„Бог је љубав“

„Ко не воли, није упознао Бога, јер Бог је љубав“ (1. ЈОВАНОВА 4:8).

1-3. (а) Шта Библија каже о Јеховиној љубави, и у ком смислу је та изјава јединствена? (б) Зашто Библија каже да је ’Бог љубав‘?

 СВЕ Јеховине особине су изврсне, савршене и привлачне. Али најдивнија од свих Јеховиних особина јесте љубав. Ништа друго нас толико не привлачи Јехови као његова љубав. На сву срећу, љубав је и његова најистакнутија особина. Како то знамо?

² У Библији је о љубави речено нешто што нигде није речено о другим Јеховиним главним особинама. Писмо не каже да је Бог моћ, нити да је Бог правда, чак ни да је Бог мудрост. Он поседује те особине и он је њихов основни извор. Међутим, о љубави је речено нешто озбиљније у 1. Јовановој 4:8: „Бог је љубав.“ Да, љубав врло дубоко прожима Јехову. Она је његова суштина. Уопште узев, о томе бисмо могли и овако да размишљамо: Јеховина моћ му омогућује да делује. Његова правда и мудрост га воде у начину на који делује. Међутим, љубав га покреће да делује. И његова љубав увек стоји иза начина на који он испољава своје остале особине.

³ Често се каже да је Јехова само оличење љубави. Зато, ако желимо да учимо о љубави, морамо учити о Јехови. Хајде да онда испитамо неке фасете Јеховине неупоредиве љубави.

Највећи израз љубави

4, 5. (а) Који је највећи израз љубави у целој историји? (б) Зашто можемо рећи да су Јехова Бог и његов Син уједињени најснажнијом везом љубави која је икада постојала?

⁴ Јехова је показао љубав на много начина, али један од тих начина се истиче у  односу на све остале. О чему је реч? Реч је о томе што је послао свог Сина да пропати и умре за нас. Нећемо погрешити ако кажемо да је то највећи израз љубави у историји. Зашто то можемо рећи?

⁵ Библија назива Исуса ’прворођенцем свега стварства‘ (Колошанима 1:15). Замисли — Јеховин Син је постојао још пре материјалног свемира. Колико су онда Отац и Син били заједно? Неки научници процењују да је свемир стар 13 милијарди година. Па ипак, чак и да је ова процена тачна, она не би била довољна да се њом представи животни век Јеховиног Сина! Шта је он радио све то време? Син је с радошћу служио као Очев „вешт градитељ“ (Пословице 8:30, NW; Јован 1:3). Јехова и његов Син су заједно радили на стварању свега другог. Како је за њих то било узбудљиво, срећно време! Ко би, онда, могао докучити снагу везе која је постојала током огромног времена? Јасно је да су Јехова Бог и његов Син уједињени најснажнијом везом љубави која је икада постојала.

6. Како је Јехова приликом Исусовог крштења изразио шта осећа према свом Сину?

⁶ Ипак, Јехова је послао свог Сина на Земљу да се роди као људска беба. То је значило да ће Јехова морати на неколико деценија да се одрекне блиског дружења на небу са својим вољеним Сином. Он је с великим занимањем посматрао с неба како Исус расте до савршеног човека. Када је имао око 30 година, Исус се крстио. Том приликом је сам Отац рекао с неба: „Ово је мој Син, вољени, кога признајем“ (Матеј 3:17). Оцу мора да је било веома драго што је видео како Исус верно ради све што је било проречено, све што се тражило од њега! (Јован 5:36; 17:4).

7, 8. (а) Шта је све Исус преживео 14. нисана 33. н. е., и како је то утицало на његовог небеског Оца? (б) Зашто је Јехова дозволио да његов Син пати и умре?

⁷ Међутим, како се Јехова осећао 14. нисана 33. н. е. када је Исус био издат и када га је касније ухапсила једна група разбеснелих људи? Кад су га исмејавали,  пљували и ударали песницама? Кад су га бичевали, парајући му леђа? Кад су му ексерима проболи руке и ноге и приковали га за дрвени стуб и оставили да виси док му се народ ругао? Како се Отац осећао док је његов вољени Син запомагао у мукама? Како се Јехова осећао док је Исус издисао, и када први пут од почетка свег стварства Његов драги Син није постојао? (Матеј 26:14-16, 46, 47, 56, 59, 67; 27:26, 38-44, 46; Јован 19:1).

