Љубав нам је преко потребна

БЕЗ обзира на године старости, културу, језик или расу, сви људи имају неодољиву потребу за љубављу. Уколико та потреба није задовољена, нису срећни. Један истраживач на пољу медицине је написао: „Љубав и присност су кључни чиниоци од којих зависи то да ли ћемо се осећати лоше или добро, да ли ћемо бити тужни или срећни, патити или доживети олакшање. Када би неки нови лек имао такво дејство, скоро сваки лекар би га препоручио својим пацијентима. Уколико лекар не би преписао такав лек, могло би се закључити да није савестан.“

Међутим, савремено друштво, а посебно медији и популарне личности, обично више ставља акценат на богатство, моћ, славу и секс него на човекову потребу за топлином и срдачним међуљудским односима. Многи едукатори наглашавају да се као мерило успеха првенствено узима остварење световних циљева и каријера. Истина, образовање и развијање талената јесу важни, али да ли би требало да се човек толико усредсреди на постизање тога да на крају нема времена за породицу и пријатеље? Један образовани писац из древног времена, који је проницљиво анализирао људску природу, рекао је да су особе које су надарене за нешто, али немају љубави, као „метал који јечи или цимбал који звечи“ (1. Коринћанима 13:1). Такве особе можда могу постати богате, чак славне, али никада истински срећне.

Љубав према Богу и ближњем била је основа учења Исуса Христа, онога који је веома добро познавао људе и имао посебну наклоност према њима. Он је рекао: „Воли Јехову, свог Бога, свим својим срцем и свом својом душом и свим својим умом... Воли свог ближњег као самога себе“ (Матеј 22:37-39). Само они који поступају у складу са овим речима могу бити прави Исусови следбеници. Зато је он рекао: „По томе ће сви знати да сте моји ученици, ако имате љубав међу собом“ (Јован 13:35).

Међутим, како у данашњем свету човек може развијати љубав? И како родитељи могу поучити своју децу да воле? Следећи чланак ће одговорити на ова питања.

[Слике на 3. страни]

Изазов је развијати љубав у свету у коме влада похлепа