Нојев бродски дневник — да ли је значајан за нас?

КАДА је говорио о знаку своје присутности и свршетку система ствари, Исус је прорекао: „Као што је било у Нојевим данима, таква ће бити присутност Сина човечјег“ (Матеј 24:3, 37). Очигледно, Исус је прорекао да ће оно што ће се дешавати у нашим данима имати паралелу у Нојевим данима. Поуздан и тачан извештај о догађајима из Нојевих дана може бити вредан попут непроцењивог блага.

Да ли је Нојев бродски дневник такво благо? Да ли има обележја правог историјског документа? Да ли заиста можемо одредити када се Потоп догодио?

Када је био Потоп?

Захваљујући библијској хронологији могуће је прецизно одредити време догађаја̂ унатраг до почетка људске историје. У Постању 5:1-29 налазимо родословну линију од стварања првог човека, Адама, до Нојевог рођења. Потоп је почео „кад је Ноју било шест стотина година“ (Постање 7:11).

Да бисмо одредили датум Потопа треба да почнемо од једног утврђеног датума. Другим речима, морамо почети од датума који прихвата световна историја, а који одговара неком одређеном догађају забележеном у Библији. Датум Потопа можемо одредити када, према грегоријанском календару који је сада у употреби, рачунамо од те утврђене тачке.

Један утврђени датум је 539. пре н. е., када је персијски краљ Кир поразио Вавилон. У световне изворе који говоре о времену његове владавине спадају вавилонске таблице, Диодора, Африкана, Еусебија и Птолемеја. На темељу Кировог декрета, остатак јеврејских изгнаника је напустио Вавилон и стигао у своју домовину 537. пре н. е. То је означило крај 70-годишњег опустошења Јуде које је према библијском извештају започело 607. пре н. е. Када одредимо колико дуго је трајао период судија и владавине израелских краљева, можемо утврдити да су Израелци изашли из Египта 1513. пре н. е. Библијска хронологија нас води још 430 година унатраг до почетка савеза са Аврахамом 1943. пре н. е. Као следеће, морамо узети у обзир рођење и дужину живота Таре, Нахора, Серуха, Рагава, Фалека, Евера, Сале и Арфаксада који се родио „друге године, после потопа“ (Постање 11:10-32). Тако можемо утврдити да је Потоп почео 2370. пре н. е. a

Почетак Потопа

Пре него што размотримо догађаје Нојевих дана, молимо те да прочиташ Постање, од 7. поглавља 11. стих до 8. поглавља 4. стих. Ту о Потопу читамо следеће: „Кад је Ноју било шест стотина година [2370. пре н. е.], другог месеца те године, а у седамнаести дан тог месеца, у тај дан развалише се сви извори великог  бездана и отворише се уставе небеске“ (Постање 7:11).

Ноје је годину делио на 12 месеци од по 30 дана. У древно доба, први месец у години почињао је отприлике половином септембра по нашем календару. Киша је почела да пада „другог месеца те године, а у седамнаести дан тог месеца“, и падала је 40 дана и ноћи током новембра и децембра 2370. пре н. е.

О Потопу такође знамо следеће: „И осташе дебеле воде сто и педесет дана поврх земље... И воде стадоше опадати на земљи, и стално опадаху после сто и педесет дана. И седамнаестога дана седмога месеца корабља се устави на планини Арарату“ (Постање 7:24–8:4). Дакле, период од када је земља била поплављена до повлачења воде трајао је 150 дана, или пет месеци. Арка се зауставила на планини Арарату априла 2369. пре н. е.

Сада ако желиш можеш прочитати Постање 8:5-17. Врхови планина су постали видљиви скоро два и по месеца (73 дана) касније, „првога дана десетога месеца“ (Постање 8:5). b Три месеца (90 дана) касније — ’шестсто прве године века Нојева, првог дана првог месеца‘, или средином септембра 2369. пре н. е. — Ноје је отворио арку. Тада је угледао ’суху земљу‘ (Постање 8:13). Месец и 27 дана (57 дана) касније, „двадесет седмог дана другог месеца [средина новембра 2369. пре н. е.] сва земља беше суха“. Ноје и његова породица су тада изашли из арке на суву земљу. Дакле, Ноје и други су у арки провели једну лунарну годину и десет дана (370 дана) (Постање 8:14).

Шта показује овај прецизан извештај у који су укључени догађаји, појединости и време? Он једноставно показује следеће: јеврејски пророк Мојсије, који је очигледно извештај из Постања темељио на  извештајима које је добио, писао је о чињеницама, а не о неком митолошком догађају. Потоп је из тог разлога веома значајан за нас данас.

Како су други библијски писци гледали на Потоп?

