Научи да будеш задовољан оним што имаш

Апостол Павле је у једном охрабрујућем писму хришћанима у Филипима написао: „Научио [сам], у каквим год да сам околностима, да будем задовољан оним што имам... У свему и у свим околностима научио сам тајну и како да будем сит и како да гладујем, и како да имам обиље и како да трпим оскудицу“ (Филипљанима 4:11, 12).

Како је Павле успео да буде задовољан оним што је имао? Када се узму у обзир велики трошкови живота и економска нестабилност који данас постоје, сигурно би било корисно за праве хришћане да науче да буду задовољни оним што имају како би могли да се усредсреде на службу Богу.

ПРЕТХОДНО у том свом писму, Павле је писао о својој успешној каријери пре него што је постао хришћанин. Рекао је: „Ако неко други мисли да има разлога да се узда у тело, ја имам још и више: обрезан сам осмог дана, израелског сам рода, из племена Бењаминовог, Јеврејин рођен од Јевреја̂; по закону, фарисеј; по ревности, прогонилац скупштине; по законској праведности, онај који се показао беспрекорним“ (Филипљанима 3:4-6). Осим тога, Павле је као ревни Јеврејин имао опуномоћење и подршку свештеничких главара у Јерусалиму. Због свега тога је у јеврејском друштву могао имати моћ и углед — у политичком, религиозном и несумњиво у материјалном смислу (Дела апостолска 26:10, 12).

Међутим, када је Павле постао реван хришћанин околности су се драстично промениле. Зарад добре вести, он је спремно жртвовао успешну каријеру и све што је раније сматрао важним (Филипљанима 3:7, 8). Како се онда издржавао? Да ли је добијао плату за то што је служио као хришћанин? Како је успевао да задовољи своје потребе?

Павле није добијао новац за службу коју је обављао. Пошто није хтео да буде на терет онима којима је служио, он је за време свог боравка у Коринту заједно са Акилом и Прискилом израђивао шаторе, такође је радио и друге послове да би се издржавао (Дела апостолска 18:1-3; 1. Солуњанима 2:9; 2. Солуњанима 3:8-10). Павле је био на три дуга мисионарска путовања, а такође је путовао у скупштине које је било потребно посетити. С обзиром да је био у потпуности запослен службом Богу, није имао много у материјалном погледу. Обично су му браћа пружала оно што му је требало. Међутим, понекад је услед неповољних околности био у немаштини и оскудици (2. Коринћанима 11:27;  Филипљанима 4:15-18). Павле се чак ни тада никада није жалио на своје околности, нити је жудео за нечим што су други имали. Он се спремно и радосно напрезао у корист сухришћана. Заправо, он је био тај који је цитирао добро познате Исусове речи: „Више има среће у давању, него у примању.“ Какав изузетан пример за све нас! (Дела апостолска 20:33-35).

Шта значи бити задовољан оним што имаш?

Павле је био срећан првенствено због тога што се осећао задовољно. Али, шта заправо значи бити задовољан оним што имаш? Једноставно речено, то значи бити задовољан основним стварима. Павле је у погледу тога рекао свом сараднику у служби, Тимотеју, следеће: „Нема сумње, она и јесте средство великог добитка, та оданост Богу заједно с тим да је човек задовољан оним што има. Јер ништа нисмо донели на овај свет, па не можемо ништа ни однети. Зато, кад имамо храну, одећу и заклон, будимо задовољни тиме“ (1. Тимотеју 6:6-8).

Запази да је Павле повезао осећај задовољства са оданошћу Богу. Он је био свестан тога да истинска срећа произлази из оданости Богу, то јест, из тога што човек на прво место у животу ставља службу Богу, а не из материјалних поседа или богатства. ’Храна, одећа и заклон‘ била су само средства која су Павлу омогућавала да и даље буде одан Богу. Дакле, Павлов пример нам показује следеће: Да бисмо били задовољни оним што имамо треба да се ослањамо на Јехову у каквим год да смо околностима.

Данас су многи људи јако забринути и несрећни зато што не знају ту чињеницу или је игноришу. Уместо да настоје да буду задовољни оним што имају, они се првенствено уздају у новац и у оно што се њиме  може купити. Пропагандна индустрија и медији наводе људе да мисле како не могу бити срећни ако немају најновије и најскупље производе и апарате — и то чим се појаве. Многи људи због тога постају жртве тежње за новцем и материјалним стварима. Уместо да буду срећни и задовољни, они „падају у искушење и замку и у многе безумне и штетне жеље, које гурају људе у уништење и пропаст“ (1. Тимотеју 6:9, 10).

