Јехова брине за обичне људе

ДА ЛИ треба да будемо посебни или истакнути да би нас Бог приметио? Абрахам Линколн, 16. председник Сједињених Држава, наводно је рекао: „Бог више воли обичне људе. Зато је и створио тако много њих.“ Многи себе сматрају обичним људима који не могу да пруже ништа нарочито. Бити обичан може подразумевати да неко буде „сиромашан, мање вредан“. Слично томе, реч „обичан“ може указивати на „недостатак повластица или неког посебног положаја“; „бити испод просечних мерила“ или чак „другоразредност“. У чијем друштву волиш да будеш? Да ли ти прија друштво арогантних, охолих и поносних људи? Зар не би радије био у друштву пријатељски настројених, понизних, скромних људи који показују искрено и срдачно занимање за друге?

Пошто су емоционално злостављање и исмејавање уобичајени у данашњем свету, некима је тешко да поверују да је Бог лично заинтересован за њих. „Потичем из породице у којој се показивало мало љубави. Био сам омаловажаван, задиркиван и исмејаван. Због тога сам још у младости почео да се осећам бескорисним“, написао је један читалац овог часописа. „Још увек носим дубоко укорењена осећања из прошлости која ме ломе када доживљавам невољу.“ Па ипак, постоје разлози за веровање да је Бог лично заинтересован за обичне људе.

Бог је заинтересован за обичне људе

Краљ Давид је написао: „Велик је Јехова и достојан хвале, величанство се његово не може достићи“ (Псалам 145:3). Међутим, то не спречава Јехову да се с пуно љубави и саосећања брине о нама (1. Петрова 5:7). На пример, псалмиста је рекао: „Јехова је код оних који су скромна срца, и спасава оне који су смерна духа“ (Псалам 34:19).

Ствари које привлаче пажњу људи у свету, као што су физичка лепота, углед или богатство, нису ствари које Бог сматра важним. Закон који је Бог дао Израелу, показао је његово саосећајно занимање за сиромашне људе, сирочиће, удовице и странце. Израелцима, с којима се свирепо поступало у Египту, Бог је рекао следеће: „Странца нећеш злостављати и нећеш цвелити... Немој цвелити удовице и сироте. Ако их уцвелиш и они се к мени обрате, чућу ја вапај њихов“ (Излазак 22:21-24). Надаље, пророк Исаија је изразио своје поуздање у Божју бригу према слабима на следећи начин: „Слабом [си] уточиште био, уточиште невољноме у тескоби његовој, спас од олује, заклон од жеге; јер је јарост тирјанска као вихор који на бедем удара“ (Исаија 25:4).

Током своје службе, Исус Христ, који је „тачна слика“ Бога, постао је пример својим ученицима у показивању искреног занимања за обичне људе (Јеврејима 1:3). Када је видео мноштво људи који „беху измучени и расејани као овце без  пастира“, Исус се ’сажали на њих‘ (Матеј 9:36).

Такође, запази коју је врсту људи Исус одабрао за своје апостоле — људе који су били названи „неуки и обични“ (Дела апостолска 4:13). Након Исусове смрти, његови следбеници су почели да позивају све врсте људи да слушају Божју Реч. Апостол Павле је написао да „неки неверник или обичан човек“ може доћи у хришћанску скупштину и постати верник (1. Коринћанима 14:24, 25). Уместо да бира само оне којима се према светским мерилима треба дивити, Бог је за своју службу изабрао много једноставних и обичних људи. „Видите позив који је упутио вама, браћо“, рекао је апостол Павле, „да није позвано много мудрих у телесном смислу, ни много моћних, ни много оних племенитог рода; него је Бог изабрао оно што је лудо у очима света, да посрами мудраце; и Бог је изабрао оно што је слабо у очима света, да посрами оно што је јако; и Бог је изабрао оно што је неплеменито у очима света и оно на што се гледа с презиром, оно што није, да уништи оно што јесте, како се ниједно тело не би хвалило пред Богом“ (1. Коринћанима 1:26-29).

