Први хришћани и Мојсијев закон

„Закон [је] постао наш старатељ који води до Христа“ (ГАЛАТИМА 3:24).

1, 2. На који је начин, између осталог, Мојсијев закон користио Израелцима који су га пажљиво држали?

 ГОДИНЕ 1513. пре н. е., Јехова је дао Израелцима један скуп закона. Народу је рекао да ће га благословити и да ће живети срећно и задовољно ако буду слушали његов глас (Излазак 19:5, 6).

² Тај скуп закона, назван Мојсијев закон или једноставно „Закон“, био је ’свет и праведан и добар‘ (Римљанима 7:12). Подстицао је људе да развијају изврсне особине као што су доброта, поштење, моралност, као и на то да имају добре односе с ближњима (Излазак 23:4, 5; Левитска 19:14; Поновљени закони 15:13-15; 22:10, 22). Сем тога, Закон је мотивисао Јевреје да воле једни друге (Левитска 19:18). Надаље, није требало да се друже с нејеврејима и да узимају жене између нејевреја који нису били под Законом (Поновљени закони 7:3, 4). Као „зид“ који је одвајао Јевреје од нејевреја, Мојсијев закон је чувао Божји народ од паганског размишљања и паганских обичаја који би га могли искварити (Ефешанима 2:14, 15; Јован 18:28).

3. Због чега је био дат Закон с обзиром да му нико није могао бити савршено послушан?

³ Међутим, чак ни најсавеснији Јевреји нису могли да буду савршено послушни Божјем Закону. Да ли је Јехова од њих очекивао превише? Није. Један од разлога због којих је Закон био дат Израелу био је „да би преступи постали очигледни“ (Галатима 3:19). Искрени Јевреји су захваљујући  Закону били свесни тога колико им је очајнички потребан Откупитељ. Верни Јевреји су се радовали када је дошао тај Откупитељ. Њихово избављење од проклетства греха и смрти било је близу! (Јован 1:29).

4. У ком је смислу Закон био ’старатељ који је водио до Христа‘?

⁴ Требало је да Мојсијев закон буде само привремен. Пишући сухришћанима, апостол Павле је за тај Закон рекао да је био ’старатељ који је водио до Христа‘ (Галатима 3:24). Старатељ из древних времена је пратио децу до школе и из школе. Он углавном није био учитељ; само је водио децу до учитеља. Слично томе, сврха Мојсијевог закона је била да богобојазне Јевреје доведе до Христа. Исус је обећао да ће бити са својим следбеницима „све дане до свршетка система ствари“ (Матеј 28:20). Стога, када је основана хришћанска скупштина, тај „старатељ“, то јест Закон, више није служио никаквој сврси (Римљанима 10:4; Галатима 3:25). Међутим, неки јеврејски хришћани нису одмах прихватили ову важну истину. Због тога су се чак и после Исусовог ускрсења држали извесних одредаба Закона. Међутим, други су кориговали своје гледиште. Тиме су нам оставили добар пример. Хајде да видимо како.

Узбудљиво разјашњење хришћанске доктрине

5. Које је упутство Петар добио у једној визији, и зашто је био шокиран?

⁵ Године 36. н. е., апостол Петар је имао једну изванредну визију. Глас с неба му је заповедио да закоље и поједе птице и животиње које су по Закону биле нечисте. Петар је био шокиран! Никада није „јео ништа погано и нечисто“. Али тај глас му је рекао: „Не зови поганим оно што је Бог очистио“ (Дела апостолска 10:9-15). Уместо да се круто држао закона, Петар је кориговао своје гледиште. То га је довело до запањујућег открића у погледу Божјих намера.

6, 7. Шта је Петру помогло да закључи да може да проповеда нејеврејима, и до којих је још закључака очигледно дошао?