⁸ Пошто Јехова има осећања, не можемо описати бол који је сигурно осећао због смрти свог Сина. Оно што можемо објаснити јесте зашто је Јехова дозволио да се то деси. Зашто је Отац изложио себе таквом болу? Јехова нам открива нешто величанствено у Јовану 3:16, библијском стиху који је толико важан да се назива „јеванђеље у малом“. У њему пише: „Бог је толико волео свет да је дао свог јединорођеног Сина, да нико ко исказује веру у њега не буде уништен, него да има вечни живот.“ Дакле, разлог који је Бог имао практично је следећи — љубав. Нико никада није показао већу љубав.

Како нас Јехова уверава да нас воли

9. Шта Сатана жели да верујемо у погледу тога како Јехова гледа на нас, али у шта нас Јехова уверава?

⁹ Међутим, појављује се једно важно питање: Да ли Бог воли сваког од нас понаособ? Неки се слажу с тим да Бог воли човечанство у целини, као што стоји у Јовану 3:16. Али, они у ствари мисле овако: ’Бог никада не би могао да воли мене лично.‘ Истина је да у ствари Сатана жарко жели да верујемо да нас Јехова Бог не воли и да нас не цени. С друге стране, колико год ми мислили да нас нико не воли или да ништа не вредимо, Јехова нас уверава да му је вредан сваки његов верни слуга.

10, 11. Како Исусово поређење о врапцима показује да смо вредни у Јеховиним очима?

¹⁰ На пример, запази Исусове речи које су забележене у Матеју 10:29-31. Желећи да прикаже колико су његови ученици вредни, Исус је рекао: „Не продају ли се два врапца за новчић мале вредности? Па ипак ниједан од њих неће пасти на земљу, а да ваш Отац не зна за то. А вама су и све власи на глави избројане. Не бојте се дакле: ви вредите више од много врабаца.“ Осмотри шта су ове речи значиле људима из првог века који су слушали Исуса.

¹¹ Врабац је у Исусово време био најјефтинија птица за јело која се могла купити. Купац је за један новчић мале вредности добијао два врапца. Међутим, према Луки 12:6, 7, Исус је касније навео да ако би особа дала два новчића не би добила четири врапца, него пет. Та пета птица била је додата као да није имала никакву вредност. Можда су такве птице биле безвредне у очима људи, али како је Створитељ гледао на њих? Исус је рекао: „Ниједан од њих [чак ни онај који је додат] није заборављен пред Богом.“ Сада можемо разумети шта је Исус мислио. С обзиром да Јехова толико цени једног јединог врапца, колико је тек човек вреднији! Као што је Исус рекао, Јехова зна сваки детаљ о нама. Чак су нам избројане и све власи на глави!

12. Зашто можемо бити сигурни да је Исус био реалан када је говорио о томе да су нам избројане власи на глави?

 ¹² Неки би могли закључити да је Исус овде преувеличао ту ствар. Међутим, размисли о ускрсењу. Колико Јехова само мора добро да нас познаје да би нас поново створио! Ми смо му толико вредни да се он сећа сваког детаља, укључујући и наш сложени генетски код, све што је у нашем сећању и сва искуства која смо кроз године стекли. У поређењу с тим, избројати наше власи — којих на просечној људској глави израсте око 100 000 — био би једноставан подвиг. На како нас диван начин Исусове речи уверавају да Јехова брине за свакога од нас!

13. Како пример краља Јосафата показује да Јехова тражи добро у нама и поред тога што смо несавршени?

¹³ Библија открива још нешто што нас уверава да нас Јехова воли. Он тражи добро у нама и цени то добро. Осврнимо се на пример краља Јосафата. Када је тај краљ направио један непромишљен потез, Јеховин пророк му је рекао: „Разгневи [се] на тебе Јехова.“ Каква отрежњавајућа мисао! Али Јеховина порука се није завршила на томе. Она је даље овако гласила: „Али се нашло добра на теби“ (2. Летописа 19:1-3). Дакле, Јехову његов праведан гнев није заслепио у погледу „добра“ које је постојало у Јосафату. Зар није охрабрујуће знати да наш Бог тражи добро у нама и поред тога што смо несавршени?

Бог који је ’спреман да опрости‘

14. Која мучна осећања можемо имати када згрешимо, али како можемо добити опроштај од Јехове?