Поред извештаја из Постања, у Библији постоји много других указивања на Ноја или на Потоп. На пример:

(1) Истраживач Јездра је укључио Ноја и његове синове (Сима, Хама и Јафета) у родослов израелске нације (1. Летописа 1:4-17).

(2) Лука, лекар и писац једног Јеванђеља укључује Ноја када наводи претке Исуса Христа (Лука 3:36).

(3) Апостол Петар често указује на извештај о Потопу када пише сухришћанима (2. Петрова 2:5; 3:5, 6).

(4) Апостол Павле говори о јакој вери коју је Ноје показао када је градио арку да би његова породица преживела (Јеврејима 11:7).

Постоји ли било каква сумња у то да су ови надахнути библијски писци прихватали извештај Постања о Потопу? Они су га несумњиво сматрали истинитим догађајем.

Исус и Потоп

Исус Христ је постојао пре него што се родио као човек (Пословице 8:30, 31). Током Потопа он је био духовно створење на небу. Као очевидац, Исус је дао најјачи доказ који Библија пружа о Ноју и Потопу.  Исус је рекао: „Као што је било у Нојевим данима, таква ће бити присутност Сина човечјег. Јер као што се у тим данима пре потопа јело и пило, женило и удавало, све до дана кад Ноје уђе у арку; и не обратише пажњу док не дође потоп и све их однесе, таква ће бити присутност Сина човечјег“ (Матеј 24:37-39).

Да ли би Исус користио један мит да би нас упозорио на предстојећи крај овог система ствари? Никако не би! Сигурни смо да је он искористио истинити догађај приликом ког је Бог извршио пресуду над злима. Да, многи су изгубили живот, али утешно је знати да су у Потопу Ноје и његова породица били спасени.

’Нојеви дани‘ су веома значајни за све који живе у овом времену, током ’присутности Сина човечјег‘, Исуса Христа. Док читамо Нојев детаљан извештај о свеопштем Потопу, можемо бити сигурни да је то прави историјски документ. Такође, тај божански надахнут извештај о Потопу из Постања веома је значајан за нас. Баш као што су Ноје, његови синови и њихове жене веровали у Божје средство спасења, и ми данас можемо добити Јеховину заштиту на темељу наше вере у Исусову откупну жртву (Матеј 20:28). Штавише, можемо имати наду да ћемо бити међу онима који ће преживети крај овог злог система ствари управо као што Нојев бродски дневник показује да су он и његова породица преживели Потоп који је окончао безбожни свет тог времена.

[Фусноте]

[Оквир на 5. страни]

Да ли су живели толико дуго?

„СВИ дани Нојеви беху девет стотина и педесет година. Затим он умре“, наводи Библија (Постање 9:29). Нојев деда Метузалем је живео 969 година — што је најдужи забележени људски век. Просечан животни век, када се узме у обзир десет генерација од Адама и Ноја, био је изнад 850 година (Постање 5:5-31). Да ли су људи тада живели толико дуго?

Божја првобитна намера је била да људи живе вечно. Први човек, Адам, био је створен с могућношћу да никада не умре, под условом да буде послушан Богу (Постање 2:15-17). Међутим, Адам је био непослушан и изгубио је ту могућност. После 930 година живота који се полако гасио, Адам се вратио у земљу од које је био узет (Постање 3:19; 5:5). Сви његови потомци су од њега наследили грех и смрт (Римљанима 5:12).

И поред тога, људи који су живели у то време били су ближи савршенству које је Адам имао када је био створен и очигледно је то био разлог због ког су живели дуже у односу на касније генерације. Зато је током претпотопног времена дужина људског века износила близу хиљаду година, а након Потопа се нагло скраћивала. На пример, Аврахам је живео само 175 година (Постање 25:7). Затим, око 400 година након смрти тог верног патријарха, пророк Мојсије је написао: „Дана година наших има до седамдесет година, а у јачега до осамдесет година, и сав је понос њихов мука и невоља“ (Псалам 90:10). Дужина људског века данас је скоро иста као и у Мојсијево време.

[Табела/Слике на странамастранама 6, 7]

Рачунање унатраг, од Кировог декрета који је омогућио Јеврејима да се врате из изгнанства до Потопа Нојевих дана

537. Киров декрет c

539. Пораз Вавилона од стране Кира Персијанца

68 година

607. 70-годишње опустошење Јуде почиње

906 година

током којих

су владали

вође, судије

и израелски

краљеви

1513. Излазак Израелаца из Египта

430 година 430 година током којих су синови

Израела боравили у Египту и Ханану

(Излазак 12:40, 41)

1943. Потврда аврахамског савеза

205 година

2148. Рођење Таре

222 године

2370. Почетак потопа

[Фуснота]