Служење јединственој језичкој групи у Кореји

У ЛЕТО 1997, једна одушевљена, али и прилично тиха група сакупила се на обласном конгресу Јеховиних сведока. Био је то први конгрес у Кореји за глуве и наглуве особе. Највећи број присутних био је 1 174. Комплетан програм — укључујући и говоре, интервјуе и драму — одржан је на корејском знаковном језику и пројектован је на великом екрану који се видео у целој Конгресној дворани. Био је то врхунац дугогодишњег труда многобројних добровољаца.

’Глувима ће се отворити уши‘ у будућем рају на земљи (Исаија 35:5). Да би живели у том рају, сви, укључујући и глуве, најпре морају да уђу у духовни рај, напредно духовно стање Божјег срећног народа. Морају постати предани, крштени Јеховини сведоци, и морају дозволити да их Он поучи (Михеј 4:1-4).

Скромни почеци

Иако је проповедање међу глувима започело током 1960-их, неколико њих је почело да присуствује састанцима Јеховиних сведока у Сеулу, главном граду Кореје, тек током 1970-их. Хришћански брат који је брзо писао, на табли је записивао главне тачке говора, као и библијске цитате који су читани.

Године 1971, у граду Теџон, један Сведок који је имао глувог сина почео је њему и његовим глувим пријатељима да преноси поруку о Краљевству. Из те групе неколико ревних појединаца сада предводи на подручју на знаковном језику (Захарија 4:10).

Млади се спремно стављају на располагање

Када су глуве особе желеле да усвоје спознање о Јехови и Исусу и тако крену  путем који води у живот, требало је да неки волонтери уложе прилично труда (Јован 17:3). У ту сврху, многи Јеховини сведоци научили су знаковни језик и од тада су награђени вредним искуствима.

Један 15-годишњак, Парк Инсан, поставио је себи за циљ да научи знаковни језик. Да би то урадио, постао је шегрт у једној фабрици где је било запослено око 20 глувих особа. Осам месеци је тесно сарађивао с њима да би научио тај језик и да би схватио како глуви размишљају. Наредне године, постао је општи пионир, то јест пуновремени објавитељ Краљевства, и почео је да помаже групи глувих људи који су се занимали за библијску истину. Та група је веома брзо расла и ускоро је недељом на састанку било више од 35 присутних (Псалам 110:3).

Затим су, први пут у Сеулу, хришћански састанци били организовани директно на знаковном језику. Брат Парк Инсан је служио као специјални пионир у овој групи која је расла. До тада је већ вешто користио знаковни језик. Током неких месеци, водио је и по 28 библијских студија с глувим особама. Многи од њих су напредовали и постали Јеховини сведоци.

Као резултат овог веома активног волонтерског рада, у Сеулу је октобра 1976. формирана прва скупштина на знаковном језику с 40 објавитеља и 2 општа пионира. То је објавитеље у другим градовима у Кореји подстакло на активност. Многе глуве особе чезнуле су за добром вешћу и чекале су да их неко посети.

Рад међу глувима

Можда се питаш како се дошло до глувих. С многима се ступило у контакт путем познанстава. Такође, посећивани су власници локалних продавница пиринча који су давали имена и адресе глувих особа. Неке владине службе пуно су помогле око таквих информација. Марљиво обрађивање подручја на којима живе глуви имало је тако добре резултате да су с временом формиране четири скупштине на знаковном језику. Многи млади хришћани били су охрабрени да науче знаковни језик.

Подружница Јеховиних сведока је тим скупштинама доделила специјалне пионире који су научили тај језик. Овим скупштинама су однедавно додељена и браћа која су завршила Школу за оспособљавање слугу што доприноси томе да те скупштине буду духовно јаке.

Наравно, постоје и потешкоће које треба превазићи. Служити на овом подручју захтева додатни труд да би се разумео менталитет глувих. Њихове мисли и поступци веома су директни. То понекад изненади људе и може довести до неспоразума. Надаље, када Сведоци воде кућне библијске студије с глувим особама, потребно је да се тим особама помогне да постану вешти у коришћењу сопственог језика и да се охрабре да више времена посвете читању и проучавању.

У својим свакодневним активностима, глуви се суочавају с потешкоћама које су другима углавном стране. Споразумевање у државним и медицинским установама, као и при једноставним пословним  трансакцијама, често је за њих велики проблем. Захваљујући томе што су Сведоци из оближњих скупштина пружили своју подршку пуну љубави, глуве особе су у хришћанској скупштини осетиле право братство (Јован 13:34, 35).