¹⁴ Када згрешимо, разочарање, срам и кривица коју осећамо могу нас навести да мислимо да никада нећемо бити достојни да служимо Јехови. Међутим, имај на уму да је Јехова ’спреман да опрости‘ (Псалам 86:5, NW). Јехова нам опрашта ако се кајемо за своје грехе и ако се трудимо да их не понављамо. Осмотри како Библија описује овај величанствени аспект Јеховине љубави.

15. Колико далеко од нас Јехова ставља наше грехе?

¹⁵ Псалмиста Давид је употребио један сликовит израз да би описао Јеховино опраштање: „Колико је исток далеко од запада, толико он удаљује преступе наше од нас“ (Псалам 103:12, курзив наш). Колико је исток далеко од запада? Исток је на неки начин увек на највећој могућој раздаљини од запада; две тачке које се никада неће срести. Један изучавалац примећује да овај израз значи „што год је могуће даље; колико год можемо замислити“. Давидове надахнуте речи нам говоре да када Јехова опрашта, он удаљује наше грехе колико год ми то можемо замислити.

16. Када нам Јехова опрашта грехе, зашто можемо бити сигурни да нас након тога сматра чистима?

¹⁶ Да ли си икада пробао да уклониш мрљу с неког светлог одела? Можда је мрља, упркос свим твојим напорима, остала видљива. Запази како Јехова описује своју способност да опрости: „Ако ли су греси ваши као скерлет, као снег постаће бели; и ако су као пурпур [’гримиз‘, NW] црвени, постаће као вуна“ (Исаија 1:18, курзив наш). Реч „скерлет“ означава јарко црвену боју. a „Гримизна“ је била једна од најјачих боја за фарбање тканина. Сопственим напорима никада не бисмо могли да уклонимо мрљу греха. Међутим, Јехова може узети грехе који су попут скерлета и гримиза и учинити их белим попут снега или вуне која није обојена. Дакле, када нам Јехова опрашта грехе, не морамо да се осећамо као да ћемо носити мрљу тих греха до краја живота.

17. На који начин Јехова баца наше грехе иза својих леђа?

¹⁷ У једној дирљивој песми захвалности коју је саставио након што је био  поштеђен једне смртоносне болести, Језекија је овако рекао Јехови: „Ти [си] за своја леђа грехе моје све бацио“ (Исаија 38:17, курзив наш). Овде је Јехова описан као онај ко узима грехе од преступника који се каје и баца их иза својих леђа тако да их више не види нити обраћа пажњу на њих. Према једном делу, мисао која се овде преноси могла би се овако изразити: „Учинио си [моје грехе] као да их није ни било.“ Зар то није охрабрујуће?

18. Како пророк Михеј показује да Јехова, када опрашта, трајно уклања наше грехе?

¹⁸ У једном обећању о обнови, пророк Михеј је изразио своје уверење да ће Јехова опростити свом народу који се каје: „Који Бог теби личи, који безакоња прашташ... остатку наслеђа свога?... Ти ћеш у дубине морске бацити све грехе њихове“ (Михеј 7:18, 19, курзив наш). Замисли шта су те речи значиле људима који су живели у библијска времена. Да ли је било икакве шансе да се извади нешто што је бачено „у дубине морске“? Тако Михејеве речи показују да Јехова, када опрашта, трајно уклања наше грехе.

’Нежна самилост нашег Бога‘

19, 20. (а) Које је значење хебрејског глагола преведеног са ’чинити милосрђе‘ и ’смиловати се‘? (б) Да би нам се помогло да разумемо Јеховину самилост, како се у Библији спомињу осећања која мајка има према својој беби?

¹⁹ Самилост је још један аспект Јеховине љубави. Шта је самилост? У Библији постоји тесна веза између самилости и милосрђа. Доста хебрејских и грчких речи преноси мисао о нежној самилости. Рецимо хебрејски глагол рахам често се преводи са ’чинити милосрђе‘ или ’смиловати се‘. Овај хебрејски израз, који Јехова примењује на себе, повезан је с речју за ’материцу‘ и може се описати као „мајчинска самилост“.

²⁰ Да би нам се помогло да разумемо Јеховину самилост, у Библији се спомињу осећања која мајка има према својој беби. Исаија 49:15 каже: „Заборавља ли мати чедо које је дојила? Не смилује ли се [рахам] на плод утробе своје? А кад би га и заборавила нећу тебе ја заборавити.“ Тешко је замислити да би мајка заборавила да подоји своју бебу и да се побрине око ње. На крају крајева, беба је беспомоћна; даноноћно јој је потребна мајчина пажња. Ипак, жалосно је што запостављање од стране мајке није нешто непознато, поготово у овим ’критичним временима‘ (2. Тимотеју 3:1, 3). Међутим, Јехова каже: „Нећу тебе ја заборавити.“ Нежна самилост коју Јехова има према својим слугама неупоредиво је јача од најнежнијег природног осећања које можемо  и замислити — самилости коју мајка осећа према својој беби.

