Исус Христ — докази да је живео на земљи

ДА ЛИ верујеш да је постојао Алберт Ајнштајн? Вероватно ћеш одмах рећи да верујеш, али зашто верујеш? Већина људи га није лично познавала. Па ипак, поуздани извештаји о његовим достигнућима потврђују да је постојао. Његово постојање је оставило трага што се да приметити по томе што се његова открића примењују у науци. Примера ради, постоје многе користи од електричне струје која се производи захваљујући нуклеарној енергији чије је ослобађање тесно повезано с применом Ајнштајнове чувене формуле E=mc⁠² (енергија је једнака производу масе и квадрата брзине светлости).

 Исти принцип резоновања се може применити и на Исуса Христа, који је познат као најутицајнији човек у историји. Извештаји који су написани о њему, као и видљиви докази тога како је утицао на људе несумњиво доказују да је он стварно постојао. Ма колико можда интересантан био недавни археолошки налаз у вези с натписом на ком се спомиње Јаков, што је описано у претходном чланку, историјска тачност Исусовог постојања не зависи од те нити од било које друге ископине. Чињеница је да доказе о Исусовом постојању можемо наћи у ономе што су световни историчари и Исусови следбеници записали о њему.

Сведочанство историчара

На пример, осмотри сведочанство Јосифа Флавија, јеврејског историчара из првог века, који је био фарисеј. Он је указао на Исуса Христа у књизи Jewish Antiquities. Премда неки сумњају у аутентичност првог Јосифовог указивања на Исуса као Месију, професор са универзитета Јешива, Луис Х. Фелдман каже да мало њих сумња у истинитост Јосифовог другог указивања. У њој Јосиф каже: „[Првосвештеник Ананија] је сазвао судије Синедриона и пред њих извео човека по имену Јаков, брата Исуса који је назван Христ“ (Jewish Antiquities, XX, 200). Да, један фарисеј, члан секте чији су многи припадници били заклети Исусови непријатељи, признао је да је постојао ’Јаков, брат Исуса‘.

Како је Исусово постојање утицало на људе може се видети на основу активности његових следбеника. Када је око 59. н. е. апостол Павле био у затвору у Риму, истакнути људи међу Јеврејима су му рекли: „За ову секту стварно знамо да се свуда говори против ње“ (Дела апостолска 28:17-22). Они су за Исусове ученике рекли ’ова секта‘. Ако се стварно свуда говорило против њих, световни историчари би вероватно известили о њима, зар не?

Тацит, који је рођен око 55. н. е. и којег сматрају једним од највећих светских историчара, споменуо је хришћане у свом делу Annals. У извештају о томе како је Нерон 64. н. е. оптужио хришћане да су запалили Рим, он је написао: „Нерон је окривио и подвргао посебној врсти тортуре једну групу људи који су били омражени због својих одвратних дела и које је народ називао хришћанима. Христос, од чијег имена потиче њихов назив, претрпео је екстремно кажњавање за време владавине Тиберија, а од руку једног од наших намесника, Понтија Пилата.“ Детаљи из овог извештаја слажу се са информацијама о Исусу о којем говори Библија.

Још један писац који је записао свој коментар о Исусовим следбеницима био је Плиније Млађи, намесник у Витанији. Отприлике 111. н. е., Плиније је писао цару Трајану, тражећи савет о томе како да поступа с хришћанима. Људи који су били лажно оптуживани да су хришћани, писао је Плиније, призивали су богове и обожавали статуу Трајана, само да би доказали да нису хришћани. Плиније даље каже: „Наводно, нема те силе која би навела оне који су прави хришћани да ураде било шта од тога.“ Христови следбеници су били спремни да дају живот због  веровања у њега, а то сведочи у прилог чињеници да је он стварно постојао.

Након што је сажела указивања историчара из прва два века о Исусу Христу и његовим следбеницима, The Encyclopædia Britannica (издање од 2002) је закључила: „Ови независни извештаји доказују да у древна времена чак ни непријатељи хришћанства нису сумњали у то да је Исус постојао, о чему се први пут и на неадекватној основи расправљало крајем 18, током 19. и почетком 20. века.“

Сведочанство Исусових следбеника

„Нови завет пружа скоро све доказе за историјску реконструкцију Исусовог живота и судбине, као и за најранија хришћанска тумачења његове значајне улоге“, каже The Encyclopedia Americana. Скептици можда не прихватају Библију као доказ Исусовог постојања. Па ипак, извештај из Писма пружа две врсте аргумената који су нарочито корисни да би се утврдило да је Исус стварно живео на земљи.

Као што смо споменули, чувене Ајнштајнове теорије доказују да је он постојао. Слично томе, Исусова учења доказују да је он стварно постојао. Примера ради, осмотри Проповед на гори, један чувени говор који је Исус одржао (Матеј, поглавља 5-7). Апостол Матеј је написао како је та проповед утицала на људе: „Народ беше задивљен његовим начином поучавања; јер их поучаваше као онај који има ауторитет“ (Матеј 7:28, 29). О томе како је та проповед утицала на људе током векова, професор Ханс Дитер Бец је рекао: „Утицај Проповеди на гори, уопште гледано, у великој мери премашује границе јудаизма и хришћанства, па чак и западњачке културе.“ Још је додао да та проповед има „скоро универзалну привлачност“.