⁶ Ево шта се догодило. Три човека су дошла у кућу у којој је Петар боравио и замолила га да с њима оде код једног побожног, необрезаног нејеврејина по имену Корнелије. Петар је позвао у кућу та три човека и указао им гостопримство. Пошто је разумео значење визије коју је имао, Петар и та три човека су сутрадан отишли код Корнелија. Петар је тамо дао темељно сведочанство о Исусу Христу. Затим је рекао: „Заиста схватам да Бог није пристран, него му је у свакој нацији прихватљив онај који га се боји и чини оно што је праведно.“ Веру у Исуса није показао само Корнелије већ и његови рођаци и блиски пријатељи, и „свети дух сиђе на све који су слушали те речи“. Схвативши да је ово било Јеховино дело, Петар „заповеди да се крсте у име Исуса Христа“ (Дела апостолска 10:17-48).

⁷ Шта је Петру помогло да закључи да су и нејевреји који нису били под Мојсијевим законом сада могли да постану следбеници Исуса Христа? Духовна разборитост. Бог је изливањем светог духа на нејевреје показао да их одобрава и Петар је захваљујући томе схватио да се они могу крстити. У исто време, очигледно је увидео да Бог није очекивао да крштење нејеврејских хришћана буде условљено држањем Мојсијевог закона. Да си живео тада, да ли би попут Петра био спреман да коригујеш своје гледиште?

Неки су и даље следили ’старатеља‘

8. Који су став о обрезању који се разликовао од Петровог унапређивали неки хришћани који су живели у Јерусалиму, и зашто?

⁸ Отишавши од Корнелија, Петар се упутио у Јерусалим. До тамошње скупштине је стигла вест да су необрезани нејевреји „примили Божју реч“ и неки јеврејски ученици су били узнемирени због тога (Дела апостолска 11:1-3). Премда су се слагали с тим да нејевреји могу постати Исусови  следбеници, „поборници обрезања“ су инсистирали на томе да се такви нејевреји морају држати Закона како би били спасени. С друге стране, у местима где је преовладавало нејеврејско становништво, питање обрезања није било предмет расправе. Ова два гледишта су постојала око 13 година (1. Коринћанима 1:10). Какав је то испит био за те прве хришћане — посебно за нејевреје који су живели међу Јеврејима!

9. Зашто је било важно да се реши питање обрезања?

⁹ Ово питање је достигло свој врхунац 49. н. е. Павле је тада проповедао у сиријској Антиохији и у то место су дошли хришћани из Јерусалима. Они су почели да научавају да нејеврејски обраћеници морају бити обрезани у складу са Законом. Између тих хришћана из Јерусалима с једне стране и Павла и Варнаве с друге, дошло је до велике расправе и препирке! Да је то питање остало нерешено, неки хришћани, било јеврејског било нејеврејског порекла, сигурно би се спотакли. Зато је организовано да Павле и још неки оду у Јерусалим и затраже од водећег тела да једном засвагда реши то питање (Дела апостолска 15:1, 2, 24).

У почетку отворено неслагање — затим јединство!

10. Које су биле неке од тачака које је водеће тело размотрило пре него што је донело одлуку у погледу положаја нејевреја?

¹⁰ Очигледно је да су на том састанку неки износили аргументе у прилог обрезању, док су други заступали супротно гледиште. Али емоције нису надвладале. Након велике расправе, апостоли Петар и Павле су описали знаке које је Јехова извршио међу необрезаним верницима. Објаснили су да је Бог излио свети дух на необрезане нејевреје. Они су у ствари питали: ’Да ли хришћанска скупштина с правом може одбацити оне које је Бог прихватио?‘ Онда је ученик Јаков прочитао део Писма који је свим присутнима помогао да разумеју шта је Јеховина воља у погледу овог питања (Дела апостолска 15:4-17).

11. Који фактор није утицао на одлуку у погледу обрезања, и шта показује да је Јехова благословио ту одлуку?

¹¹ Сада су све очи биле упрте у водеће тело. Да ли ће због свог јеврејског порекла нагињати ка томе да се донесе одлука у корист обрезања? Неће. Ови верни људи су били одлучни да следе Писмо и вођство Божјег светог духа. Након што су саслушали све аргументе који су се односили на ово питање, водеће тело се једногласно сложило да нема потребе да се нејеврејски хришћани обрезују и да се држе Мојсијевог закона. Браћа су се обрадовала када је до њих стигла вест о овој одлуци и почео је да ’расте број скупштина из дана у дан‘. Ти хришћани који су  се подложили јасном теократском вођству били су благословљени поузданим, библијским одговором (Дела апостолска 15:19-23, 28, 29; 16:1-5). Ипак, требало је одговорити на још једно важно питање.