Они су научили да буду задовољни

Да ли је у данашње време стварно могуће бити одан Богу и у исто време задовољан и срећан? Јесте, могуће је. У ствари, милионима људи данас то полази за руком. Они су научили да буду задовољни оним што имају. То су Јеховини сведоци, људи који су се предали Богу, који врше његову вољу и упознају људе посвуда с његовом намером.

Размотри рецимо пример оних који се добровољно јављају  да буду обучени као мисионари и послати у стране земље да проповедају добру вест о Божјем Краљевству (Матеј 24:14). У земљама у које су послати често услови живота у материјалном смислу нису као они на које су навикли. Примера ради, када су почетком 1947. мисионари стигли у једну азијску земљу, последице рата су још увек биле очигледне и мало кућа је имало електрично осветљење. У многим земљама мисионари су морали да у реци перу комад по комад веша на даскама за прање или на великом камењу уместо у машини за прање веша. Али, они су дошли да поучавају људе библијској истини и зато су се прилагодили локалним условима и посветили су се служби.

Други су у пуновременој служби или су се преселили на подручје где се још увек није проповедала добра вест. Адулфо служи више од 50 година као пуновремени слуга у разним подручјима Мексика. Он каже: „Моја жена и ја смо, попут апостола Павла, научили да се прилагођавамо околностима. На пример, једна скупштина у којој смо служили била је прилично удаљена од града и од било које пијаце. Браћа су била задовољна с тим да за сваки оброк имају само једну тортиљу с мало масти и соли, и шољицу кафе. Три тортиље дневно — то је све што су имали да једу. И ми смо научили да живимо тако. Доживео сам многа слична искуства током ове 54 године пуновремене службе Јехови.“

Флорентино се сећа како су он и његова породица морали да се прилагоде тешким околностима. Присећајући се свога детињства, он каже: „Отац је био имућан трговац. Поседовао је много земље. Још увек се сећам касе у прехрамбеној продавници коју смо имали. Та каса је имала фиоку која је била широка око пола метра, дубока 20 центиметара и имала је четири преграде. Ту смо остављали дневни пазар. На крају дана би каса била препуна новца.

„Онда смо изненада доживели финансијски крах и из изобиља доспели у сиромаштво. Изгубили смо све осим куће. Уз све то је још и један мој брат доживео несрећу остао парализован у обе ноге. Више ништа није било као некада. Једно време сам продавао воће и месо. Такође сам брао памук и грожђе и косио луцерку, а и учествовао у наводњавању земљишта. Неки људи су говорили за мене да сам мајстор свих заната. Мајка нас је често тешила говорећи да имамо истину, духовно богатство које ретко ко има. Тако сам научио и шта значи живети у изобиљу, а и имати мало или нимало. Сада, након што око 25 година служим Јехови пуновремено, могу рећи да сам сваки дан радостан јер знам да сам изабрао најбољи начин живота — пуновремену службу Јехови.“

Библија нам отворено каже да се ’мења сцена овог света‘. Она нас због тога упозорава: „[Нека] они који се радују [буду] као они који се не радују, и они који купују, као они који немају, и они који користе свет, као они који га не користе у потпуности“ (1. Коринћанима 7:29-31).

Зато је сада време да преиспиташ свој живот. Уколико су твоја средства за живот ограничена, пази да не постанеш озлојеђен, или чак огорчен и завидан. С друге стране, колико год материјалних ствари да поседујеш, било би мудро да имаш исправно гледиште о томе како те ствари не би управљале твојим животом. Као што је апостол Павле саветовао, не би требало да се уздаш ’у несигурно богатство, него у Бога, који нам све богато даје за уживање‘. Ако тако радиш, онда ћеш и ти моћи да кажеш да си научио да будеш задовољан оним што имаш (1. Тимотеју 6:17-19).

[Слика на 9. страни]

Павле је радио како не би био на терет другима

[Слике на 10. страни]

Хиљаде њих су срећни јер ’показују оданост Богу и задовољни су оним што имају‘