Питања читалаца

Зашто је Кула стражара од 1. априла 2002, на 11. страни у 7. одломку, навела да је то што су се на Пентекост 33. н. е. нови јеврејски верници крстили у води био симбол ’сопственог предања Богу преко Христа‘, када је претходно гледиште било да од 33. до 36. н. е. крштење Јевреја није захтевало такво лично предање?

Године 1513. пре н. е., Јехова Бог је Израелцима пружио прилику да постану његова света нација под условом да ’слушају његов глас и чувају његов савез‘. Народ је одговорио: „Све што је казао Јехова чинићемо“ (Излазак 19:3-8; 24:1-8).

Тиме што су пристали да се држе савеза Мојсијевог закона, Израелци су се предали Богу. Наредне генерације Јевреја биле су рођене у тој преданој нацији. Међутим, крштење Јевреја који су постајали следбеници Исуса Христа од Пентекоста 33. н. е., укључивало је више од тога да се представе Богу као чланови предане нације. То је симболизовало њихово предање Јехови Богу за један нови однос с њим преко Исуса Христа. Како то?

Након што је у једној горњој соби у Јерусалиму на Пентекост 33. н. е. изливен свети дух на око 120 сакупљених ученика, апостол Петар је иступио пред мноштво Јевреја и прозелита, који су се сакупили да би видели шта се то догодило, и почео да им проповеда. Када је дао темељно сведочанство, рекао је Јеврејима који су осећали грижу савести: „Покајте се и нека се свако од вас крсти у име Исуса Христа за опроштење својих греха.“ Одазивајући се на Петров даљњи подстицај, ’крстили су се они који су срцем пригрлили његову реч, и тог дана им је било придодато око три хиљаде душа‘ (Дела апостолска 2:1-41).

Зар ти Јевреји који су се крстили после Петровог подстицаја нису већ били чланови предане нације? Зар већ нису били у преданом односу с Богом? Не, нису. Апостол Павле је написао да је ’Бог уклонио Закон с пута прибивши га на мученички стуб‘ (Колошанима 2:14). Посредством Исусове смрти 33. н. е., Јехова Бог је уклонио савез Закона — исти онај темељ преко којег су  Израелци дошли у предани однос с њим. Нацију која је одбацила Божјег Сина, сада је одбацио сам Бог. „Израел у телесном смислу“ више није могао да тврди да је Богу предана нација (1. Коринћанима 10:18; Матеј 21:43).

Савез Закона укинут је 33. н. е., али време Божје посебне наклоности и пажње према Јеврејима није се тада завршило. a То време је трајало до 36. н. е., када је Петар проповедао побожном Италијану Корнелију и његовом домаћинству, као и другим нејеврејима (Дела апостолска 10:1-48). На основу чега је милост указана и другима?

Данило 9:27 наводи: „[Месија] ће утврдити савез с многима за недељу дана.“ Савез који је од Исусовог крштења и почетка његове месијанске јавне службе 29. н. е. важио седам година, или „недељу дана“, био је Аврахамски савез. Да би особа била у том савезу, једноставно је требало да буде Јеврејин и Аврахамов потомак. Особа која је била у том једностраном савезу није обавезно била и у преданом односу с Јеховом. Стога, без обзира што им је као природним Јеврејима била посвећена посебна пажња, јеврејски верници који су се крстили након Петровог говора на Пентекост 33. н. е., нису имали право на предани однос с Богом када је савез Закона био уклоњен. Морали су лично да се предају Богу.

Лично предање Јевреја и прозелита које су симболизовали крштењем на Пентекост 33. н. е., било је значајно из још једног разлога. Апостол Петар је подстакао своје слушаоце да се покају и крсте у Исусово име. То је од њих захтевало да одбаце светске ставове и признају Исуса као Господа и Месију, као Првосвештеника и као оног који на небу седи с десне стране Богу. Да би били спасени посредством Христа Исуса морали су да призивају име Јехове Бога, што је подразумевало да испољавају веру у Христа и да га признају као Вођу. Темељ за поседовање односа с Богом и за добијање опроштења од греха био је потпуно промењен. Требало је да Јевреји који су били верници, као појединци прихвате ово ново уређење. Како? Тако што би се предали Богу и то обзнанили подрањањем у воду у име Исуса Христа. Крштење у води било је знак њиховог предања Богу, што их је довело у нови однос с њим преко Исуса Христа (Дела апостолска 2:21, 33-36; 3:19-23).

[Фуснота]