21, 22. Шта су Израелци доживљавали у древном Египту, и како је Јехова реаговао на њихове вапаје?

²¹ Како Јехова, попут неког родитеља испуњеног љубављу, показује самилост? Ова особина се јасно види у начину на који је поступао с древном израелском нацијом. До краја 16. века пре н. е., милиони Израелаца су постали робови у Египту, где су били страховито тлачени (Излазак 1:11, 14). У својој тескоби, Израелци су завапили ка Јехови. Како је реаговао Бог који има самилост?

²² Јеховино срце је било дирнуто. Он је рекао: „Видео сам невољу народа свога у Египту и чуо сам вапај његов... знам муке његове“ (Излазак 3:7). Јехова не би могао видети патњу свог народа нити чути њихове вапаје да није имао нека осећања према њима. Јехова Бог је саосећајан. А саосећање — способност да се осети бол других — веома је блиско самилости. Међутим, Јехова није само осетио патњу свог народа; он је био и покренут да нешто учини за њих. Исаија 63:9 каже: „Он их сам љубављу својом и милошћу својом избави.“ „Крепком руком“ је избавио Израелце из Египта (Поновљени закони 4:34). Након тога им је чудом давао храну и довео их до плодне земље која је постала њихова.

23. (а) Како нас псалмистине речи уверавају да је Јехова дубоко заинтересован за нас као појединце? (б) На које нам начине Јехова помаже?

²³ Јехова не показује самилост према свом народу само као према групи. Наш Бог је и живо заинтересован за нас као појединце. Он је дубоко свестан било које патње кроз коју можда пролазимо. Псалмиста је рекао: „Очи Јеховине су над праведнима, уши његове чују јаук њихов. Јехова је код [„близу“, ДК] оних који су скромна [„скрушена“, ДК] срца, и спасава оне који су смерна [„сломљена“, NW] духа“ (Псалам 34:16, 19). Како нам Јехова помаже као појединцима? Он не мора обавезно уклонити узрок наше патње. Али зато је учинио много тога за оне који га моле за помоћ. Његова Реч нуди практичне савете који могу пуно помоћи. Јехова је у скупштини поставио духовно способне надгледнике који настоје да одражавају његову самилост када помажу другима (Јаков 5:14, 15). Као ’Онај који слуша молитве‘, Јехова даје „светог духа онима који га моле“ (Псалам 65:3; Лука 11:13). Све ово су изрази „нежне самилости нашег Бога“ (Лука 1:78).

24. Како ћеш реаговати на Јехову љубав?

²⁴ Зар нас не дирне у срце када размишљамо о љубави коју има наш небески Отац? Прошли чланак нас је подсетио да Јехова с пуно љубави и за нашу корист испољава своју моћ, правду и мудрост. У овом чланку смо видели да је Јехова на изванредне начине показао своју љубав према човечанству — и према нама као појединцима. Сада би било добро да се свако од нас запита: ’Како ћу ја реаговати на Јеховину љубав?‘ Реагуј тако што ћеш га волети свим својим срцем, умом, душом и снагом (Марко 12:29, 30). Нека твој свакодневни начин живота одражава твоју искрену жељу да се приближиш Јехови више него икада раније. И нека се Јехова, Бог који је љубав, приближи теби као никада раније, и нека тако буде у сву вечност! (Јаков 4:8).

[Фуснота]

Да ли се сећаш?

• Како знамо да је љубав Јеховина најистакнутија особина?

• Зашто се може рећи да је то што је Јехова послао свог Сина да пропати и умре за нас највећи израз љубави који је икада показан?

• Како нас Јехова уверава да нас воли као појединце?

• На које живописне начине Библија описује Јеховино опраштање?

[Питања за разматрање]

[Слика на 15. страни]

„Бог је... дао свог јединорођеног Сина“

[Слика на странама странама 16, 17]

„Ви вредите више од много врабаца“

[Извор]

© J. Heidecker/VIREO

[Слика на 18. страни]

Осећања која мајка има према својој беби могу нас поучити о Јеховиној самилости