Показујмо „сваку благост према свим људима“

„И даље их подсећај... да буду разумни, показујући сваку благост према свим људима“ (ТИТУ 3:1, 2).

1. Зашто није увек лако бити благ?

 „УГЛЕДАЈТЕ се на мене“, написао је апостол Павле, „као ја на Христа“ (1. Коринћанима 11:1). Све данашње Божје слуге се из петних жила труде да следе овај савет. Руку на срце, то није лако зато што смо од наших прародитеља наследили себичне жеље и особине које нису у складу с Христовим примером (Римљанима 3:23; 7:21-25). И поред тога, ако се потрудимо, сви можемо успети да будемо благи. Међутим, није довољно ослонити се само на сопствену снагу. Шта је још потребно?

2. Како можемо да показујемо „сваку благост према свим људима“?

² Благост која је део плода светог духа јесте одраз Божје благости. Што се више подлажемо вођству Божје активне силе, то ће више њен плод бити очигледнији. Тада, и само тада, показиваћемо „сваку благост“ према свима (Титу 3:2). Хајде да  видимо како можемо да опонашао Исусов пример и да ’окрепимо‘ особе с којима долазимо у контакт (Матеј 11:29; Галатима 5:22, 23).

У породици

3. Које прилике у породици одражавају дух света?

³ Једно подручје где је благост изузетно важна јесте унутар породице. Светска здравствена организација процењује да насиље у породици представља већу опасност по здравље жена него саобраћајне несреће и маларија заједно. На пример, у Лондону четвртина свег насиља одиграва се у кући. Полиција често има посла с људима који дају одушка својим осећањима тако што ’вичу и погрдно говоре‘. Што је још горе, неки брачни парови су допустили ’злобној горчини‘ да утиче на њихов однос. Све ово је жалостан одраз ’духа света‘ којем није место у хришћанској породици (Ефешанима 4:31; 1. Коринћанима 2:12).

4. Како благост може утицати на породицу?

⁴ Да бисмо се борили против светских тежњи потребан нам је Божји дух. „Где је Јеховин дух, тамо је слобода“ (2. Коринћанима 3:17). Љубав, љубазност, самоконтрола и дуготрпљивост јачају везу несавршених брачних парова (Ефешанима 5:33). Блага нарав ствара опуштену атмосферу и представља нешто пријатно за разлику од свађа и размирица које разарају многе породице. Оно што особа каже је важно, али из начина на који нешто каже види се дух који стоји иза тих речи. Када се проблеми и бриге изразе на благ начин онда се смањује напетост. Мудри краљ Соломон је  написао: „Благ одговор утишава јарост, а реч прека срдњу изазива“ (Пословице 15:1).

5. Како благост може помоћи у религиозно раздељеном дому?

⁵ Благост је нарочито важна у религиозно раздељеном дому. Када уз благост иду и љубазни поступци, она може привући Јехови некога ко није повољно наклоњен. Петар је саветовао хришћанске жене: „Будите подложне својим мужевима, да би, ако неки и нису послушни речи, били придобијени без речи понашањем својих жена, кад буду очевици вашег честитог понашања с дубоким поштовањем. А ваш украс нека не буде споља у плетењу косе и стављању златног накита нити у ношењу горњих хаљина, него нека то буде тајна особа срца у нераспадљивом руху тихог и благог духа, који је од велике вредности у Божјим очима“ (1. Петрова 3:1-4).

6. Како испољавање благости јача везу између родитеља и деце?

⁶ Односи између родитеља и деце могу бити затегнути, нарочито када недостаје љубав према Јехови. Међутим, у свим хришћанским породицама потребно је испољавати благост. Павле је саветовао очеве: „Не раздражујте своју децу, него их одгајајте у дисциплини и усмеравању размишљања у складу с Јеховиним“ (Ефешанима 6:4). Када у породици преовладава благост онда су родитељи и деца још тесније повезани. Дин, један од петорице синова, присећа се свог оца: „Тата је био благ. Не сећам се да сам се икада споречкао с њим — чак и када сам био тинејџер. Увек је био тако благ, чак и када је био узнемирен. Дешавало се да ме пошаље у собу или да ми нешто забрани, али никада се нисмо посвађали. Он није био само наш отац. Био је и наш пријатељ и нисмо желели да га разочарамо.“ Благост заиста помаже да се ојачају везе између родитеља и деце.

У служби

7, 8. Зашто је важно да у служби на терену испољавамо благост?

⁷ Још једно подручје где је благост важна јесте служба на терену. Док преносимо вест о Краљевству, сусрећемо људе с различитим ставом. Неки драге воље слушају поруку наде коју им доносимо. Други, из разноразних разлога, негативно реагују. У тим приликама благост нам много може помоћи да испунимо своје опуномоћење да будемо сведоци све до најудаљенијег дела земље (Дела апостолска 1:8; 2. Тимотеју 4:5).