На сличан начин, Бог је искрено заинтересован и за нас данас. Божја воља је „да се све врсте људи спасу и дођу до тачног спознања истине“ (1. Тимотеју 2:4). Ако је Бог толико волео људе да је свог сина послао на земљу да умре за нас, онда немамо разлога да мислимо да нисмо вољени или да смо безвредни (Јован 3:16). Исус Христ је показао својим следбеницима колико је важно да се чак и с најмањим од његове духовне браће опходе на исти начин на који би се опходили према њему лично. Он је рекао: „Онолико колико сте учинили једном од ове моје најмање браће, мени сте учинили“ (Матеј 25:40). Без обзира на то како свет гледа на нас, ако волимо истину, ми смо у Божјим очима посебни.

Управо то је Франсиско, a дечак из Бразила који је одрастао без оца, осетио када је развио лични однос с Богом. Он објашњава: „То што познајем Јехову и његову организацију помогло ми је да изађем на крај са својим осећањима несигурности и стидљивости. Научио сам да је Јехова лично заинтересован за сваког од нас понаособ.“ Јехова је за Франсиска постао стваран отац.

Брига за младе

Јехова је искрено заинтересован за младе, не само за групу, већ и за појединце. Наравно, били млади или стари, ми никада нећемо имати превисоко мишљење о себи. Ипак, можда имамо таленте и особине које Бог може искористити у будућности. Јехова зна које нам је побољшање потребно и која обука да бисмо у потпуности искористили свој потенцијал. На пример, запази извештај из 16. поглавља  2. Самуилове. С обзиром на то да су се пророку Самуилу други кандидати за краља у Израелу учинили способнијима, Јехова му је објаснио зашто је за будућег израелског краља изабрао Давида, најмлађег Јесејевог сина: „Не обазири се на лице његово ни на стас његов, јер сам га [Давидовог старијег брата] одбацио. Не гледа Јехова на оно што човек гледа. Човек гледа оно што очи виде, а Јехова гледа на срце“ (1. Самуилова 16:7).

Да ли млади данас могу бити сигурни да се Јехова искрено занима за њих? Узми за пример Ану, девојку која живи у Бразилу. Као и многе друге младе особе, и она је била узнемирена због корупције и неправде коју је видела. Онда је њен отац почео њу и њене сестре да води на хришћанске састанке. С временом је почела да ужива у ономе што је учила о Божјој Речи. Почела је да чита Библију и друге хришћанске публикације и да се моли Јехови Богу. Постепено је развила присан однос с Богом. Она објашњава: „Уживала сам да бициклом одем на брдо близу моје куће где сам могла да посматрам предивне заласке сунца. Тамо сам се молила Јехови и захваљивала му за његову доброту и великодушност, покушавајући да му покажем колико га волим. То што сам упознала Јехову Бога и сазнала какве су му намере, донело ми је мир и осећај сигурности.“ Да ли и ти покушаваш да нађеш време да дубоко размишљаш о Јеховиној бризи пуној љубави?

Истина, наша прошлост нам може отежавати да уживамо у блиском односу с Јеховом. Узми за пример Лидију. Када се поверила свом оцу у вези с нечим што ју је много забрињавало, он ју је једноставно одбио, говорећи: „Бесмислица.“ Иако је разумела да је отац од ње очекивао да заборави тај проблем, Лидија каже: „Проучавање Библије ми је пружило све за чим сам толико чезнула, па и више од тога. Јехова је због своје привлачне личности постао мој најбољи пријатељ. Сада имам Оца који је пун љубави и увиђаван и коме слободно могу изразити своја осећања и своје најдубље страхове. Могу провести сате у разговору с најважнијом Особом у свемиру и бити сигурна да ме слуша.“ Библијски стихови попут Филипљанима 4:6, 7 помогли су јој да осети Јеховину бригу пуну љубави. Ту стоји: „Не брините се ни за шта, него у свему молитвом и усрдним мољењем заједно са захваљивањем обзнаните своје молбе Богу; и Божји мир који превазилази сваку мисао чуваће ваша срца и ваше мисаоне снаге посредством Христа Исуса.“