Како стоје ствари с јеврејским хришћанима?

12. Које је питање остало нерешено?

¹² Водеће тело је јасно показало да нејеврејски хришћани нису морали да се обрезују. Али како су стајале ствари с јеврејским хришћанима? При доношењу ове одлуке, водеће тело није сасвим разрешило и то питање.

13. Зашто је била неоснована тврдња да је држање Мојсијевог закона неопходно за спасење?

¹³ Неки јеврејски хришћани који су били ’ревни за Закон‘ и даље су обрезивали своју децу и држали су се извесних одредаба Закона (Дела апостолска 21:20). Други су ишли и даље од тога и чак су инсистирали на томе да се јеврејски хришћани морају држати Закона да би били спасени. То им је била озбиљна грешка. На пример, како би ико од хришћана могао да принесе животињску жртву за опроштење греха? Христова жртва је такве приносе учинила бескорисним. Како су ствари стајале у погледу захтева Закона да Јевреји избегавају блиско дружење с нејеврејима? Ревним хришћанским јеванђелизаторима би било врло тешко да се држе ових ограничења и да у исто време испуњавају опуномоћење да поучавају  нејевреје свим стварима које је Исус научавао (Матеј 28:19, 20; Дела апостолска 1:8; 10:28). a Не постоје докази да је ово питање разјашњено на неком састанку водећег тела. Међутим, скупштина није била остављена без помоћи.

14. Које су вођство у погледу Закона пружиле Павлове надахнуте посланице?

¹⁴ Вођство није пружено путем неког писма од водећег тела већ путем додатних надахнутих посланица које су написали апостоли. На пример, апостол Павле је послао снажну поруку Јеврејима и нејеврејима који су живели у Риму. У тој посланици им је објаснио да је прави Јеврејин „онај који је то изнутра, и његово је обрезање обрезање срца по духу“ (Римљанима 2:28, 29). Павле је у тој истој посланици употребио једно поређење да би доказао да хришћани више нису под Законом. Резоновао је да жена не може у исто време бити удата за два мужа. Међутим, слободна је да се поново уда ако јој муж умре. Павле је онда применио то поређење, показавши да помазани хришћани не могу у исто време бити подложни Мојсијевом закону и припадати Христу. Морали су ’умрети с обзиром на Закон‘ да би могли бити уједињени с Христом (Римљанима 7:1-5).

 Нису одмах разумели

15, 16. Зашто неки јеврејски хришћани нису разумели да више нису под Законом, и шта то показује у погледу потребе да се остане духовно будан?

¹⁵ Павлово резоновање у погледу Закона није се могло оповргнути. Зашто онда неки јеврејски хришћани нису разумели да више нису под Законом? Између осталог, зато што им је недостајала духовна разборитост. На пример, занемаривали су узимање чврсте духовне хране (Јеврејима 5:11-14). Осим тога, нису редовно посећивали хришћанске састанке (Јеврејима 10:23-25). Још један разлог због којег неки нису схватили да више нису под Законом био је везан за саму природу Закона. Закон се заснивао на стварима које су се могле видети, осетити и опипати, као што су храм и свештенство. Некоме коме је недостајала духовност било је лакше да прихвати Закон него дубља хришћанска начела која су се заснивала на стварима које се нису виделе (2. Коринћанима 4:18).

¹⁶ Павле је у својој посланици Галатима навео још један разлог због ког су неки који су се изјашњавали као хришћани желели да се држе Закона. Он је објаснио да су ови људи желели да се на њих гледа са уважавањем, као на чланове једне општеприхваћене религије. Уместо да се разликују од друштва, били су спремни на готово сваки компромис да би се уклопили у њега. Више их је занимало признавање од људи него одобравање од Бога (Галатима 6:12).