⁸ Апостол Петар је написао: „Светите Христа као Господа у својим срцима, увек спремни на одбрану пред сваким ко од вас тражи разлог за наду која је у вама, али чините то благе нарави и с дубоким поштовањем“ (1. Петрова 3:15). Пошто гледамо на Христа као на наш Узор, трудимо се да људима који говоре грубо сведочимо с благошћу и с пуно поштовања. Овакво поступање често доводи до изванредних резултата.

9, 10. Испричај искуство које показује колико је вредно бити благ у служби на терену.

⁹ Када је неко покуцао на врата Кита и његове жене, она је отворила, а он је стајао иза ње. Када је схватила да је њихов посетилац Јеховин сведок, Китова жена је љутито оптужила Сведоке да су окрутни према деци. Брат је остао смирен. Благо је одговорио: „Жао ми је што сте стекли такав утисак. Да ли бих могао да вам покажем у шта верују Јеховини сведоци?“ Кит је слушао разговор и тог момента је пришао вратима да би прекинуо посету тог брата.

¹⁰ Том пару је касније било жао што су били груби према свом посетиоцу. Дирнула их је његова блага нарав. На њихово изненађење, недељу дана касније тај брат их је поново посетио и Кит и његова жена су му дозволили да на темељу Библије објасни своја веровања. Касније су рекли: „Током следеће две године слушали смо  много других Сведока.“ Пристали су на библијски студиј и на крају се обоје крстили у знак свог предања Јехови. Каква награда за Сведока који је први посетио Кита и његову жену! Тај Сведок се годинама касније срео са овим паром и сазнао да су му они сада духовни брат и сестра. Исплатило се то што је био благ.

11. Како благост може олакшати другима да прихвате хришћанску истину?

¹¹ Због искустава која је доживео као војник, Харолд је постао огорчен и сумњао је да Бог постоји. Да буде још горе, доживео је саобраћајну несрећу коју је изазвао један пијани возач и остао је инвалид. Када су га посетили Јеховини сведоци, Харолд им је изричито ставио до знања да не жели да га посећују. Али једног дана, Сведок по имену Бил, намеравао је да посети једну заинтересовану особу која је живела врло близу Харолда. Бил је грешком покуцао на Харолдова врата. Када је Харолд, ослањајући се на штаке, отворио врата, Бил се истог трена извинио и објаснио да је намеравао да посети некога ко живи у комшилуку. Како је Харолд реаговао? Бил није знао да је Харолд гледајући телевизију сазнао како су Јеховини сведоци радећи заједно за врло кратко време саградили нову Дворану Краљевства. Био је импресиониран када је видео како толико много људи ради заједно и због тога је променио мишљење о Сведоцима. Дирнут Биловим љубазним извињењем и његовом пријатном, благом нарави, Харолд је пристао да га Сведоци посећују. Проучавао је Библију, напредовао и крстио се.

У скупштини

12. Којим особинама света треба да се одупиру чланови хришћанске скупштине?

¹² Треће подручје на којем је благост неопходна јесте хришћанска скупштина. Конфликти су тако уобичајени у данашњем друштву. Расправе, препирке и свађе су нормална појава међу људима који на живот гледају с телесног становишта. Понекад се ове особине света увуку у хришћанску скупштину и испољавају се путем вербалних сукоба и борби. Одговорној браћи је жао када морају да се баве таквим стварима. Ипак, љубав према Јехови и њиховој браћи подстиче их да покушају да помогну онима који греше (Галатима 5:25, 26).

13, 14. До чега може довести када се ’с благошћу поучавају они који нису повољно наклоњени‘?

¹³ У првом веку, Павлу и његовом сараднику Тимотеју неки из хришћанске скупштине су правили проблеме. Павле је упозорио Тимотеја да се чува браће која су личила на судове „за сврху без  части“. „Господов роб нема потребе да се упушта у борбе“, резоновао је Павле, „него треба да буде фин према свима, оспособљен да поучава, да се обуздава кад трпи зло, да с благошћу поучава оне који нису повољно наклоњени.“ Када задржимо благу нарав чак и када нас неко провоцира, те особе често бивају покренуте да преиспитају своје критике. За узврат, како Павле надаље пише, Јехова им може ’дати покајање које води до тачног спознања истине‘ (2. Тимотеју 2:20, 21, 24, 25). Запази да Павле повезује благост с тиме да се буде фин и да се обуздава.

¹⁴ Павле је примењивао оно што је проповедао. Када је у скупштини у Коринту имао посла с ’надапостолима‘, подстакао је браћу: „Ја, Павле, лично вас усрдно молим Христовом благошћу и љубазношћу, ја који остављам скроман утисак кад сам међу вама, али који сам одважан према вама кад нисам код вас“ (2. Коринћанима 10:1; 11:5). Павле је заиста опонашао Христа. Запази да је ту браћу подстицао Христовом „благошћу“. Тиме је избегао да буде арогантан или да личи на неког диктатора. Његов подстрек је несумњиво привукао оне у скупштини који су имали пријемчиво срце. Он је поправио затегнуте односе и поставио темељ за мир и јединство скупштине. Сви можемо да се трудимо да опонашамо овакав начин поступања, зар не? Нарочито старешине треба да поступају попут Христа и Павла.