Неформално сведочење доноси резултате

У Фусану, великој луци на југу Кореје, један Сведок је срео два глува мушкарца који су на парчету папира написали: „Ми волимо рај. Желимо да знамо који стихови говоре о вечном животу.“ Брат је записао њихову адресу и договорио се да их посети. Када их је посетио, затекао је пуну собу глувих који су желели да чују поруку о Краљевству. Ово искуство га је подстакло да почне да учи знаковни језик. Ускоро је у Фусану оформљена скупштина на знаковном језику.

Један брат из те скупштине је приметио два глува мушкарца како разговарају на знаковном језику и пришао им. Када је сазнао да су управо присуствовали једном религиозном састанку, позвао их је да тог истог дана у два сата по подне дођу у Дворану Краљевства. Дошли су и започет је библијски студиј. Ускоро су присуствовали обласном конгресу са својих 20 глувих пријатеља. Из те групе, неколико њих је предало свој живот Јехови.  Двојица су постали старешине у скупштинама на знаковном језику, а још један служи као слуга помоћник.

Одлучност је награђена

С обзиром да неке глуве особе живе прилично далеко од било које скупштине на знаковном језику, често је потребно уложити велики труд и бити одлучан како би им се обезбедила редовна духовна храна из Библије. На пример, на једном острву живео је један 31-годишњи рибар. За библијску поруку је чуо од свог млађег брата кога су посетили Јеховини сведоци. У жељи да задовољи своју духовну глад, тај глуви рибар је бродом отпутовао 16 километара до Тонгјанга, града на јужној обали Кореје. То је урадио да би се састао с једним специјалним пиониром из скупштине на знаковном језику у Масану. Овај специјални пионир је сваког понедељка путовао 65 километара само да би водио библијски студиј са овим глувим рибарем.

Да би недељом присуствовао састанку у Масану, овај глуви студент Библије морао је да путује 16 километара бродом и још 65 аутобусом. Његова одлучност се исплатила. За неколико месеци је побољшао свој знаковни језик, научио још корејских знакова, и — што је најважније — увидео који је једини начин да се стекне близак однос с Јеховом. Када је схватио колико су састанци и редовно сведочење важни, преселио се на подручје скупштине на знаковном језику. Да ли је то било једноставно? Није. Морао је да напусти посао који му је доносио месечну зараду од 3500 евра, али је његова одлучност била награђена. Након што је напредовао у истини, крстио се и сада са својом породицом срећно служи Јехови.

Превођење за глуве

Добра вест о Краљевству често се преноси говором. Међутим, да би се порука из Божје Речи пренела што прецизније, неопходно је да се библијска учења сачувају у трајнијем облику. Зато су у првом веку искусне старешине писале књиге и посланице (Дела апостолска 15:22-31; Ефешанима 3:4; Колошанима 1:2; 4:16). Данас нам се путем књига и других хришћанских публикација обезбеђује обиље духовне хране. Те публикације се преводе на стотине језика, укључујући и многе знаковне језике. Да би се то радило и у Кореји, локална подружница има преводилачко одељење за знаковни језик. Посебно одељење производи видео-касете на знаковном језику. На тај начин се обезбеђује духовна храна за глуве објавитеље добре вести и заинтересоване особе у скупштинама широм Кореје.

Иако су многи постали вешти у коришћењу знаковног језика и помагали су у производњи видео-касета, најбољи преводиоци су обично деца глувих родитеља. Они уче знаковни језик одмалена. Зато не само да тачно показују знакове, већ својим гестовима и изразима лица на срдачан начин објашњавају и наглашавају поруку, због чега достижу ум и срце.

Као што је већ споменуто, у Кореји се конгреси и већи скупови на знаковном језику одржавају редовно. Да би се то постигло, потребно је много рада, издатака и залагања. Ипак, они који присуствују таквим скуповима веома цене све то. У жељи да буду заједно и разговарају о одличној духовној храни коју су добили, многи се задрже дуго након завршетка програма. Јасно је да служба у овој јединственој групи има своје изазове, али духовни благослови чине је вредном труда.

[Слика на 10. страни]

Видео-касете на знаковном језику произведене у Кореји: „Шта Бог захтева од нас?“, „Ценимо наше духовно наслеђе“, „Упозоравајући примери за наше време“, и „Поштуј Јеховин ауторитет“

[Слике на 10. страни]

Одоздо у смеру казаљке на сату: Снимање видео-касете на знаковном језику у подружници у Кореји; припремање знакова за теократске изразе; преводилачки тим за знаковни језик; суфлирање тумачу током снимања видео-касете