’Истините усне заувек стоје‘

ПОПУТ искре која може изазвати пожар и уништити читаву шуму, он може уништити нечији живот. Може бити пун отрова, али може бити и ’дрво живота‘ (Пословице 15:4). Смрт и живот су у његовој власти (Пословице 18:21). Толику снагу има овај мали уд, наш језик, који може укаљати цело тело (Јаков 3:5-9). Мудро је да пазимо на свој језик.

У другом делу 12. поглавља библијске књиге Пословица, краљ древног Израела, Соломон, пружа вредан савет који нам помаже да контролишемо свој говор. Кратким, али практичним пословицама, овај мудри краљ показује да речи носе са собом последице као и да откривају пуно о особинама онога који их изговара. Соломонов надахнути савет је неопходан за све који желе да ’чувају врата својих уста‘ (Псалам 141:3).

’Грех као замка‘

„У греху усана опасна је замка, али се праведник избавља тескобе“, каже Соломон (Пословице 12:13). Лаж је грех усана који постаје смртоносна замка онима који је практикују (Откривење 21:8). Може изгледати да је непоштење једноставан начин да се избегне казна или да се нађе излаз из непријатне ситуације. Али зар није тако да једна лаж често води до других лажи? Баш као што неко ко почне да се коцка у мале суме на крају улаже све више и више како би повратио новац, тако се и лажов убрзо нађе у зачараном кругу лажи.

Грех усана хвата у замку и тако што онај који лаже друге на крају лаже и себе. На пример, лажов лако може убедити себе да је веома образован и интелигентан, док му је у стварности знање оскудно. Он тако почиње да живи у лажи. Заиста, ’лаже себи у очи, место да призна своје безакоње и омрзне на њ‘ (Псалам 36:2, ДК). Каква је само лаж замка! С друге стране, праведник неће себе довести у тако тешку ситуацију. Он неће прибећи лагању чак ни када је у невољи.

’Плод који сити‘

„Не заваравајте се: Бог се не може исмејавати“, упозорава апостол Павле. „Јер шта човек посеје, то ће и пожњети“ (Галатима 6:7). Ово начело се сигурно  примењује како на наш говор тако и на наше поступке. Соломон наводи: „Од плода уста својих сити се човек добра, и сваки по делу руку својих прима“ (Пословице 12:14).

Уста која „мудрост објављују“ доносе плод који сити (Псалам 37:30). За мудрост је потребно спознање, а ниједан човек нема све спознање. Свако треба да чује добар савет и да га послуша. „Прав се пут његов безумнику чини“, каже краљ Израела, „али мудар је ко савет слуша“ (Пословице 12:15).

Јехова нам даје добре савете посредством своје Речи и организације, користећи публикације ’верног и разборитог роба‘ (Матеј 24:45; 2. Тимотеју 3:16). Како би било неразборито да одбацимо добар савет и да инсистирамо на томе да буде по нашем! Ми морамо ’бити брзи да чујемо‘ када нас Јехова „који је човеку разум дао“ саветује путем свог канала комуникације (Јаков 1:19; Псалам 94:10).

Како реагује мудра, а како безумна особа када су у питању увреде или неоснована критика? Соломон одговара: „Гнев свој одмах безумник открива, али опрезан је који увреду покрива“ (Пословице 12:16).

Када је изложена омаловажавању, безумна особа брзо, заправо „одмах“, гневно реагује. Али опрезна особа се моли за Божји дух да би испољавала самоконтролу. Она издваја време да медитира о Божјој Речи и да с цењењем размишља о Исусовим речима: „Ко те ошамари по десном образу, окрени му и други“ (Матеј 5:39). Пошто ’никоме не жели да врати зло за зло‘, опрезна особа уздржава своја уста од непромишљеног говора (Римљанима 12:17). Када на сличан начин прелазимо преко било које увреде која нам се нанесе тада избегавамо свађе.

’Језик који лечи‘

Грех усана може изазвати велику штету у једном судском поступку. Краљ Израела каже: „Ко истину каже, правду проглашује, а превару лажни сведок“ (Пословице 12:17). Сведок који говори истину проглашава правду јер је његово сведочанство поуздано. Његове речи доприносе томе да правда буде задовољена. С друге стране, лажан сведок је пун преваре и доприноси погрешној пресуди.

„Неко који лакомислено говори као мач пробада“, наставља Соломон, „ал’ лек даје језик мудрих људи“ (Пословице 12:18). Речи могу пробости попут мача, уништити пријатељства и створити невоље. Или могу бити угодне и пријатне, и тако чувати пријатељства.  Па зар погрдна имена, вика, непрестано критиковање и вређање нису прободи који проузрокују дубоке емоционалне ране? Како је само добро исцељујућим речима искреног извињења исправити сваку грешку коју на овај начин можемо направити!

Током тешких времена у којима живимо, не изненађује то што су многи „сломљеног срца“ и „скрханог духа“ (Псалам 34:18, NW). Када ’говоримо утешно депресивним душама‘ и ’пружамо подршку слабима‘, зар тада не користимо исцељујућу моћ речи? (1. Солуњанима 5:14). Заиста, саосећајне речи могу охрабрити тинејџере који се боре са штетним притиском вршњака. Биране речи могу уверити старије да су потребни и вољени. Љубазне речи сигурно могу улепшати дан оних који су болесни. Чак је и укор лакше прихватити када је дат „у духу благости“ (Галатима 6:1). А речи добре вести о Божјем Краљевству сигурно лече оне који их слушају!