15. Зашто је важно бити благ приликом саветовања?

¹⁵ Одговорност да се помаже другима сигурно се не своди само на време када су угрожени мир и јединство скупштине. Браћи је потребно вођство пуно љубави много пре него што дође до затегнутих односа. Павле је подстакао: „Браћо, ако човек и направи неки погрешан корак пре него што је тога свестан, ви који сте духовно способни покушајте да исправите таквог човека.“ Али како то треба урадити? „У духу благости, док сваки од вас пази на себе, да и сам не буде искушан“ (Галатима 6:1). Није увек лако задржати ’дух благости‘, нарочито зато што су сви хришћани, укључујући и наименовану браћу, подложни грешним нагињањима. Међутим, када је саветник благ то може помоћи ономе ко греши да се лакше промени.

16, 17. Шта може помоћи особи да ипак послуша савет, упркос томе што можда није била спремна на то?

¹⁶ Изворна грчка реч која је преведена са ’исправити‘ може указивати и на намештање поломљених костију, што је болан поступак. Доктор који намешта сломљену кост делује умирујуће и говори позитивно о користима тог поступка. Пацијента  теши његова смиреност. Неколико речи изговорених на почетку помажу да тај поступак не буде толико болан. Слично томе, духовна исправка може бити болна. Међутим, благост ће је учинити прихватљивијом, те ће се тако обновити добри односи и помоћи ће се особи која је погрешила да промени своје поступке. Чак и када особа није спремна да послуша савет, уколико је саветодавац благ то јој може помоћи да ипак послуша добар библијски савет (Пословице 25:15, NW).

¹⁷ Када се другима помаже да се исправе, увек постоји опасност да ће се савет схватити као критика. Један писац је то овако сажео: „Никада нисмо у већој опасности да се превише истичемо и никада нам није потребнија кротост него када исправљамо друге.“ Када развија благост која проистиче из понизности, хришћанину који даје савет биће лакше да избегне ту опасност.

„Према свим људима“

18, 19. (а) Зашто би хришћанима могло бити тешко да буду благи према световним властима? (б) Шта ће помоћи хришћанима да буду благи према људима који су на власти, и до чега то може довести?

¹⁸ Једно подручје где је многима тешко да буду благи јесте опхођење са световним властима. Искрено говорећи, понашање неких људи који су на власти показује да су груби и да им недостаје саосећање (Проповедник 4:1; 8:9). Међутим, љубав према Јехови ће нам помоћи да признамо његов врховни ауторитет и да будемо у релативној подложности световним властима, што њима с правом припада (Римљанима 13:1, 4; 1. Тимотеју 2:1, 2). Чак и када људи који су на високим положајима настоје да ограниче наше јавно обожавање Јехове, ми спремно тражимо могућности које су нам и даље на располагању да приносимо своју жртву хвале (Јеврејима 13:15).

¹⁹ Ни под каквим околностима не прибегавамо насиљу. Настојимо да будемо разумни, али никада нећемо компромитовани праведна начела. На овај начин наша браћа успевају да врше своју службу у 234 земље широм света. Ми следимо Павлов савет да ’будемо подложни и послушни владавинама и властима као владарима, да будемо спремни на свако добро дело, да не говоримо лоше ни о коме, да не будемо ратоборни, да будемо разумни, показујући сваку благост према свим људима‘ (Титу 3:1, 2).

20. Какве награде очекују оне који испољавају благост?

²⁰ Све оне који испољавају благост очекују обилни благослови. „Срећни су они који су благе нарави“, рекао је Исус, „јер ће наследити земљу“ (Матеј 5:5). Ако остану благи, Христова помазана браћа имају гаранцију да ће бити срећни и да ће добити предност да владају над земаљским подручјем Краљевства. Што се тиче припадника ’великог мноштва‘, то јест ’других оваца‘, они и даље испољавају благост и радосно ишчекују живот у рају овде на земљи (Откривење 7:9; Јован 10:16; Псалам 37:11). Заиста нам предстоји предивна будућност! Зато никада немојмо испустити из вида оно што је Павле рекао хришћанима у Ефесу: „Зато вас ја, затвореник у Господу, усрдно молим да ходите достојно позива којим сте позвани, с потпуном понизношћу и благошћу“ (Ефешанима 4:1, 2).

Понављање

• Које благослове имамо када испољавамо благост:

• у породици?

• у служби на терену?

• у скупштини?

• Које су награде обећане онима који су благе нарави?

[Питања за разматрање]

[Слика на 21. страни]

Благост је нарочито важна у религиозно раздељеном дому

[Слика на 21. страни]

Благост јача породичне везе

[Слика на 23. страни]

Одговарај благо и с пуно поштовања

[Слика на 24. страни]

Када је саветник благ то може помоћи особи која је погрешила