Питања читалаца

Да ли је погрешно одузети живот кућном љубимцу када је веома болестан или стар?

Већина људи сматра да су животиње занимљиве и забавне. Неке питоме животиње постану пријатно друштво као кућни љубимци. На пример, познато је да су пси потпуно послушни и привржени свом господару. Зато је разумљиво што људи воле такве љубимце, посебно оне које имају годинама.

Ипак, животни век већине љубимаца није много дуг. У зависности од расе, пси и мачке могу живети отприлике 10 до 15 година. Када остаре, љубимци се могу разболети или постати немоћни, што може ражалостити власнике који памте време када су њихови љубимци били млађи и живахнији. Да ли би било погрешно окончати патњу тих животиња и успавати их?

Хришћанин жели да са животињама поступа у складу с Божјом вољом. Окрутно поступање с њима сигурно је против Божје воље јер у његовој речи стоји: „Праведник се брине за душу своје животиње“ (Пословице 12:10, NW). Ипак, то не значи да Бог има исто гледиште и о људима и о животињама. Када је створио људе, Бог је показао да постоји јасна разлика између њих и животиња. На пример, људима је дао наду у вечни живот, али ту наду никада није предвидео и за животиње (Римљанима 6:23; 2. Петрова 2:12). С обзиром да је Створитељ, он има право да одреди који однос треба да влада између људи и животиња.

Постање 1:28 нам показује какав је тај однос. Бог је рекао првим људима: „Имајте власт над рибама морским и над птицама небеским, и над свим животињама које се по земљи мичу.“ Слично томе, Псалам 8:7-9 каже: „Све си [Боже] под ноге његове [човекове] метнуо: овце и волове, све, и звери пољске, и птице небеске, и рибе морске.“

Бог је јасно показао да човек може користити животиње и убијати их. На пример, од њиховог крзна се могла правити одећа. Бог је људима у почетку дао да једу само храну биљног порекла. Међутим, након Потопа у Нојевим данима, дозволио им је да једу и животињско месо (Постање 3:21; 4:4; 9:3).

То не оправдава неконтролисано убијање животиња ради спорта. У Постању 10:9 (NW), Библија описује Неврода као ’силног ловца‘. Али, исти стих каже да га је то чинило ’Јеховиним противником‘.

Дакле, иако човек има власт над животињама, не треба да злоупотребљава тај ауторитет, већ да га користи у складу с начелима из Божје Речи. Због тога је можда некад пожељно да се спречи да кућни љубимац непотребно пати због старости, озбиљне повреде или неизлечиве болести. У том случају, хришћанин има одговорност да одлучи како ће поступити. Уколико буде сматрао да је милосрдно спречити да љубимац и даље пати јер не постоје реалне шансе да ће се опоравити, може одлучити да га успава.