своју службу? Пам каже: „Када се живот значајно промени, мораш бити одлучан да што боље искористиш нове околности.“

Учинити живот једноставнијим

Јан и његова жена Вот имају троје деце. Попут Пама и његове породице, Јан је мудро искористио промену околности. Годинама је Јан имао добро плаћен посао у банци што је његовој породици омогућило леп живот. Ипак, имао је све јачу жељу да прошири своју службу. Он објашњава: „С временом, осећао сам да се моје цењење према истини продубљује и да моја љубав према Јехови расте.“ Тако је 1986, Јан променио своје околности. Он каже: „Искористио сам реорганизацију на послу и почео сам да радим скраћено радно време. Плата ми се смањила за 40 посто. Продао сам нашу кућу и купио брод за становање тако да смо могли да служимо тамо где је била већа потреба за објавитељима Краљевства. Касније сам искористио могућност да пре времена одем у пензију; моји приходи су се смањили за још 20 посто, али сам 1993. почео служити као општи пионир.“

Данас је Јан члан Одбора за односе с болницама и редовно служи као надгледник конгреса. Упркос лошем здрављу, Вот повремено служи као помоћни пионир. Све троје деце са својим брачним партнерима ревно учествују у служби за Краљевство.

Како су Јан и Вот успели да се привикну на нижи животни стандард? „У време  када смо живели у обиљу“, одговара Јан, „пазили смо да нам материјалне ствари не постану сувише важне. Данас може бити мало неугодно када морамо да чекамо неко време како бисмо нешто набавили, али духовни благослови и предности које смо добили то обилно надокнађују.“

Попут Јана и Вот, Дрис и његова жена Јени, такође су одлучили да воде једноставан живот како би више времена посветили интересима Краљевства. Дрис и Јени су служили као пионири док нису добили дете. Онда је Дрис, да би збринуо своју породицу, радио као управник у једној великој компанији. Његови послодавци су ценили његов рад и понудили му унапређење. Међутим, Дрис је то одбио зато што би унапређење значило и мање времена за хришћанске активности.

Подизање деце — као и брига о Јениној болесној мајци — одузимали су много времена и енергије. И поред тога су наставили да негују пионирски дух. Шта им је помогло у томе? Јени објашњава: „Код нас су живели пионири, позивали смо их на оброке и пружали смо смештај покрајинским надгледницима.“ Дрис додаје: „Живели смо једноставно и избегавали смо да се задужујемо. Одлучили смо да никада не уђемо у велики посао нити да купимо кућу, да нас те ствари у будућности не би спутавале.“

Одлука Дриса и Јени да створе околности које би им омогућиле да више времена посвете интересима Краљевства била је награђена. Оба њихова сина сада служе као старешине, а један од њих са својом супругом служи као општи пионир. Дрис и Јени су служили као специјални пионири, а касније је Јени пратила Дриса у покрајинском делу. Сада служе као добровољци у Бетелу где Дрис служи као члан Одбора подужнице.

Превремено пензионисање

Попут Дриса и Јени, Ото и његова жена Јуди били су пионири пре него што су добили две ћерке. Када је Јуди први пут затруднела, Ото је почео да ради као учитељ.

Док су деца расла, Ото и Јуди су често позивали пионире у свој дом тако да су њихове ћерке могле да виде радост пуновремених слугу. С временом је њихова старија ћерка започела с пионирском службом. Касније је похађала школу Гилеад и сада са својим мужем служи као мисионар у једној афричкој земљи. Млађа ћерка је започела с пионирском службом 1987, а Јуди јој се придружила.

 Када су измењене околности омогућиле да Ото у школи ради скраћено радно време, имао је више времена које је искористио за пионирску службу. На крају је напустио посао. Данас Ото користи своје учитељске способности у путујућем делу да би духовно јачао скупштине.

Који је Отов савет онима који оду у превремену пензију? „Када се пензионишете, немојте одлучити да се прво мало опустите. Лако је навићи се на ’опуштање‘. Пре него што тога постанете свесни, заборавићете на пионирску службу. Уместо тога, одмах појачајте своје активности и у служби и у скупштини.“

Мудро искористи своје животно искуство

Истина, браћа као што су Пам, Јан, Дрис и Ото немају више толико снаге и издржљивости као када су били млађи. Међутим, они поседују више зрелости, искуства и мудрости (Пословице 20:29). Они знају шта значи бити отац, а кроз сарадњу са својим супругама, стекли су неку представу о томе шта значи бити мајка. Са својим супругама су решавали породичне проблеме и постављали теократске циљеве за своју децу. Ото каже: „Моје лично искуство у подизању породице корисно је када као покрајински надгледник дајем савете који се тичу породичног живота.“ Слично томе, због искуства које има као отац, Дрис је сада користан члан бетелске породице у којој има много младих.

Да, лично искуство помаже тој браћи да се старају за мноштво различитих потреба у скупштини. Њихово искуство је, такорећи, изоштрило алатке којима рукују тако да своју енергију користе на најбољи могући начин (Проповедник 10:10). У ствари, за исти временски интервал, они често могу постићи више од оних који су физички јачи али имају мање искуства.

Оваква браћа су заједно са својим женама добар пример за младе у Јеховином народу. Млади запажају да су парови попут ових лично доживели многе изазове и благослове о којима се говори у нашим хришћанским публикацијама. Охрабрујуће је видети мушкарце и жене који показују дух сличан оном који је показао Халев када је тражио изазовну доделу иако је био у позним годинама (Исус Навин 14:10-12).

Опонашај њихову веру

Да ли би можда могао да опонашаш веру и дела парова који су споменути у овом чланку? Присети се, истина је била у средишту њиховог живота. Помогли су својој деци да развију жељу да буду пионири. То су учинили тако што су, према Јановим речима, „били пример што се тиче љубави према Јехови и његовој организацији, тако што су организовали здрава дружења и учили своју децу да се сама издржавају“. Такође су радили и играли се заједно као породица. „Током одмора“, присећа се Пам, „обично је ујутро читава породица ишла у службу, а по подне смо заједно уживали у рекреацији.“

Поред тога, ови хришћани су планирали унапред и када су се њихове околности промениле, спремно су искористили новонасталу ситуацију. Постављали су циљеве и доносили одлуке које су им олакшавале да достигну те циљеве. Настојали су да раде скраћено на световном послу и били су спремни да живе од мањих прихода (Филипљанима 1:10). Супруге су им пружале потпуну подршку. Као породица имали су снажну жељу да уђу на „велика врата која воде у активност“ и као резултат, Јехова их је богато благословио (1. Коринћанима 16:9; Пословице 10:22).

Да ли и ти желиш да повећаш своје учешће у служби? Ако желиш, кључ да то постигнеш може бити у томе да добро искористиш нове околности.

[Слика на 20. страни]

Пам и Ани брину о Конгресној дворани

[Слика на 20. страни]

Јан и Вот учествују у делу проповедања

[Слика на 21. страни]

Дрис и Јени служе у Бетелу

[Слика на 21. страни]

Ото и Јуди се припремају за посету следећој скупштини