’Усне које стоје‘

Употребљавајући реч „усне“ као синоним за реч „језик“ Соломон наводи: „Истинита уста [„усне“, NW] та заувек стоје, али лажљив језик, он је само за час“ (Пословице 12:19). Израз ’истините усне‘ у хебрејском језику је у једнини и значи више од истинитог говора. Једно стручно дело наводи: „Тај израз укључује особине попут постојаности, трајности и поузданости.“ „Говор који има те карактеристике трајаће... заувек зато јер је поуздан, супротно лажном језику... који може обманути за тренутак, али не може опстати када се стави на испит.“

„Превара је у срцу оним који злобно мисле“, наводи мудар краљ, „а радост у онима који мир светују [„саветују мир“, NW].“ Он додаје: „Никакве несреће праведном не бива, ал’ ће бездушнике прикљештити зло“ (Пословице 12:20, 21).

Злобници могу само проузроковати бол и патњу. С друге стране, они који  пружају савет у циљу постизања мира биће задовољни зато што чине добро. Такође ће имати задовољство када виде добре резултате. Што је најважније, они имају Божје одобравање, јер „мрске су Јехови усне лажљиваца, ал’ су му мили који верно раде“ (Пословице 12:22).

’Говор који чува знање‘

Описујући још једну разлику између онога који је пажљив када говори и онога који то није, краљ Израела каже: „Паметан човек чува своје знање, а срце безумних лудост проглашује“ (Пословице 12:23).

Паметан, разборит човек зна када да говори, а када да ћути. Он чува своје знање тако што се уздржава од разметања њиме. То не значи да он увек крије своје знање. Уместо тога, он је одмерен када треба да покаже колико зна. Супротно томе, безумник је брз да говори и тиме показује своју безумност. Зато немојмо много да говоримо и нека нам говор не буде хвалисав.

Настављајући с контрастима, Соломон на упечатљив начин говори о марљивости и лењости. Он наводи: „Радина [’марљива‘, NW] ће рука господарити, а лења ће данак давати [„на присилан рад ићи“, NW]“ (Пословице 12:24). Напоран рад може водити до напретка и финансијске независности, а лењост до присилног рада и потчињености. „С временом“, каже један изучавалац, „лењивац ће постати роб марљивом човеку.“

’Реч која развесели‘

Краљ Соломон се враћа на исту тему уз оштроумно запажање о људској природи. „Брига у срцу обара човека“, каже он, „али добра реч га развесели“ (Пословице 12:25).

Постоји много брига које могу довести до туге у срцу. Оно што може олакшати бреме и развеселити срце јесте лепа реч охрабрења од саосећајне особе. Али како други могу да знају колико су велике бриге у нашем срцу ако се не отворимо и не разговарамо о томе? Да, када доживљавамо невољу или патимо од депресије, треба да се поверимо некој саосећајној особи која нам може помоћи. Штавише, када осећања изразимо речима, то ублажава бол у срцу. Због тога је добро поверити се брачном другу, родитељу или саосећајном и духовно способном пријатељу.

Где се могу наћи боље речи охрабрења од оних које се налазе у Библији? Морамо се онда приближити Богу тако што с цењењем медитирамо о његовој надахнутој Речи. Такво размишљање сигурно може донети радост узнемиреном срцу и искру тужним очима. Псалмиста то потврђује речима: „Савршен је закон Јеховин, — он душу крепи. Сведочанство Јеховино је верно, — даје  мудрост невиноме. Праведне су наредбе Јеховине, — оне срце веселе. Заповест је Јеховина светла, — она очи просветљује“ (Псалам 19:8, 9).

Награђујући пут

Упоређујући пут праведника и бездушника, краљ Израела каже: „Прави пут праведник пријатељу своме показује [„праведник прегледа пашњак свој“, NW], али бездушнике њихов пут заводи“ (Пословице 12:26). Праведник је опрезан у вези са својим пашњаком — познаницима и пријатељима с којима се дружи. Он их мудро бира, настојећи да избегне опасна пријатељства. С бездушницима је другачије јер они одбијају савет и инсистирају да буде по њиховом. Будући да су заведени, они лутају.

Краљ Соломон као следеће наводи разлику између лењости и марљивости из једног другог угла. „Лова свога лењивац не пече [„гони“, NW], а радиност скупо је човеку благо“ (Пословице 12:27). „Лењивац“ не „гони“ или не „пече“ свој плен. Заиста, он не може довршити оно што започне. С друге стране, марљивост је синоним за богатство.

Лењост је толико штетна да је апостол Павле сматрао да је потребно да пише сухришћанима у Солуну и да исправи неке који су ’ходили неуредно‘ — били су беспослени и мешали су се у оно што их се није тицало. Такви су другима наметали тежак терет. Зато их је Павле отворено посаветовао, подстичући их да ’мирно радећи једу хлеб који сами зараде‘. А уколико се не би одазвали на овај одлучан савет, Павле упућује друге у скупштини да се ’клоне‘ њих — да их избегавају, очигледно када је у питању дружење (2. Солуњанима 3:6-12).

Морамо узети к срцу не само Соломонов савет да будемо марљиви, већ такође и његов савет о исправној употреби језика. Напрежимо се да тај мали уд користимо тако што њиме лечимо и радујемо друге док избегавамо грех усана и водимо честит живот. „На путу је правде живот“, уверава нас Соломон, „нема смрти на њезиној стази“ (Пословице 12:28).

[Слике на 27. страни]

„Мудар је ко савет слуша“

[Слике на 28. страни]

„Лек даје језик мудрих људи“

[Слика на 29. страни]

Када се поверимо поузданом пријатељу то нам може донети утеху

[Слика на 30. страни]

Наше срце је радосно када с цењењем медитирамо о Божјој Речи