Брига за твоје потребе

Јехова показује бригу за своје слуге појединачно, као и за скупштине широм света. Свако од нас може показати своју љубав према нашем небеском Оцу одвајајући време да разговарамо с њим. Никада не би требало да наш однос с њим узмемо као нешто само по себи разумљиво. Давид је увек био свестан свог односа с Јеховом. Он је рекао: „Покажи ми, Јехова, путеве своје, научи ме стазама својим! Упути ме истини својој, научи ме, јер ти си Бог спасења мога и у тебе се ја увек уздам“ (Псалам 25:4, 5).

Мисао о поседовању блиског односа с Богом за тебе може бити нешто ново. Али, које год проблеме да имаш, можеш увек бити сигуран да ће ти Свевишњи помоћи  у складу с његовом вољом (1. Јованова 5:14, 15). Зато, нека твоје молитве у вези с твојим околностима и потребама буду конкретне.

Колико је важно препознати своје потребе види се из молитве коју је краљ Соломон упутио приликом посвећења храма: „Кад у земљи буде глад, куга, суша, медљика, скакавци, гусенице, или кад га притисне непријатељ у земљи његовој или дође какво зло или болест; ако један човек, ако сав народ твој Израел изрече молбе и молитве, и сваки признаје [„позна“, ДК] ране срца свога... услиши их с небеса... и праштај; делај и дај свакоме по путевима његовим“ (2. Летописа 6:28-30). Заиста, једино ти ’познајеш ране свог срца‘. Зато је важно да кажеш које су твоје стварне потребе и жеље. Ако то урадиш, ’[Јехова] ће ти дати што ти срце жели‘ (Псалам 37:4).

Јачај свој однос с Јеховом

Јехови је задовољство да допусти обичним људима да имају близак однос с њим. Његова реч нас уверава: „’Бићу вам отац, а ви ћете ми бити синови и кћери‘, каже Јехова Свемоћни“ (2. Коринћанима 6:18). Заиста, Јехова и његов Син желе да успемо и да добијемо вечни живот. Како је охрабрујуће знати да ће нам Јехова помоћи да носимо своје одговорности које имамо унутар породице, на послу и у хришћанској скупштини!

Па ипак, сви се суочавамо с критичним временима. Лоше здравље, породични проблеми, мали приходи или нешто друго, могу проузроковати да патимо. Можда не знамо како да изађемо на крај са испитом или кушњом. Све веће притиске, директно или индиректно, проузрокује зли тужитељ, Сатана Ђаво, који води духовни рат против Божјег народа. Међутим, постоји неко ко нас разуме и ко нам помаже да задржимо добар однос с Јеховом. То није нико други до Исус Христ који се налази на свом узвишеном положају на небу. У Библији читамо: „За првосвештеника немамо некога ко не може саосећати с нашим слабостима, него онога који је у сваком погледу испитан као и ми, али без греха. Приступајмо, стога, са слободом говора престолу незаслужене доброте, да бисмо добили милосрђе и незаслужену доброту нашли у помоћи у право време“ (Јеврејима 4:15, 16).

Колико је охрабрујуће знати да не морамо бити славни или богати да бисмо уживали Божју наклоност! Чак и када се нађеш у невољи, буди попут псалмисте који се молио: ’Ја сам несрећан и јадан, али се Јехова стара за ме. Ти си помоћ моја и избављење моје, Боже мој‘ (Псалам 31:10-15; 40:17). Буди сигуран да Јехова воли понизне, обичне људе. Заиста, ’све своје бриге можемо бацити на њега, јер се он брине за нас‘ (1. Петрова 5:7).

[Фуснота]

[Слике на 29. страни]

Многи од Исусових следбеника били су неписмени и обични људи

[Слика на 30. страни]

Хришћани теже ка томе да стекну јаку веру

[Слике на 31. страни]

Не морамо да будемо истакнути да бисмо добили Божју наклоност