17. Када је постало савршено јасно које је исправно гледиште о држању Закона?

¹⁷ Разборити хришћани који су пажљиво проучавали надахнуте списе које су написали Павле и други, дошли су до исправних закључака у погледу Закона. Међутим, свим јеврејским хришћанима је тек 70. н. е. постало очигледно који је исправан став о Мојсијевом закону. То се догодило када је Бог дозволио да буду уништени Јерусалим, његов храм и записи о свештенству. Због тога је постало немогуће да се ико држи свих обележја Закона.

Данашња примена поуке

18, 19. (а) Које ставове морамо прихватити, а које морамо избегавати да бисмо остали духовно здрави? (б) Шта можемо научити из Павловог примера у погледу слеђења упутстава која добијамо од одговорне браће? (Види оквир на 24. страни.)

¹⁸ Након што смо осмотрили ове догађаје који су се одиграли давно у прошлости, можда се питаш: ’Да сам живео тада, како бих реаговао док се Божја воља постепено откривала? Да ли бих се круто држао традиционалних гледишта или бих био стрпљив све док исправно разумевање не постане јасно? И када би постало јасно, да ли бих га свесрдно подржао?‘

¹⁹ Наравно, не можемо бити сигурни како бисмо реаговали да смо тада живели. Али можемо се питати: ’Како реагујем на данашња појашњења у разумевању Библије? (Матеј 24:45). Када добијемо неко библијско упутство, да ли настојим да га применим, не запажајући само слово закона већ и дух који стоји иза њега? (1. Коринћанима 14:20). Да ли стрпљиво чекам на Јехову када изгледа да одговор на нека питања не долази тако брзо?‘ Важно је да добро користимо духовну храну која је данас на располагању да ’никада не бисмо застранили‘ (Јеврејима 2:1). Пажљиво слушајмо када Јехова пружа вођство путем своје Речи, духа и земаљске организације. Ако то радимо, Јехова ће нас благословити бескрајним животом који ће бити и срећан и задовољавајућ.

[Фуснота]

Како би одговорио?

• У ком смислу је Мојсијев закон био као ’старатељ који је водио до Христа‘?

• Како би објаснио разлику између Петрове реакције, када је требало да се прилагоди разумевању истине, и реакције ’поборника обрезања‘?

• Шта си научио о томе како Јехова данас открива истину?

[Питања за разматрање]

[Оквир⁄Слика на 24. страни]

Павле се понизно суочио са испитом

Павле је 56. године н. е., након успешног мисионарског путовања, дошао у Јерусалим. Тамо га је очекивао један испит. До тамошње скупштине је дошла вест да Павле научава да је Закон укинут. Старешине су се уплашиле да ће се новообраћени јеврејски хришћани спотаћи ако Павле буде отворено говорио о Закону и да ће можда закључити како хришћанима недостаје поштовање према начину на који је Јехова организовао ствари. У скупштини су била четворица јеврејских хришћана који су се заветовали, можда назирејским заветом. Они су морали да иду у храм како би испунили захтеве тог завета.

Старешине су замолиле Павла да оде с том четворицом људи у храм и да покрије њихове трошкове. Павле је написао барем две надахнуте посланице у којима је образложио да држање Закона није неопходно за спасење. Међутим, он је био увиђаван према савести других. Раније је написао следеће: „Онима који су под законом био сам као под законом... да придобијем оне под законом“ (1. Коринћанима 9:20-23). Павле никада није направио компромис када су у питању била важна библијска начела и у овој прилици је сматрао да може да прихвати предлог старешина (Дела апостолска 21:15-26). Сматрао је да то није погрешно. У испуњавању завета није било ничег небиблијског и храм се користио за чисто обожавање, а не за идолопоклонство. Зато је Павле, да не би био узрок спотицања, урадио оно за шта је био замољен (1. Коринћанима 8:13). Нема сумње да је Павлу за то требало доста понизности, што још више продубљује наше поштовање према њему.

[Слика на странама 22, 23]

Међу хришћанима је годинама постојало различито гледиште о Мојсијевом закону