Пређи на садржај

Пређи на садржај

Врховни суд штити право обожавање у ’земљи Арарата‘

Врховни суд штити право обожавање у ’земљи Арарата‘

Врховни суд штити право обожавање у ’земљи Арарата‘

Седокоси Јерменац, отац троје деце, стоји пред највишим судом Јерменије. Угрожена је како његова слобода тако и слобода мноштва његових суверника. Суд слуша док он цитира Библију да би објаснио своја веровања. Хајде да размотримо догађаје који су водили до овог саслушања и видимо како је оно довело до велике победе правог обожавања у овој земљи.

ЈЕРМЕНИЈА се налази источно од Турске и јужно од Кавказа, великог планинског венца. У њој живи више од три милиона људи. Из главног града, Јеревана, пружа се изванредан поглед на два врха планине Арарат где се, према традиционалном веровању, зауставила Нојева арка након свеопштег Потопа a (Постање 8:4).

Јеховини сведоци у Јерменији обављају своју хришћанску активност од 1975. Након што је 1991. Јерменија добила независност од бившег Совјетског Савеза, формиран је Државни савет за религиозна питања да би регистровао религиозне организације. Међутим, овај Савет је увек изнова одбијао да региструје Јеховине сведоке, углавном због њихове хришћанске неутралности. Због тога су у Јерменији од 1991. више од 100 младих Сведока били осуђени и у већини случајева затворени због њиховог на Библији темељеног става према војној служби.

Савет је такође захтевао од државног тужиоца да спроведе истрагу о религиозној активности Лева Маргарјана, хришћанског старешине и вредног адвоката запосленог у локалној нуклеарној централи. То је довело до тога да је против брата Маргарјана поднета оптужница по члану 244, који је део једног совјетског закона из ере Хрушчова, који је донесен с намером да се Јеховини сведоци и друге религиозне групе забране и на крају потпуно угасе.

Тај Закон сматра кривичним делом организовање и вођење неке религиозне групе која, под изговором да проповеда религиозне идеје, ’заводи омладину да посећује састанке неке религиозне заједнице која није званично регистрована‘ и ’утиче на чланове да одбијају своје грађанске дужности‘. Да би подупро своју тужбу, тужилац је истакао присуство малолетне деце на састанцима које је водио брат Маргарјан у граду Метсемору. Тужилац је такође тврдио да је брат Маргарјан присиљавао младе у скупштини да одбију војну службу.

Суђење почиње

Суђење је почело у петак, 20. јула 2001, у Окружном суду у Армавиру којим је председавао судија Манвел Симонјан. Судски спор се наставио и током августа. Током сведочења, сведоци оптужбе су на крају признали да су им агенти Министарства за националну безбедност (бивши КГБ) издиктирали један део писмене изјаве против брата Маргарјана и присилили их да те изјаве потпишу. У једном случају, једна жена је признала да јој је извесни службеник Министарства сигурности наредио да изјави да су „Јеховини сведоци против наше владе и наше религије“. Та жена је признала да она лично не познаје ниједног Јеховиног сведока већ да је само чула оптужбе против њих на државној телевизији.

Када је дошао ред на брата Маргарјана, он је навео да малолетна деца која присуствују састанцима Јеховиних сведока чине то уз дозволу њихових родитеља. Такође је објаснио да је војна служба ствар личне одлуке. Тужиочево унакрсно испитивање трајало је неколико дана. Брат Маргарјан је помоћу Библије мирно одговарао на питања о својим уверењима, а тужилац је у својој Библији проверавао библијске цитате.

Судија је 18. септембра 2001. прогласио да Маргарјан „није крив“, наводећи да у његовој активности „није било елемената кривичног дела“. Новинска агенција Асошиејтед прес објавила је занимљив извештај о овом случају. У њему се наводи: „Вођа Јеховиних сведока у Јерменији ослобођен је данас оптужби за прозелитизам и присиљавање младих људи на избегавање војне службе. Након двомесечног суђења, суд је утврдио да нема довољно доказа против вође, Левона Маркарјана [Лева Маргарјана]. Њему је претила казна затвора у трајању од пет година... Иако Устав Јерменије гарантује религиозну слободу, нове религиозне групе се тешко региструју, док власт фаворизује доминантну Јерменску апостолску цркву.“ У званичној изјави од 18. септембра 2001, Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) наводи: „Иако поздравља пресуду, канцеларија ОЕБС-а наставља да изражава жаљење због тога што је уопште дошло до суђења.“

Суђење се наставља

Упркос свему томе, тужиоци су уложили жалбу, и претрес случаја поводом те жалбе трајао је још четири месеца. На почетку овог дела суђења, када је дошао ред на брата Маргарјана да сведочи, прво питање му је поставио један од судија судског већа. Када је брат Маргарјан почео да одговара, председавајућа већа га је прекинула и оспорила његову изјаву. Након тога, није дозволила брату Маргарјану да доврши свој одговор чак ни на једно питање. Такође је без образложења избацила из записника већину питања која му је поставила одбрана. У току суђења, судница је била пуна религиозних фанатика који су, непријатељски расположени према Сведоцима, непрестано обасипали погрдама брата Маргарјана. У току процеса, на телевизији су преношени бројни лажни и изврнути извештаји са суђења у којима се наводило да је, на пример, брат Маргарјан признао кривицу.