Осмотри следеће сажете, практичне и мудре речи из Проповеди на гори: „Ко те ошамари по десном образу, окрени му и други.“ „Добро пазите да своју праведност не чините пред људима.“ „Никада немојте да се бринете за сутрашњи дан, јер ће сутрашњи дан имати своје сопствене бриге.“ „Не бацајте своје бисере пред свиње.“ „Стално молите, и даће вам се.“ „Све... што желите да људи чине вама, тако чините и ви њима.“ „Уђите на уска врата.“ „По плодовима њиховим препознаћете их.“ „Свако добро дрво доноси добар плод“ (Матеј 5:39; 6:1, 34; 7:6, 7, 12, 13, 16, 17).

Вероватно си већ чуо неке од ових изјава или њихову суштину. Можда су оне у твом језику постале пословице. Све је то узето из Проповеди на гори. То што је ова проповед утицала на многе народе и културе јасно сведочи у прилог томе да је „велики учитељ“ постојао.

Хајде да претпоставимо да је неко измислио личност која се зове Исус Христ. Рецимо да је та особа била толико паметна да измисли и учења која се у Библији приписују Исусу. Зар онда она не би представила ствари тако да су Исус и његова учења били изузетно прихватљиви за људе у целини? Међутим, апостол Павле је запазио следеће: „И Јевреји питају за знакове и Грци траже мудрост; а ми проповедамо Христа прибијеног на стуб, Јеврејима узрок спотицања, а нацијама лудост“ (1. Коринћанима 1:22, 23). Порука о Христу прибијеном на стуб није била привлачна ни Јеврејима ни људима из других нација. Међутим, управо о том Христу су проповедали хришћани из првог века. Зашто је Христ приказан као неко ко је прибијен на стуб? Једино задовољавајуће објашњење би било то да су писци Хришћанских грчких списа писали о Исусовом животу и смрти баш онако како се све и збило.

Друга врста аргумената који потврђују да је Исус постојао јесте то што су његови следбеници неуморно проповедали његова учења. Само након око 30 година од почетка Исусове службе, Павле је могао да каже да се добра вест „проповедала у целом стварству које је под небом“ (Колошанима 1:23). Да, Исусова учења су се упркос противљењу ширила тадашњим  светом. Павле, који је и сам био прогоњен као хришћанин, написао је: „Ако Христ није устао, наше проповедање је сигурно узалудно, и наша вера је узалудна“ (1. Коринћанима 15:12-17). Ако би било узалудно проповедати о Христу који није ускрснуо, још би узалудније било проповедати о Христу који никада није ни постојао. Као што смо читали у извештају Плинија Млађег, хришћани из првог века су били спремни да умру због свог веровања у Исуса Христа. Они су ризиковали свој живот због Христа јер је он стварна особа, он је живео на земљи као што је забележено у Јеванђељима.

Доказ који и ти можеш видети

Да би хришћани проповедали требало је најпре да верују да је Исус Христ ускрснуо. И ти можеш, симболично говорећи, видети да је Исус ускрснуо тако што видиш резултате његовог деловања.

Непосредно пре него што ће бити прибијен на стуб, Исус је дао једно импресивно пророчанство о својој будућој присутности. Он је такође наговестио да ће бити ускрснут и да ће сести Богу с десне стране и чекати време да порази своје непријатеље (Псалам 110:1; Јован 6:62; Дела апостолска 2:34, 35; Римљанима 8:34). После тога би кренуо у акцију да збаци Сатану и његове демоне с неба (Откривење 12:7-9).

Када је требало све то да се догоди? Исус је својим ученицама дао ’знак своје присутности и свршетка система ствари‘. Тај знак на основу ког би се установило да је он невидљиво присутан обухвата велике ратове, несташице хране, земљотресе, појаву лажних пророка, ширење безакоња и озбиљне пошасти. Није необично што се дешавају такве невоље, јер збацивање Сатане Ђавола значи „тешко земљи“. Ђаво се налази у близини земље и ’зна да има мало времена‘. Поред тога, тај знак укључује и проповедање добре вести о Краљевству „по целој настањеној земљи за сведочанство свим нацијама“ (Матеј 24:3-14; Откривење 12:12; Лука 21:7-19).

Попут делова неке слагалице који долазе тачно на одређено место, тако се и догађаји које је Исус прорекао одигравају баш онако како је он рекао. Скуп доказа који показују Христову невидљиву присутност видимо још од избијања Првог светског рата 1914. године. Он влада као Краљ Божјег Краљевства и има огроман утицај. То што овај часопис држиш у руци доказује да се данас обавља дело проповедања о Краљевству.

Да би разумео зашто је још значајно то што Исус стварно постоји, потребно је да проучаваш Библију. Зашто не би замолио Јеховине сведоке да ти објасне још неке детаље о Христовој присутности?

[Слике на 5. страни]

Јосиф, Тацит и Плиније Млађи указивали су на Исуса Христа и његове следбенике

[Извор]

Сва три лика: © Bettmann/CORBIS

[Слика на 7. страни]

Рани хришћани су били уверени да је Исус стварно постојао