Отприлике на половини суђења, председавајућа трочланог судског већа је изненадила оне који су пратили суђење када је прочитала писмо од Државног савета за религиозна питања којим се захтевало од тужиоца да предузме мере против брата Маргарјана. Овај потез је шокирао међународне посматраче на суђењу, пошто је у својој молби за чланство у Савет Европе, Јерменија признала своју обавезу да „гарантује да све цркве и религиозне заједнице, а посебно оне које ’нису традиционалне‘, могу обављати своју религиозну службу без дискриминације“.

У наредним седмицама, атмосфера на суђењу је постајала све напетија. Противници су наставили да узнемиравају и нападају Сведоке у судници и ван ње. Неке Сведокиње су добиле ударце у цеваницу. Када је један Сведок био нападнут али је одбио да узврати, с леђа је добио ударац у кичму и морао је да буде смештен у болницу.

У међувремену, за председавајућег судског већа који је водио овај случај био је постављен други судија. Упркос настојањима неколицине међу присутнима у судници да заплаше адвоката одбране, нови председавајући судија је држао ствари под контролом, чак наредивши полицији да изведе из суднице једну жену која је вичући претила адвокату одбране.

Случај преузима Врховни суд Јерменије

Коначно, 7. марта 2002, Апелациони суд је потврдио одлуку Окружног суда. Занимљиво, дан уочи објављивања пресуде расформиран је Државни савет за религиозна питања. Тужилац се опет жалио на одлуку суда, овог пута највишем суду Јерменије — Касационом суду. Тужиоци су захтевали да овај суд поново размотри случај како би се „изрекла пресуда да је оптужени крив“.

Шесточлано судско веће којим је председавао судија Мер Качатрјан, састало се 19. априла 2002. у 11.00 часова. У својој уводној речи један од тужилаца је изразио велико огорчење због тога што претходна два суда нису утврдила да је брат Маргарјан крив. Међутим, овог пута судије су прекидале тужиоца и четворица њих су му оштро постављали питања. Један од судија је укорио тужиоца због покушаја да утиче на одлуку суда тако што је у своју тужбу против брата Маргарјана укључио дело проповедања и то што Јеховини сведоци нису регистровани — док се, према члану 244, ниједна од те две ствари не сматра кривичним делом. Судија је онда назвао потезе тужбе „прогонством помоћу оптужбе за кривично дело“. Други судија је говорио о више случајева на Европском суду у којима су Јеховини сведоци признати као „позната религија“ чиме су стекли право на заштиту према Европској конвенцији о људским правима. Током овог дела, један свештеник у судници је повикао да Јеховини сведоци стварају поделе међу народом. Суд му је наредио да ћути.

Судије су тада из публике позвале Лева Маргарјана, што је потез без преседана за овај највиши суд. Брат Маргарјан је дао лепо сведочанство о хришћанском ставу Јеховиних сведока према разним стварима (Марко 13:9). Након кратког већања, Суд је једногласно потврдио пресуду да „није крив“. Брат Маргарјан је видно одахнуо. У писменој одлуци, Суд је навео: „Ова активност [Лева Маргарјана], према постојећем закону, не сматра се кривичним делом, и ова врста оптужбе се коси с чланом 23 Устава Јерменије и с чланом 9 Европске конвенције.“

Резултати одлуке

Да су настојања тужилаштва била успешна, то би отворило пут за кривично гоњење и других скупштинских старешина међу Сведоцима у читавој Јерменији. На срећу, јасна пресуда коју је Суд изрекао спречиће такво узнемиравање. Неповољна пресуда би такође могла да буде изговор да се Јеховиним сведоцима и даље ускраћује регистрација. Срећом, Суд је сада онемогућио овај неоправдани изговор.

Време ће показати да ли ће Јеховиним сведоцима, којих у овој земљи има више од 7 000, бити омогућено да се региструју. У међувремену право обожавање и даље постоји и напредује у ’земљи Арарата‘.

[Фуснота]

a Ово је један разлог због којег Јермени повезују своју земљу с планином Арарат. У древна времена, Јерменија је била огромно краљевство на чијој је територији била ова планина. Отуда се израз ’земља Арарата‘ у Исаији 37:38, у преводу Библије Септуагинта на грчком, преводи са ’Јерменија‘. Данас се планина Арарат налази у Турској, недалеко од њене источне границе.

[Слика на 12. страни]

Леви Маргарјан на суђењу

[Слика на 13. страни]

Брат Маргарјан са својом породицом